Današnje vesti | Vojvodina | Srbija | Svet | Vremenska prognoza | Kursna lista | TV program                       Prijava za E-dopisnicu | Pišite nam | Marketing | Uslovi korišćenja | Impresum

 

titel zavicajna zbirka

                    

  

  English Magyar Slovenčina  Rromane   Latinica Ћирилица    

Find more about Weather in Нови Сад, RB
Click for weather forecast


Find more about Weather in Нови Сад, RB
Click for weather forecast


limundo aukcije

Foto priča Stevan Avguštin:
Božić i božićni običaji
 
 
Magazin
Šajkaška
Foto priča
E-Ravnica
Video portal
Šajkaš
Arhiva
Poslovni adresar
Kontakt

Mondo Web sms
Pošaljite 10 besplatnih sms poruka na 064/065/066 mrežu!
www.mondo.rs


servis racunara titel

 



16. Feb 2008.

Titel

Glavni grad Šajkaške
 

        Na krajnjem jugoistoku plodne bačke ravnice, među dvema velikim rekama, Dunavom i Tisom, a naspram treće, Begeja, u Šajkaškoj, nalazi se Titel. Ovamo se brodom, drumom ili železnicom za sat vremena stiže iz Zrenjanina, Novoga Sada i Beograda.
        Titel nikada nije bio veliko naselje. Najčešće je bio malo utvrđenje, prečesto rušen i iznova naseljavan i ponovo građen. Dugu istoriju Titela prekrili su vreme, zemlja i vode, i stoga će zauvek ostati nedovoljno poznata.
        O onome šta se dešavalo u međurečju Dunava i Tise, o protoistorijskim slikama života, svedoče ostaci grnčarije, bronzano i gvozdeno oružje, alatke, ukrasni predmeti. Kada su u prvom veku rane hrišćanske ere došle rimske legije ovde su već živela slobodna keltsko-dačka plemena. Do dolaska legionara ovi stanovnici južne Bačke bili su prešli dug razvojni put. Kao nosioci kulture mlađeg gvozdenog doba bili su u završnoj fazi stabilizacije.
        Doseljavanjem Kelta u gornje Potisje, oko 350. pre Hrista, već se osećao uticaj latenske kulture na domorodačku u južnoj Bačkoj. O prvim dodirima starosedelaca sa keltskim svetom obaveštavaju nas nađeni predmeti, naročito nakit. Postojanje arheoloških nalazišta brojnih kultura ukazuje na to da su ljudska naselja ovde postojala vrlo rano. Ako su igde u južnoj Bačkoj postojali idealni geografski i strateški uslovi za osnivanje naselja, onda je to nesporno na mestu današnjeg Titela.

 

 

         Početkom prvog milenijuma hrišćanske ere, kada su Rimljani u Titelu imali izvesnu vlast, na prilazima današnjoj Bačkoj i Šajkaškoj pojavili su se konjanici sa stadima stoke i čergama. Oni su naterali strosedeoce Dačane da se povuku preko Tise u Karpate. Vremenom, panonska crnica, a može biti i preostali starosedeoci, primorali su sarmatsko pleme Jazigi da se odreknu čisto lutalačkog života i prihvate obradu zemlje. Oni su ostali vrlo nestalni i iznenada bi napadali i pljačkali susede Rimljane. Sa njima će se Jazigi, tj. Sarmati, sukobljavati sve do 375. godine.
        U početku, Rimljani nisu stalno boravili u Titelu. On im je, pre svega, služio kao logor za izvidnike iz rimske Prve kohorte Britanika, stacionirane u susednom Akuminikumu (Stari Slankamen) između 80. i 100. godine nove ere, o čemu postoje pisani spomenici rimske kulture nađeni u Titelu.
        Poslednjim ratom koji je vodio jedan rimski car, završava se 375. jedna duga i značajna epoha, a na pragu je novo razdoblje – Velika seoba naroda. Huni i njima pridružena plemena nešto su na početku zakasnili u Titel i današnju Šajkašku, ali je pokret naroda trajao do propasti avarskog kaganata, oko 8oo. godine. Avarsku državnu tvorevinu razorili su Franci Karla Velikog, ali su njih tokom 9. veka  potisnuli Protobugari. Oni su međurečjem vladali sve do dolaska Mađara u 9. veku. Prema kasnijim svedočenjima notara mađarskog kralja Bele (12. vek) Titel treba da je bio prestoni grad bugarskog vojvode Salana.
        O sudbonosnim promenama u međurečju s kraja 9. ili početkom 10. veka gotovo da i nema podataka u pisanim izvorima sve do 12. veka. Izvori pominju krajem 7. i početkom 8. veka Slovene, a Mađari se naseljavaju u Panonsku niziju krajem 9. veka (896. godine). I, već u 10. veku vladali su ušćem Tise u Dunav. Titel je za Mađare bio strategijski vrlo važan. Između 1077. i 1095. mađarski kralj Laslo Prvi i brat mu Lampreht osnovali su u Titelu manastir reda Sv. Avgustina. I to bi bio, u poveljama ugarskih kraljeva, prvi pomen imena Titela. U beleškama arabljanskog putopisca Idrisija, iz 12. veka, zapisano je da je Titel mesto koje cveta. Nije poznato jesu li Tatari u 13. veku prekinuli procvat mesta. Tokom 14. veka u ove krajeve počinju da se naseljavaju Srbi, pa i Titel dobija prve stanovnike Srbe. Mađari su pred najezdom Turaka 1526. napustili Titel u koji dolaze Turci i njime vladaju 161 godinu. Turski popisivači su 1546. našli u Titelu 87 kuća, po jednu vlašku i mađarsku, a ostale su bile srpske. U prvoj četvrtini 17. veka izbrojao je Evlija Čelebija u Titelu tri džamije, jednu pravoslavnu crkvu, dve tekije, tri medrese (srednje škole) i četiri osnovne škole, hamam, bazar sa 70 dućana i hanova i 300 skladišta za so iz Erdelja. Titel je u tursko vreme postao sedište jedne od sedam nahija segedinskog sandžaka.
        Kao što su Mađari 1526. napustili Titel, tako su ga i Turci 1698. napustili, do jednoga. Posle Karlovačkog mira (1699) Titel je uključen u Podunavsku vojnu granicu. Ukidanje granice je kasnije uzrokovalo iseljavanje graničara u Rusiju, a potom nametnulo Austriji potrebu za osnivanjem Šajkaškog bataljona 1763. sa sedištem u Titelu. Za vreme šajkaške ere, koja je trajala 11o godina, Titel je bio središte burnih događaja 1848/9. godine. Posle razvojačenja Bataljona, 1872, i Titel je ušao u novu etapu ekonomskog, društvenog i političkog života.
        Ekonomska i socijalna sigurnost Šajkaša obezbeđivana je u porodičnim zadrugama. Proces raspadanja ovih zadruga podstakao je stvaranje ekonomskih zadruga. U Titelu je tako 1868. organizovana zemljoradnička zadruga - Titelska zemljodelska zadruga, prva zadruga u Srba uopšte. Novi, kapitalistički odnosi doneli su i u Šajkašku osnivanje novčanih zavoda. Osnovane su u Titelu Šajkaška štedionica (1885), Zadruga za međusobno pomaganje i štednju (1888) i Prva titelska štedionica (1894). Počinje da se razvija zanatstvo, trgovina, saobraćaj i mala industrija.
        Posle Prvog svetskog rata, 8. novembra 1918, u Titel je ušla srpska vojska i Titel sa našao u novoj državi – Jugoslaviji. Skromna predratna industrija u Titelu više nije napredovala, mada su preduzeća nastavila da rade. Nije otvoren nijedan novi privredni objekat, ali su se zanati i dalje razvijali, sve do Drugog svetskog rata.

