Мени на врху стране
Почетна / Вести / Култура / Добро Марић Маре – изложба нових слика
Одржана свечана додела награда на 16 Смотри ћириличке писмености Шеснаеста Смотрa ћириличке писмености Репрезентација кајакаша у Чуругу Пoтписaн Угoвoр o дoдeли 1.000.000 динара општини Тител Мошорин – освештана спомен плоча посвећена српским војницима страдалим у српској буни 1849. године Aкциja дoбрoвoљнoг дaвaњa крви у Tитeлу, Чуругу и Жабљу Медаље са Шкoлске олимпиjaде за Кaрaтe клуб Бoрaц 021 Златна медаља за Пољопривредно газдинство Радишић из Чуруга Ноћ музеја у Тителу Изложба Густав Климт – претеча модерне Одржан Први сајам за пензионере Радмила Тубић пласирала се на Републичко такмичење из географије и српског језика Мошорин Ликовнa колонијa 100 година од присаједињења Војводине Србији Ноћ музеја у Чуругу 2018 Мошорин – Духовне свечаности Упозорење пчеларима у Тителу Одржан радни састанак на тему Положај ромске заједнице у општини Тител Тител – Спасовданска литија 2018 Завршена 44. Песничка штафета Чурушка слава Спасовдан 2018 Чуруг Ноћ музеја 2018 Тител Ноћ музеја 2018 Први сајам за пензионере у Жабљу Скупштина удружења Спорт за све Отворен 85. пољопривредни сајам у Новом Саду Oбележена 170. годишњица Мајске скупштине у Сремским Карловцима 9. Туристички форум на Палићу Музеји за 10 – највећа музејска национална манифестација Трећи сточарски дани У Тителу обeлeжeн Дaн пoбeдe нaд фaшизмoм Цане Партибрејкерс одржао предавање новосадским студентима Посета Црвеном крсту Тител и породици Крстић Марковдан у Локу Туристичкa организација општине Жабаљ на Сајму туризма у Лукавцу Хуманитарни концерт у Вилову Првомајски турнир у фудбалу у Чуругу Чуруг у знаку дечије радости Оглашавање опасног подручја Обавештење пчеларима Општини Тител додељена средства за два пројекта у комуналној области Конституисан Одбор за обележавање стогодишњице присаједињења Војводине Краљевини Србији Љубица Арсић гостовала у тителској библиотеци Агапе – Светосавље као филозофија живота од Аве Јустина Поповића Очишћена Главна улица у Тителу за Дан планете Сутра се чисти Главна улица у Тителу Одржан шести Сајам хортикултуре у Госпођинцима Прва утакмица тителских рукометаша на новом терену Десетa, јубиларнa регатa Воде војводине Године подвига и славе 1848-1918-2018 Општина Жабаљ иницијатор излета за пензионере Дечија забавна олимпијада у Чуругу Сајам хортикултуре у Госпођинцима Пети сајам туризма у СТШ Милева Марић у Тителу Значајна улагања у општину Тител Потпредседник Покрајинске владе Ђорђе Милићевић данас у посети општини Тител Чворак Представници амбасаде Руске федерације и Руског дома гости Титела Aкциje дoбрoвoљнoг дaвaњa крви у Moшoрину и Шajкaшу Обележен Светски дан Рома Трибина и фото изложба у четвртак у Галерији библиотеке у Тителу Вече посвећено Исидору Бајићу Посета руских дипломата и привредника Тителу Одржано школско такмичење Шта знаш о саобраћају Априли-ли-ли у Гардиновцима Три бронзе за карате клуб Борац 021 Шајкаш на турниру Bushido open Карате клуб Црни појас Тител донео прегршт медаља из Суботице Конкурс за пријем 200 нових радника у производном погону Положен камен темељац за изградњу погона за прераду поврћа у Госпођинцима Ватромет за шампионке Одржана Годишња скупштина Спортског савеза општине Тител Кошаркашице ОШ Светозар Милетић Тител првакиње на Републичком школском такмичењу Отворена изложба слика – пастела проф. др Милорада Жикића Школама у походе: Основци одушевили рецитовањем Уручени уговори представницима културних друштава Основци општине Жабаљ посетили Музеј Војводине и поставку изложбе Чуруг на удару империја Роман Четири лудила представљен Титељанима Изложба слика – пастела проф. др Милорад Жикић Aкциja дoбрoвoљнoг дaвaњa крви у Гaрдинoвцимa Нови председник Меморијалног друштва Рација 1942 у Чуругу Најбољи спортисти општине Жабаљ за 2017. годину Представљање збирке песама Незнани јунаци у Градској библиотеци у Новом Саду Отварање духовних вечери у Вилову Представљање књиге Милоша Латиновића Четири лудила БОЖИЋ: Улагање у спорт је улагање у младост! Фестивал науке за најмлађе у Жабљу Општина Тител поново на Сајму туризма ОШ Светозар Милетић Тител прославила Дан школе ЈКП Комуналац Тител додељена средства за набавку возила за превоз отпада Туристичка организација општине Жабаљ на Београдском сајму туризма Обележавање Дана матерњег језика у средњој школи у Тителу Назире се крај техничког пријема нове спортске хале у Госпођинцима Сутра акција прикупљања крви у Тителу и Чуругу И ја се борим! Удружење виноградара и воћара Шајка Тител обележило славу Свети Трифун Дан школе и Исидорини дани свечано обележени у основној школи у Шајкашу Изложба слика Трагови Добре Марића Марета отворена и у Зрењанину Основана туристичко-пољопривредна задруга Етнос Пријем поводом обележавања Светог Саве У СТШ Милева Марић 26-ти пут свечано обележена школска слава Свети Сава У ОШ Светозар Милетић Тител обележена школска слава Изложба Чуруг на удару империја – 20 година археолошке експедиције

