МОШОРИН: Мирослав – Мића Крунић, трговац и сликар из Мошорина, од недавно има још један хоби – израђује чесме. Као сликар инспирацију проналази у мотивима војвођанске равнице а то су старе куће и салаши, житна поља, реке и Мошорински брег.
Кад је почео да гради чесме, размишљао је како да им да неку форму па је дошао на идеју да имају облик прочеља типичне војвођанске куће. Ако већ личе на стару кућу, треба да буду и од старог природног материјала, понеког камена који је реткост у овој равници те старе цигле и црепа. Тако он рециклира стари одбачени материјал, дајући му нове атрактивне форме. Једну је урадио у свом дворишту па се свидела комшијама – и тако је почело. Кад је по својој замисли и у свом стилу уредио Водицу у Риту, поред пута за Тису, постао је тражен у Мошорину.
Сави Тонковићу, Јовановићева 13, свидело се то што Мића ради па га је замолио да и њему направи једну лепу чесму. Место су јој пронашли уз прочеље дворишне згране. Сава је, каже, презадовољан јер се одлично уклопила у амбијент. Поставиће и дискретно осветљење да и ноћу лепо изгледа. Планира да му Мића уради још једну сличну чесму и фонтану. Верујемо да ће то бити прелепи и оригинални украси овог, и сада, лепог дворишта.
Можда је најлепше урађена чесма код Слободана Јанкова, Иве Лоле Рибара 6, која је тако постављена да има два лица. Заиста уникатан украс!
Мића завршава чесму код Драгише Тубића, Исидоре Секулић 21, Иако још није готова, власници су је заволели па Драгишину супругу Данилку није било тешко наговорити да се фотографише поред ње.
Најдража му је мошоринска Водица коју је урадио у Риту под Брегом. За њу је насликао и икону „Христово распеће“, која тамо стално стоји. Уређење Водице финансирао је домаћин Радослав Бабић из Мошорина, за здравље своје и своје породице. Вода са Водице је, кажу, лековита. Доскоро је била запуштена, а сада добива изглед какав и заслужује.
– Почео сам ово да радим пре три године. Идеја за облик дошла је спонтано, јер нисам хтео да изгледају као споменици, већ сам им уденуо душу са формом карактеристичном за Војводину. Комадићи старог црепа и цигле се слажу попут мозаика у различите облике и комбинације. На крају се све излакира. Постојано је и дуготрајно и фантастично се уклапа у амбијент – истиче Мића.
И на крају да још додамо, да је Мића радио и мурале великог формата, уређивао унутрашње зидове просторија. Тако је код Голуба Гелића у Шајкашу насликао велики мурал са мотивима из завичаја. О томе можете више прочитати у тексту “Делић раја из роднога краја” објављеног 12. октобра 2012. године.