Današnje vesti | Vojvodina | Srbija | Svet | Vremenska prognoza | Kursna lista | TV program                       Prijava za E-dopisnicu | Pišite nam | Marketing | Uslovi korišćenja | Impresum

 

titel zavicajna zbirka

                    

  

  English Magyar Slovenčina  Rromane   Latinica Ћирилица    

Find more about Weather in Нови Сад, RB
Click for weather forecast


Find more about Weather in Нови Сад, RB
Click for weather forecast


limundo aukcije

Foto priča Stevan Avguštin:
Božić i božićni običaji
 
 
Magazin
Šajkaška
Foto priča
E-Ravnica
Video portal
Šajkaš
Arhiva
Poslovni adresar
Kontakt

Mondo Web sms
Pošaljite 10 besplatnih sms poruka na 064/065/066 mrežu!
www.mondo.rs


servis racunara titel

 



20. Jan 2008.

Lok

Selo na ostrvu usred ravnice...
 

        Lok je tipično bačko selo u kojem poodavno u najvećem broju žive Srbi i Mađari. Nastanak Loka je u tesnoj vezi sa njegovim povoljnim strategijskim uslovima i položaju na granici dve različite privredne zone. One na platou Titelskog brega gde je pogodna za gajenje suvih kultura a u aluvijalnoj ravni za kulture kojima je vlaga neophodnija. Lok se razvio na ostrvu, ostatku aluvijalne terase, u aluvijalnoj ravni Dunava. Važno je istaći da su žitelji Loka odabrali ovo mesto i zato što je ostrvo uvek bilo opkoljeno močvarom koja je bila prirodna prepreka nezvanim gostima što su prolazili dunavskim putem u podnožju brega. Veze Loka sa ovim putem vodile su preko močvarne aluvijalne ravni. Za vreme visokih vodostaja površine oko Loka, pa i samo selo  su bivali pod vodom. Prema jednom izveštaju komande Šajkaškog bataljona iz 1770. Ločani su izgradili nasip od svog ostrva do podunavskog puta. Ipak, graničarske vlasti su zahtevale od cara Josifa Drugog da naredi preseljenje Loka u podnožje Titelskog brega pored postojećeg puta. Planom iz 1772. ono je preseljeno kod surduka Gradac. Ločani su onamo izdržali 40 godina i 1812. se vraćaju na ostrvo, a kod surduka su ostali tragovi crkve i krčme. Molbu za vraćanje na ostrvo 1811. u ime cele opštine podneli su graničari Teodor Čurčić, Pavle Veljkov, Teodor Maričić i Petar Janoš. Međutim, na županijskoj karti iz 1825. selo nije zabeleženo a neki izvori kazuju da je Lok 1830. malo selo sa jednom ulicom i 40 kuća na starom mestu na ostrvu.

