- Koliko znamo to je prvi pokušaj u našoj zemlji, a i šire. Krajnje nepovoljne vremenske prilike za topolarstvo protekle zime bile su razlog što smo kasnili sa pošumljavanjem. Upravo zahvaljujući suvoj zimi došli smo na ideju da u jednom delu novog zasada topola, tri hektara stavimo pod sistem „kap po kap“, priča upravnik Duško Bastajić, ing. šumarstva.
Pošto nisu imali nikakvo iskustvo, ništa slično nije zabeleženo u stručnoj literaturi, morali su „kopirati“ poljoprivredna saznanja. Jedino su znali da je za stvaranje 1m3 topole potrebno potrebno 120-180 m3 vode u toku vegetacije zavisno od vrste topole, klona.
- Naravno sve brižljivo pratimo. Mnoge greške smo uvideli i jedan broj smo u hodu otklanjali. Sigurno je da ćemo narednog proleća montažu i bušenje creva raditi na licu mesta, jer su ova poljoprivredna bušena na 30 cm, a mi topole sadimo na tri metra, pa vodu nismo koristili racionalno. U početku smo vodu koristili direktno iz Tise, pa smo filtere morali često čistiti, zato smo iskopali vlastiti bunar, priča Branislav Blažević, šef uzgoja u šumskoj upravi.
Sadili su po 555 topola po hektaru, a Duško Bastajić pokazuje mlade topole koje su pod sistemom „kap po kap“ i koje imaju izuzetno bogatu lisnu masu. - Iako je ovo izuzetno nepovoljna godina za topolarstvo, evidentno je da ovde imamo odličan prijem sadnica u prvoj godini. Naravno, za kraće vreme očekujemo veći prirast i pretpostavljamo kraće mere nege u prvih nekoliko godina, a time manje troškove i daleko veći prihod, ističe Bastajić.
