Mošorin :: Magazin Ravnica ::

    Današnje vesti | Vojvodina | Srbija | Svet | Vremenska prognoza | Kursna lista | TV program                       Prijava za E-dopisnicu | Pišite nam | Marketing | Uslovi korišćenja | Impresum

 

titel zavicajna zbirka

                    

  

  English Magyar Slovenčina  Rromane   Latinica Ћирилица    

Find more about Weather in Нови Сад, RB
Click for weather forecast


Find more about Weather in Нови Сад, RB
Click for weather forecast


limundo aukcije

Foto priča Stevan Avguštin:
Božić i božićni običaji
 
 
Magazin
Šajkaška
Foto priča
E-Ravnica
Video portal
Šajkaš
Arhiva
Poslovni adresar
Kontakt

Mondo Web sms
Pošaljite 10 besplatnih sms poruka na 064/065/066 mrežu!
www.mondo.rs


servis racunara titel

 



8. Feb 2008.

Mošorin

Selo van glavnih saobraćajnica
 

        Mošorin se nalazi na severnoj strani Titelskog brega, na plavini dugoj četiri i širokoj kilometar i po. Udaljen je od Tise oko 5 kilometara, od čijih voda ga ptiti odbrambeni nasip. Od sela do podunavskog (Novi Sad – Titel) i potiskog puta vodi šest kilometara dugačak put prema Šajkašu. I železnička pruga je na istoj udaljenosti. Ako se imaju u vidu saobraćajne veze, onda Mošorin nema dobar položaj, kao što se ne može govoriti ni o dobrom položaju na reci.
        Život u Mošorinu vezan je za breg i aluvijalnu ravan Tise. Titelski breg, ili, kako ga meštani zovu imenom svoga sela Mošorinski breg, postao je u vreme racionalne privredne delatnosti površina na kojoj se proizvodi žito. Isušivanjem aluvijalne ravni i regulacijom račnog toka stvorena je još jedna kultivisana površina za uzgajanje industrijskog bilja i povrća.
        Ovaj prostor je nastanjivan od najranijih vremena. Iznad današnjeg naselja otkriven je arheološki lokalitet Feudvar, utvrđena gradina autohtonog predkeltskog stanovništva, sa nekropolom Stubarlija.
        Prvi pomen Mošorina je iz 1553. kao naselja u titelskoj nahiji. Turski defteri zabeležili su 1554. 24 domaćinstva, koliko je bilo i 1570. a dvadeset godina kasnije narastao je za još osam domova. Oko 1650. se vodi kao naseljeno mesto, da bi sa odlaskom Turaka 1698. opusteo, ali je posle godinu dana zabeleženo da ima 101 kućnog starešinu sa 63 oženjene glave. Na turskoj karti iz 1699. pominje se Muzorin na samom platou na severnoj strani Brega. Od Karlovačkog mira (1699) Mošorin je u bačko-bodroškoj županiji. I opet je broj domaćinstava varirao: 1715. je bilo 19 domova, 1722. 65, a 1725-27. ima 73. poreska obveznika. U Potisku vojnu granicu ovo komorsko mesto se uključuje 1745. godine. U Mošorin su se onda doselili graničari iz razvojačene Subotice. Na kratko vreme, posle ukidanja i Potiske granice (1750) Mošorin se ponovo pripaja županiji do 1763. godine. Kao jedno od prvih šest mesta uključuje se u novoosnovani Šajkaški bataljon sa sedištem u Titelu. U stodesetogodišnjoj šajkaškoj eri broj stanovnika u Mošorinu je stalno rastao. Između 1773. i 1786. ovamo se iz Dalmacije i Hrvatske doseljavaju ljudi koje je narod prozvao šijacima, pa se broj porodica povećao  za 45 i pred kraj 18. veka imao je Mošorin 1178 stanovnika. Mošorin je 1931. imao  3854 stanovnika, a poslednji popis, 2002, zabeležio je 2763 glave.
        Mošorin je uvek bio srpsko naselje, a pripadnici drugih nacionalnosti su se slabo useljavali, uglavnom Mađari i Nemci. Mošorinska pravoslavna crkva posvećena je prazniku Svete Trojice (Duhovi) koji su i seoska slava. Hram je podignut 1798. na osnovi odobrenja Dvorskog ratnog saveta iz 1797. godine. Ikonostas je radio nepoznati rezbar u drugoj polovini 19. veka. Ikone na drvenoj podlozi uljem je krajem 19. veka naslikao Đorđe Pecić. Ranije je na drugom mestu u selu postojala jedna manja crkva koja je bila posvećena Sv. Nikoli. Na Bregu, iznad sela, nalazi se Kapela prenosa moštiju Sv. Nikole. Sagrađena je u srpsko-vizantijskom stilu, sa dva kubeta, po nacrtu arhitekte Đorđa Tabakovića da bude ženski manastir. Ktitor je bio mošorinski paroh protojerej Svetozar Vlaškalić. Ikone na platnu 1936. naslikao je Uroš Predić. Kapelu je živopisao po ugledu na srednjovekovne manastire, uljanom bojom, 1934-37, samouki slikar kopista Marko Milinov.
        Mošorin je imao školu još od 1730. godine. Od početka rada škole, pa skoro do kraja 18. veka školu su vodila samo dva učitelja, pop Jeftimije (1730-1746) i Arsenije Popović (1767-1793). Ipak, škola  nije redovno radila, jer se 1772. navodi da Mošorin nema školu. Godine 1804. navodi se da je zgrada nova i dobra. Posle revolucije 1848-9. podignute su u razmaku od pet godina dve školske zgrade. Pred razvojačenje Šajkaškog bataljona (1873) škola je imala oko 200 đaka oba pola, a samo sto godina ranije imala je samo osam učenika.
        Krajem 19. veka prelazilo se sa naturalne na robno-novčanu privredu. Da bi se sprečilo propadanje seljaka započeo je pokret za osnivanje zemljoradničkih zadruga i u Mošorinu je 1901. osnovana zemljoradnička zadruga Rajfajzenovog tipa. Isto tako, obrazovane su i štedionice ili zadruge za međusobno pomaganje i štednju u svim većim mestima Šajkaške. Međutim, iako je Mošorin 1900. imao 2475 stanovnika i bio u gornjoj polovini po tome broju, nema podataka da je imao nekakav novčani zavod.
        Potrebe za zanatlijama u Šajkaškoj je uvek bilo, ali se raspoloživi podaci odnose na vreme od 1815. godine. Zabeleženo je da je 1815. krojač Petar Spasojev prešao  u Titel, jer nije mogao da živi od zanata kao što je mogao opančar Jovan Marijanov. U Mošorin su se 1816. doselili ćurčija Ćira Lazarević iz Provincijala  i krojački kalfa Jovan Barbulov. Čizmar Sima Mihajlović  1823. odlazi u Nove Karlovce a 1830 evidentiran je kao čizmar Sima Miletič, otac Svetozara Miletića. Prvi poznati trgovac je Pantelija Georgijević. Između dva svetska rata u Mošorinu živi i radi 40 zanatlija, imaju mlin i mlekaru, zemljoradničku zadrugu (1927-1941).
        U borbi protiv odnarođivanja pevačka društva su jačala  nacionalnu svest, pa je tako i u Mošorinu osnovano početkom 20. veka pevačko društvo a između dva rata i lutkarsko pozorište je povremeno radilo.