         Tragova o ovom naselju bilo je i tokom 14. veka. Ali, prvi pomen Loka je iz 1445. i sudeći po  imenu ono je naselje mlađe po nastanku. Tada je selo pripadalo bačkoj županiji. Sredinom 15. veka Lok je pripadao titelskom kaptolu. Kroz 16. i 17. vek pripada titelskoj nahiji i pominje se 1590. i 1650, a onda ga 1690. označavaju na turskoj pograničnoj karti. Kasnije, 1699, Lok ima 27 kućnih starešina i deset oženjenih sinova, verovatno, Srba koje je doveo Arsenije Čarnojević. Od 1745. je komorsko naselje koje se uključuje u Potisku granicu. Posle ukidanja vojne granice 1763. jedno je od prvih šest naselja koja ulaze u sastav Šajkaškog bataljona. Posle njega, od 1873, Lok se ponovo pripaja bačkoj županiji.
        Lok je pretežno zemljoradničko naselje, ali su se njegovi žitelji bavili i zanatstvom. Kao i kod ostalih naselja najranije zabeleženi podaci su iz 1816. godine. Onda se kovač Petar Pavlov preselio iz manastira Kovilja i dobio je u Loku i plac i kuću. Od trgovaca poznat je Pantelija Mušicki čiji je sin 1818. otišao u Segedin da izuči za trgovca.
        Crkvena zdanja u Loku menjala su lokaciju kao i selo. Sadašnja pravoslavna crkva podignuta je izmešu 1822. i 1823. kao jednobrodna građevina. Posvećena je proroku Sv. Iliji. Ikonostas je donet iz Titela i rad je nepoznatog rezbara druge polovine 18. veka. Ikone je u baroknom stilu prelaznog doba oslikao nepoznati slikar koji je stvarao u drugoj polovini 18. veka. Pretpostavlja se da je to bio Dimitrije Bačević. Ikonostas je 1867. premazao August Tirk i dodao je nekoliko svojih ikona. U Loku postoji i rimokatolička crkva.
        Prema nekim izvorima škola u ovom selu nije postojala pre pregleda pravoslavnih škola 1772. godine. Ali se u izveštaju za 1785. potvrđuje da postoji mala, od naboja, školska zgrada i da ima dobrog učitelja. Do 1804. nastava se izvodila na raznim mestima a nova zgrada sa stanom za učitelja sazidana je 1857. godine. Prvi poznati učitelj Stefan Radičević radio je deset godina a nasledio ga je 1786. Avram Miletić, otac Svetozara Miletića.

 

 Literatura: Branislav Bukurov, Geografska monografija opštine Titel, Novi Sad, 1986;
                 Šajkaška I i II, istorija, MS i Vojvođanski muzej, Novi Sad, 1975.

Dragan Kolak
20. Jan 2008.

Komentari:

  • Naj lepse selo na svetu!!!
    (voja, 20-Apr-2011 11:15:07 PM)

Bookmark and Share


 


 

Magazin Ravnica je interaktivan servis i svi posetioci mogu slobodno učestvovati u njegovom uređivanju! Dovoljno je da kliknete ispod na link Dodajte svoj komentar i videćete formular putem kojeg možete izneti svoje mišljenje o konkretnom članku koji ste pročitali na otvorenoj stranici. Redakcija sajta nije odgovorna za sadržaj komentara/malih oglasa! Formular popunite tačnim podacima kako bi Vaš tekst bio objavljen. Vaši podaci su zaštićeni i nisu javno dostupni, niti će se upotrebiti u bilo koje druge svrhe osim interne arhive sajta. Hvala vam na saradnji.

Dodajte svoj komentar

Ravnica.INFO Twitter

Ravnica magazinon

 


Like us on foursquare


 

Najnovije na sajtu:

Bioskop "Arena" Novi Sad - Repertoar
Rasvetljena serija razbojništava
Dve maloletnice poginule u udesu, sutra dan žalosti u Žablju
Na dočeku Srpske Nove godine na trgu u Žablju preko 2000 građana
Basketaši uspešno obeležili vikend
Preminuo Zdravko Mutin, bivši predsednik opštine Titel
Otkup kuća za šest izbegličkih porodica
Temerincima četvrto mesto na Dnevnikovom turniru u malom fudbalu
Titel: Bez suda dug put do pravde
Pojedine ulice u Đurđevu bez struje u ponedeljak 13. januara

BESPLATNI MALI OGLASI




 



Lokalne vesti | Titel | Lok | Vilovo | Gardinovci | Mošorin | Šajkaš | Žabalj | Čurug | Đurđevo | Gospođinci | Nadalj | Novi Sad | Kać | Budisava | Kovilj | Temerin | Sirig | Bački Jarak | Bečej | Vrbas | Beočin | Sremski Karlovci |

   


Ravnica - Informativni turističko poslovni Internet magazin © 2006-2012 Dizajn i hosting Studio RAVNICA NET ; Tel: 060 39 88 195  Impresum   Uslovi korišćenja    Marketing