Мени на врху стране
Почетна / Шајкашка данас / Ђурђево / Ђурђево - историјат места
Трибинa Србија између Русије и Америке Бескућници успешно организовали осму манифестацију Покажи да ти и ја покажем Дан мађарске кухиње Тител 2018 Ученици средње школе из Титела у Грчкој Тител и Лок без струје 27. маја Награђен полицајац и додељен аутомобил полицији у Жабљу Одржана свечана додела награда на 16 Смотри ћириличке писмености Репрезентација кајакаша у Чуругу Пoтписaн Угoвoр o дoдeли 1.000.000 динара општини Тител Мошорин – освештана спомен плоча посвећена српским војницима страдалим у српској буни 1849. године Медаље са Шкoлске олимпиjaде за Кaрaтe клуб Бoрaц 021 Упозорење пчеларима у Тителу Искључења струје 26. маја Жабаљ, Чуруг, Госпођинци, Ђурђево, Шајкаш, Вилово, Мошорин и Гардиновци Покажи да ти и ја покажем осми пут у Тителу Шеснаеста Смотрa ћириличке писмености Aкциja дoбрoвoљнoг дaвaњa крви у Tитeлу, Чуругу и Жабљу Златна медаља за Пољопривредно газдинство Радишић из Чуруга Ноћ музеја у Тителу Изложба Густав Климт – претеча модерне Одржан Први сајам за пензионере Радмила Тубић пласирала се на Републичко такмичење из географије и српског језика Мошорин Ликовнa колонијa 100 година од присаједињења Војводине Србији Ноћ музеја у Чуругу 2018 Мошорин – Духовне свечаности Одржан радни састанак на тему Положај ромске заједнице у општини Тител Тител – Спасовданска литија 2018 Завршена 44. Песничка штафета Чурушка слава Спасовдан 2018 Чуруг Ноћ музеја 2018 Тител Ноћ музеја 2018 Први сајам за пензионере у Жабљу Скупштина удружења Спорт за све Отворен 85. пољопривредни сајам у Новом Саду Oбележена 170. годишњица Мајске скупштине у Сремским Карловцима 9. Туристички форум на Палићу Музеји за 10 – највећа музејска национална манифестација Трећи сточарски дани У Тителу обeлeжeн Дaн пoбeдe нaд фaшизмoм Цане Партибрејкерс одржао предавање новосадским студентима Посета Црвеном крсту Тител и породици Крстић Марковдан у Локу Туристичкa организација општине Жабаљ на Сајму туризма у Лукавцу Хуманитарни концерт у Вилову Првомајски турнир у фудбалу у Чуругу Чуруг у знаку дечије радости Оглашавање опасног подручја Обавештење пчеларима Општини Тител додељена средства за два пројекта у комуналној области Конституисан Одбор за обележавање стогодишњице присаједињења Војводине Краљевини Србији Љубица Арсић гостовала у тителској библиотеци Агапе – Светосавље као филозофија живота од Аве Јустина Поповића Очишћена Главна улица у Тителу за Дан планете Сутра се чисти Главна улица у Тителу Одржан шести Сајам хортикултуре у Госпођинцима Прва утакмица тителских рукометаша на новом терену Десетa, јубиларнa регатa Воде војводине Године подвига и славе 1848-1918-2018 Општина Жабаљ иницијатор излета за пензионере Дечија забавна олимпијада у Чуругу Сајам хортикултуре у Госпођинцима Пети сајам туризма у СТШ Милева Марић у Тителу Значајна улагања у општину Тител Потпредседник Покрајинске владе Ђорђе Милићевић данас у посети општини Тител Чворак Представници амбасаде Руске федерације и Руског дома гости Титела Aкциje дoбрoвoљнoг дaвaњa крви у Moшoрину и Шajкaшу Обележен Светски дан Рома Трибина и фото изложба у четвртак у Галерији библиотеке у Тителу Вече посвећено Исидору Бајићу Посета руских дипломата и привредника Тителу Одржано школско такмичење Шта знаш о саобраћају Априли-ли-ли у Гардиновцима Три бронзе за карате клуб Борац 021 Шајкаш на турниру Bushido open Карате клуб Црни појас Тител донео прегршт медаља из Суботице Конкурс за пријем 200 нових радника у производном погону Положен камен темељац за изградњу погона за прераду поврћа у Госпођинцима Ватромет за шампионке Одржана Годишња скупштина Спортског савеза општине Тител Кошаркашице ОШ Светозар Милетић Тител првакиње на Републичком школском такмичењу Отворена изложба слика – пастела проф. др Милорада Жикића Школама у походе: Основци одушевили рецитовањем Уручени уговори представницима културних друштава Основци општине Жабаљ посетили Музеј Војводине и поставку изложбе Чуруг на удару империја Роман Четири лудила представљен Титељанима Изложба слика – пастела проф. др Милорад Жикић Aкциja дoбрoвoљнoг дaвaњa крви у Гaрдинoвцимa Нови председник Меморијалног друштва Рација 1942 у Чуругу Најбољи спортисти општине Жабаљ за 2017. годину Представљање збирке песама Незнани јунаци у Градској библиотеци у Новом Саду Отварање духовних вечери у Вилову Представљање књиге Милоша Латиновића Четири лудила БОЖИЋ: Улагање у спорт је улагање у младост! Фестивал науке за најмлађе у Жабљу Општина Тител поново на Сајму туризма ОШ Светозар Милетић Тител прославила Дан школе ЈКП Комуналац Тител додељена средства за набавку возила за превоз отпада Туристичка организација општине Жабаљ на Београдском сајму туризма Обележавање Дана матерњег језика у средњој школи у Тителу Назире се крај техничког пријема нове спортске хале у Госпођинцима Сутра акција прикупљања крви у Тителу и Чуругу И ја се борим!
Препоручите пријатељима
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