        Titel je do Drugog svetskog rata bio lepi klasicistički gradić koji je urbanistički oblikovan u Beču, kasnije i u Pešti. O duhovnom životu davnih vremena u Titelu može se govoriti samo prema posrednim podacima. Ali, istorija beleži da je u skriptoriji titelskog kaptola sticano obrazovanje i znanje za poslove pisanja i prepisivanja još u vreme njegovog osnivanja u 11. veku. Na titelskoj kaptolskoj školi sticalo se obrazovanje sa pravom upisa nauniverzitet. Odavde je na univerzitet u Beč, 1389, prvi otišao Klemens. U Titelu je uvek bilo učenih ljudi. Ili su ovde rođeni ili ovamo dolazili. U Titel su dolazili i o njemu ostavljali zapise Dositej, Laza Kostić, Crnjanski, Tišma…

Dragan Kolak
16. Feb 2008.

 


Bookmark and Share


 


 

Magazin Ravnica je interaktivan servis i svi posetioci mogu slobodno učestvovati u njegovom uređivanju! Dovoljno je da kliknete ispod na link Dodajte svoj komentar i videćete formular putem kojeg možete izneti svoje mišljenje o konkretnom članku koji ste pročitali na otvorenoj stranici. Redakcija sajta nije odgovorna za sadržaj komentara/malih oglasa! Formular popunite tačnim podacima kako bi Vaš tekst bio objavljen. Vaši podaci su zaštićeni i nisu javno dostupni, niti će se upotrebiti u bilo koje druge svrhe osim interne arhive sajta. Hvala vam na saradnji.

Dodajte svoj komentar

Ravnica.INFO Twitter

Ravnica magazinon

 


Like us on foursquare


 

Najnovije na sajtu:

Bioskop "Arena" Novi Sad - Repertoar
Rasvetljena serija razbojništava
Dve maloletnice poginule u udesu, sutra dan žalosti u Žablju
Na dočeku Srpske Nove godine na trgu u Žablju preko 2000 građana
Basketaši uspešno obeležili vikend
Preminuo Zdravko Mutin, bivši predsednik opštine Titel
Otkup kuća za šest izbegličkih porodica
Temerincima četvrto mesto na Dnevnikovom turniru u malom fudbalu
Titel: Bez suda dug put do pravde
Pojedine ulice u Đurđevu bez struje u ponedeljak 13. januara

BESPLATNI MALI OGLASI




 



Lokalne vesti | Titel | Lok | Vilovo | Gardinovci | Mošorin | Šajkaš | Žabalj | Čurug | Đurđevo | Gospođinci | Nadalj | Novi Sad | Kać | Budisava | Kovilj | Temerin | Sirig | Bački Jarak | Bečej | Vrbas | Beočin | Sremski Karlovci |

   


Ravnica - Informativni turističko poslovni Internet magazin © 2006-2012 Dizajn i hosting Studio RAVNICA NET ; Tel: 060 39 88 195  Impresum   Uslovi korišćenja    Marketing