Vilovo :: Magazin Ravnica ::

    Današnje vesti | Vojvodina | Srbija | Svet | Vremenska prognoza | Kursna lista | TV program                       Prijava za E-dopisnicu | Pišite nam | Marketing | Uslovi korišćenja | Impresum

 

titel zavicajna zbirka

                    

  

  English Magyar Slovenčina  Rromane   Latinica Ћирилица    

Find more about Weather in Нови Сад, RB
Click for weather forecast


Find more about Weather in Нови Сад, RB
Click for weather forecast


limundo aukcije

Foto priča Stevan Avguštin:
Božić i božićni običaji
 
 
Magazin
Šajkaška
Foto priča
E-Ravnica
Video portal
Šajkaš
Arhiva
Poslovni adresar
Kontakt

Mondo Web sms
Pošaljite 10 besplatnih sms poruka na 064/065/066 mrežu!
www.mondo.rs


servis racunara titel

 



2. Feb 2008.

Vilovo

Selo na plavinama dva surduka
 

Vilovo je smešteno uz samu zapadnu stranu Titelskog brega, na plavinama Velikog surduka i surduka Stražilovo. U vreme formiranja Šajkaškog bataljona Vilovo je bilo povezano sa ostalim naseljima skelom na Vilovačkoj bari, pa otuda i prezime Skeledžić u Vilovu. Kasnije  je podignut nasip,  ne zna se kada, ali se pominje 1783. godine. Na severozapadnom delu vilovačkog  atara postoji potez ''Selište'' koji ukazuje na to da je neko staro selo negda bilo onamo. Pošto ne postoje sigurniji podaci, ne bi se moglo reći je li ovo selo preteča Vilova.

         Prvi pomen Vilova nalazi se u defteru za Segedinski sandžak iz 1549. godine. Onde se kaže da selo Filova pripada titelskoj nahiji. U  popisu iz te godine pominju se oženjene muške glave Đura Mihail, Ivan Vojin, Vuk Radovan, Vojin Radovan i Stepan Petrović. Bili su ovo prvi poznati žitelji Vilova. Pod imenom Filovo zabeleženo je i u kruševskom pomeniku. Pominje se 1702. pošto je formiran šanac. Već 1715. Vilovo se pominje kao utvrđenje, a u popisu iz 1720. pominje se 25 domaćina. Oko 1740. ima sedamdesetak poreskih glava.
        Posle Karlovačkog mira u sastavu je Slavonskog generalata
, a od 1745. uključeno je u Potisku vojnu granicu. Vilovo je jedno od prvih šest provincijalnih mesta koje je uzeto pri formiranju Šajkaškog bataljona i od 1763. do 1873. selo je pripadalo njemu. Prilikom osnivanja Bataljona za opštinu Vilovo određen je zemljišni posed od 1.822 jutra i 250 kv. hvati. Za ovo vreme broj domova u Vilovu ostao je skoro  nepromenjen.

        U ove krajeve Srbi su počeli da se doseljavaju posle Kosovskog boja. Seobe našeg naroda iz zapadnih  i južnih krajeva u Bačku trajale su i kroz celi 18. vek.
        Naš narod u Bačkoj doseljenike iz Like, Banije, Bosne, Dalmacije ili Male Vlaške nazivao je ''šijacima''. Šijaka iz Dalmacije bilo je naročito mnogo u Vilovu. Prezime Vlaović, na primer, je šijačkog porekla, Vla od Vlasi iz Bosne i Dalmacije. Rošul je prezime rumunskog, vlaškog porekla. Broj stanovnika Vilova za poslednjih 130 godina je oscilirao. Od Drugog svetskog rata broj stanovnika je u stalnom opadanju. Po popisu iz 2002, bilo je
1.103 stanovnika, od kojih je oko 90 odsto Srba, a ima Mađara, Roma i drugih. Vilovački atar ima 2.633,27 hektara površine.
        Na Majskoj skupštini (3. maj 1848.) u Sremskim Karlovcima, na kojoj je proglašeno Srpsko Vojvodstvo, opštinu Vilovo predstavljao je narodni izaslanik Dimitrije Lazarčev.
        U Srpskom narodnom pokretu 1848-9. kod Vilova se 26. maja 1849. odigrala velika bitka, u kojoj je komandant mađarske vojske Moric Percel napao položaje carske vojske, Knićaninovih dobrovoljaca i narodne vojske. Napad je odbijen herojskim držanjem Srba.
        P
osle ukidanja Bataljona, 1873, Vilovo postaje deo titelskog sreza. Na izborima za mađarski parlament pesnik Laza Kostić odnosi nezapamćenu pobedu u šajkaškom izbornom okrugu na sv. Luku 1873.godine. Njegov glavni pomagač bio je ugledni titelski trgovac Miša Krestić. Sutradan su Titeljani do Vilova ispratili svog izabranog poslanika i ostale šajkaške birače. U Vilovu je Krestić na rastanku održao oproštajnu besedu, ne sluteći da će mu to biti poslednja. Poslednje reči su mu bile: ''Braćo! Ovde na Vilovu održasmo godine 1849. poslednju pobedu na bojnome polju, ovde sad takođe slavimo pobedu, ali mirnu pobedu, pobedu svesti – hvala vam, svesna braćo!'' Na Krestićevom ukopu govorio je, pored Laze Kostića, titelski učitelj Milan Jovanović i vilovački paroh Aćim Anastasijević.
        Na Mitrovdan 1918. u Vilovo ulazi srpska kraljevska vojska. Vilovo se onda našlo u novoj državi – Kraljevini Srbiji. Pri kraju Drugog svetskog rata, 22. oktobra 1944, Vilovo je oslobođeno od fašističkih okupatora.

