На изборима за посланика Лаза Костић је победио огромном већином

Препоручите пријатељима

ОДЛОМЦИ ИЗ МОНОГРАФИЈЕ ДРАГОСЛАВА ЧУРЧИЋА: Песник Лаза Костић, који је као кандидат Шајкашког изборног среза, биран за посланика у угарском Парламенту, у јесен 1873. године на изборима, победио је огромном већином. Том приликом значајну помоћ у изборној кампањи пружио му је познати тителски трговац Миша Крестић.

Од развојачења Шајкашког батаљона до почетка првог светског рата

mihjalo misa krestic
Фото: Михјало Миша Крестић, портрет, уље, однет после Другог светског рата из Титела, сада у Архиву Војводине

У овом периоду несумњиво најзначајнија личност у друштвено-политичком животу Шајкаша, потекла из овог дела војне границе, чија је политичка активност почела још у време Буне, био је Светозар Милетић. Рођен је 1826. у Мошорину, а умро 1901. у Вршцу. Више пута је био биран у пештански Парламент за посланика испред Српске народне слободоумне странке.

Са њим је блиско сарађивао политички истомишљеник, песник Лаза Костић, који је такође као кандидат Шајкашког изборног среза, биран за посланика у угарском Парламенту. У јесен 1873. године на изборима, Костић је победио огромном већином. Том приликом значајну помоћ у изборној кампањи пружио му је познати тителски трговац Миша Крестић. Прослављајући победу, Титаљани су испраћали до Вилова изабраног посланика и своју браћу бираче из осталих села. Нажалост, славље се завршило изненадном смрћу Крестића, након што је видно узбуђен и срећан одржао говор пред окупљеним Виловчанима. Лаза Костић у књизи „Из мог живота“ наводи да су му последње речи биле: “Браћо! Овде на Вилову одржасмо године 1849. последњу победу на бојном пољу, овде сада такође славимо победу, али мирну победу, победу свести, хвала вам, свесна браћо!“

На Крестићевом погребу говорио је, поред Лазе Костића, и тадашњи виловачки парох Аћим Анастасијевић.

Дуго је Српска народна слободоумна странка као стециште првака из грађанских слојева српског народа, предвођена својим оснивачем Светозаром Милетићем, била стожер борбе за српска права у пештанском Парламенту, све до 1887. када се распала на Радикалну странку са Јашом Томићем и Либералну са Мишом Димитријевићем на челу. Радикали су уређивали „Заставу“, а Либерали „Браник“.

Изразите друштвено-економске разлике међу становништвом имале су и своје политичко обележје. Имућнији су углавном били уз либерале, а ситније грађанство и сељаци уз радикале, док је сиротиња била под утицајем социјалистичког покрета који се тек касније јавља, стварањем Социјал-демократске странке Угарске, основане 1890. године.

Монографију „Вилово до 1945.године“, можете набавити по цени од 500 динара код аутора књиге, адвоката Драгослава Ћурчића у Новом Саду или у Вилову код Радована Челића.

Оставите одговор