 

Lit.: Branislav Bukurov, Geografska monografija opštine Titel, Novi Sad,1986.
       Šajkaška I i II, istorija, Matica srpska, Novi Sad, 1975.

Dragan Kolak
8. Feb 2008.

 


Bookmark and Share


 


 

Magazin Ravnica je interaktivan servis i svi posetioci mogu slobodno učestvovati u njegovom uređivanju! Dovoljno je da kliknete ispod na link Dodajte svoj komentar i videćete formular putem kojeg možete izneti svoje mišljenje o konkretnom članku koji ste pročitali na otvorenoj stranici. Redakcija sajta nije odgovorna za sadržaj komentara/malih oglasa! Formular popunite tačnim podacima kako bi Vaš tekst bio objavljen. Vaši podaci su zaštićeni i nisu javno dostupni, niti će se upotrebiti u bilo koje druge svrhe osim interne arhive sajta. Hvala vam na saradnji.

Dodajte svoj komentar

Ravnica.INFO Twitter

Ravnica magazinon

 


Like us on foursquare


 

Najnovije na sajtu:

Bioskop "Arena" Novi Sad - Repertoar
Rasvetljena serija razbojništava
Dve maloletnice poginule u udesu, sutra dan žalosti u Žablju
Na dočeku Srpske Nove godine na trgu u Žablju preko 2000 građana
Basketaši uspešno obeležili vikend
Preminuo Zdravko Mutin, bivši predsednik opštine Titel
Otkup kuća za šest izbegličkih porodica
Temerincima četvrto mesto na Dnevnikovom turniru u malom fudbalu
Titel: Bez suda dug put do pravde
Pojedine ulice u Đurđevu bez struje u ponedeljak 13. januara

BESPLATNI MALI OGLASI




 



Lokalne vesti | Titel | Lok | Vilovo | Gardinovci | Mošorin | Šajkaš | Žabalj | Čurug | Đurđevo | Gospođinci | Nadalj | Novi Sad | Kać | Budisava | Kovilj | Temerin | Sirig | Bački Jarak | Bečej | Vrbas | Beočin | Sremski Karlovci |

   


Ravnica - Informativni turističko poslovni Internet magazin © 2006-2012 Dizajn i hosting Studio RAVNICA NET ; Tel: 060 39 88 195  Impresum   Uslovi korišćenja    Marketing