Култура, Тител

Добро Марић Маре – изложба нових слика

Препоручите пријатељима
  • 97
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
    97
    Shares

dobro maric mare slikar titel

Добро Марић своје сликарство развија токовима складног и логичног континуитета још од времена прекретнице две последње деценије XX века. Од тада, током тих кардиналних деведесетих година, овај уметник је константно тражио и изналазио „адекватан” исказ одговарајући на специфичну атмосферу епохалне кризе – не као следбеник главног тока уметничких актуелности, него као тихи и поуздан сведок времена. У сликарском смислу вечито је тежио остварењу идеала аутентичне пиктуралне структуре. Стога су садржај, анегдота, интерпетација виђеног – увек били другоразредног значаја. Чак ни његове фигурацијске представе из поменутих деведесетих нису директно репродуковале или интерпретирале стварност. Марић је, тежећи аутентичној слици, изналазио и бележио трауматични сензибилитет „слика жалосних доживљаја” тог доба. У таквим околностима овај уметник је вечито настојао да оствари засебно ликовно дело. Својевремено, студирањем на новосадској Академији уметности је себи обезбедио солидне предиспозиције, те је могао да у свим медијима којима се бавио и изражавао успостави примарну структуру: његов цртеж је заснован на доминацији линије; графика на постовању комплексних техничкотехнолошких засебности, сликарство на синтези ликовно-пиктуралних елемената (линија, боја, материја). Пориви из свакодневља наметали су понеку тематску опредељеност те су сликарски циклуси и изложбе имали „упућујуће” наслове, попут „Отварање петог печата“, „Птице” и слично. Но, увек се радило о метафоричким полазистима, о симболици којом се тумачила ригидност стварности, те је Добро Марић све своје теме образложио аутентичним ликовним језиком: полазећи од стварности света он је доспевао до аутентичног – света слике.

dobro-maric-slike-1

И поводом ових својих најновијих слика, сада већ потпуно апстрактних, сликар говори као о разрађеном мотивском комплексу „птица”, лако у изворном облику и феноменолошком смислу на његовим остварењима нема ни једне насликане птице, овде постоји титрава идеја лета, надлетања, па чак и погледа одозго… Тај цео циклус, циклус сликан у периоду од 2011. године до данас је, као и све иновативне појаве у Марићевом сликарству, формиран поступно, логичним и складним преобликовањем претходних решења. Од асоцијативне апстракције Добро Марић је доспео до аутентичног апстракцијског сликарства. Потенцирајући важност и дејствену снагу линије и потеза, боје и колорита, „претварајући” боју у слојевито грађену материју, доспео је до слике чији је садржај формиран ликовним елеменатима. Таква слика више ништа не представља – до себе саму. Сликар је попут својеврсног „специјалисте у својој струци” успео да оствари засебну пиктуралну структуру, да успостави посебан организам, да оствари слику – биће која функционише захваљујући крвотоку боје и нерватури линија. Тако је сликар Марић досегнуо аутентична начела модернизма – створивши на платну нову, независну и јединствену стварност слике. Та стварност подразумева и јасно дефинисан концепт у којем задатак сликара није да на свом платну илузионистичку представу и изглед одређених призора. Један од најзначајнијих модернистичких теоретичара Клемент Гринберг је заговарао „чишћења” слике/сликарства и избегавања било каквих призива слике света – јер, сликарство поседује ексклузивну особеност коју не поседује ни једна друга уметност. То је површина, равнина, плоха. лако је у теоријски дискурс уведена током шездесетих година протеклог века Гринбергова теза, иако прилично радикална, остала је важећа све до наших дана. Коментар тог става дао је Денегри, по којем идеал аутономије уметности Гринберг види у томе да свака уметничка дисциплина – а он ће то пре свега захтевати за сликарство – изгради и доследно поштује своја и с другим дисциплинама незаменљива изражајна средства и поступке означавања“, а Филиберто Мена потом разрађује последице, јер: „уметност има право на засебност не да би се издвојила, него да би својим моделом била пример другим знањима и другим праксама”.

У новим сликама Добра Марића више нема интерпретирања стварности, све је сведено на основне ликовне елементе, на бојене површине. Основна карактеристика тог новог циклуса јесте – непатворена слобода сликања. У сликама које су настале после 2011-те године Марић реафирмише поступак акционог сликарства и успоставља концепт апстрактног експресионизма као персоналног одговора изазовима савременог света и уметности. Уметник једноставно „признаје” да му у потпуности одговара стваралачка “формула” великог Озекосна Полока и његово уметничко понашање, сликарска акција, спонтана гестуалност, успостављање слободног протока боје, те специфично “полоковско” разливање, цурење и таложења боје… Примењујући такав поступак Добро Марић се чином сликања и самом сликом, приближава природним стањима и феноменима. На тај начин овај уметник најдиректније и најефектније исказује сопствену природу, властити људски и уметнички карактер, разоткрива стање сопствене свести и испољава снажну експресију. Истовремено, он овим циклусом потврђује да је уметник у зрелом добу, да је руковођен сасвим сериозним уметничким разлозима, да је сликар који савесно и контемплативно промишља свет и време у коме живи и ствара, да је аутентични уметнички протагонист нашег доба.

Сава Степанов

Objavi komentar