         O godini otvaranja škole u Vilovu istraživači se spore. Međutim, nesporan je podatak da ''ilirska'' (tj. srpska) škola u Vilovu radi od 1785. godine. Već 1804. škola nema svoju zgradu, a nova se gradi 1840, pa 1872. godine. Prvi poznati učitelj bio je Avram Miletić, deda Svetozara Miletića. Sadašnja zgrada osnovne škole građena je sedamdesetih godina 20. veka. Posle 1908. izgrađena je mala bolnica za zarazne bolesti.
        Gotovo svi sadašnji hramovi SPC u Šajkaškoj izgrađeni su početkom 19. veka i svi su izvedeni po istom tipu. Još prilikom osnivanja Šajkaškog bataljona opština Vilovo je imala jednu malu crkvu, koja je posvećena uspomeni sv. kralja Stefana Dečanskog. Ovaj hram je bio skromnih dimenzija (13
x5,5x3,7 metara) i podignut je od mekog materijala, sa krovom od šindre.
        Na mestu ove crkvene građevine, najverovatnije iz 1745, položen je 4. avgusta (23. jula) 1805. kamen temeljac za novi hram, koji je takođe posvećen uspomeni svetog kralja Stefana Dečanskog. Novi hram (dugačak 24,7, širok 11,5 visok 8,5 metara, ima zvonik od 18 metara) završen je 1806. godine. Crkva je građena u klasicističkom stilu. Poslednji put crkva je obnovljena 1979. godine. Posebnu vrednost ima rezbareni ikonostas, koji je prenet iz neke veće crkve, najverovatnije iz Bečeja. Ikonostas je 1752. izradio Stefan Tenecki, čiji je ovo bio najraniji rad i jedan od najranijih primera prihvatanja baroknog stila u slikarstvu. Barok je u ove krajeve došao preko kijevske slikarske škole. Najuočljiviji manir novog slikarstva, koje je napustilo istočno-vizantijski stil, je na predstavama Bogorodice i sv. Nikole. U zbirci Galerije Matice srpske nalaze se kao dugoročna pozajmica radi čuvanja, konzervacije i izlaganja ikona sv. Nikole (rad S. Teneckog) sa vilovačkog ikonostasa i ikona nepoznatog zografa iz prve polovine 18. veka sv. apostoli Toma i Jakov, takođe iz crkve u Vilovu.
       
Prve pisane tragove o zanatlijama u Vilovu imamo tek od 1815. godine. U jednom protokolu se kaže da je dućanski trgovac Jovan Kostić bio u sukobu sa mesnim parohom Šovljanskim zbog optužbi da je prisvajao neke crkvene predmete. Kostić je sagradio pecaru i dobio dozvolu od Komande Bataljona pod uslovom da na propisan način skladišti kominu izvan naselja. Kostić je postao i vlasnik jednog od dva svratišta (krčma sa prenoćištem)  u Vilovu. Drugo svratište držao je od 1827. titelski trgovac Georgije Janković. Ćurčija Stojan Vuksanov  se 1816. odselio u Novi Sad, a 1818. se doselio krojački kalfa Ilija Nikolić. Nisu poznati razlozi zašto se sveštenikov sin Nestor Šovljanski, inače obućar, odselio u Feldvar (Bačko Gradište). Od 1920 do 1940. u Vilovu je registrovano 19 zanatlija.

Dragan Kolak
2. Feb 2008.

 


Bookmark and Share


 


 

Magazin Ravnica je interaktivan servis i svi posetioci mogu slobodno učestvovati u njegovom uređivanju! Dovoljno je da kliknete ispod na link Dodajte svoj komentar i videćete formular putem kojeg možete izneti svoje mišljenje o konkretnom članku koji ste pročitali na otvorenoj stranici. Redakcija sajta nije odgovorna za sadržaj komentara/malih oglasa! Formular popunite tačnim podacima kako bi Vaš tekst bio objavljen. Vaši podaci su zaštićeni i nisu javno dostupni, niti će se upotrebiti u bilo koje druge svrhe osim interne arhive sajta. Hvala vam na saradnji.

Dodajte svoj komentar

Ravnica.INFO Twitter

Ravnica magazinon

 


Like us on foursquare


 

Najnovije na sajtu:

Bioskop "Arena" Novi Sad - Repertoar
Rasvetljena serija razbojništava
Dve maloletnice poginule u udesu, sutra dan žalosti u Žablju
Na dočeku Srpske Nove godine na trgu u Žablju preko 2000 građana
Basketaši uspešno obeležili vikend
Preminuo Zdravko Mutin, bivši predsednik opštine Titel
Otkup kuća za šest izbegličkih porodica
Temerincima četvrto mesto na Dnevnikovom turniru u malom fudbalu
Titel: Bez suda dug put do pravde
Pojedine ulice u Đurđevu bez struje u ponedeljak 13. januara

BESPLATNI MALI OGLASI




 



Lokalne vesti | Titel | Lok | Vilovo | Gardinovci | Mošorin | Šajkaš | Žabalj | Čurug | Đurđevo | Gospođinci | Nadalj | Novi Sad | Kać | Budisava | Kovilj | Temerin | Sirig | Bački Jarak | Bečej | Vrbas | Beočin | Sremski Karlovci |

   


Ravnica - Informativni turističko poslovni Internet magazin © 2006-2012 Dizajn i hosting Studio RAVNICA NET ; Tel: 060 39 88 195  Impresum   Uslovi korišćenja    Marketing