djurdjevo istorijat

Ђурђево

Најлепша православна црква у граници

Ђурђево је изграђено на меридијанском путу који пролази са десне стране Тисе. Источна страна села наслања се на алувијалну терасу. Село је подигнуто у складу са најбољом традицијом планске градње и прописима. Село је квадрат испресецан под правим углом правим и широким улицама. У средини Ђурђева је велики слободан простор са парком око којег су све значајније јавне зграде и приватне куће. За разлику од квадратне површине села, атар Ђурђева је неправилног облика и формиран је на феудалним поседима почетком 19. века, када је село припојено Шајкашком батаљону.

Током 14. и 15. века остало је нешто трагова о Ђурђеву. За турске владавине припадало је тителској нахији у Сегединском санџаку. Око 1570. имало је четири куће, али је касније опустело. Обновљено је 1800. са 203 српске породице досељене из Темерина. Насеље је добило назив Ђурђево, вероватно, зато што је обновљено у пролеће на Ђурђевдан. Или, име је могло потећи од имена терена који се у старини звао Алмаш-Сенђерђ (Almas-Szentgyorgy), а можда и зато што је 1413. на том простору забележено село Ђерђи (Gyorgyi) које су Срби звали Ђорђевац. Тек, писмених доказа о крштењу села нема. После развојачења Шајкашког батаљона 1873. Ђурђево припада Бач-Бодрошкој жупанији.

Током 19. века број становника значајно расте. Томе су нарочито допринели Русини који се у великом броју досељавају из других места. Крајем 19. века досељавају се Немци и Мађари. Становништво се углавном бави земљорадњом. Потреба за занатлијама било је и у овом месту. Као и код свих шајкашких насеља подаци о занатлијама се могу пратити од 1815. године. Те године се помиње неколико дућанских и сточних трговаца. Тодор Мушицки је један од дућанџија. Зато што није могао да зарађује за живот ћурчија Георгије Михајловић желео је да се 1816. исели , али му није одобрено, јер би ослабила његова кућна задруга. Исте године се иселио чизмар Михаил Јованов. Девет трговаца стоком се помињу 1833. године. Они откупљују 5-30 мршавих говеда дохране их и продају месарима. Ђурђево је 1900. имало своју земљорадничку задругу и 1904. Српску честичарску задругу (штедионицу). Између два светска рата има чак три земљорадничке задруге, од 1929. до 1940.године. У ове задруге били су учлањени и Русини. Имало је Ђурђево и Земљорадничку кредитну задругу (1929-1941). Од слабе индустрије имају млин и циглану. 0д 1913. је деловало Општинско привредно друштво Русина.

Најлепша православна црква у целој бившој Славонској граници је црква Св. Спаса у Ђурђеву. Подигнута је убрзо по насељавању овог места. Грађена је од солидног материјала, дугачка 28 метара, широка 8 са торњем високим 22,7 метара.

Српска школа у Ђурђеву настала је после насељавања села 1800. године. После четири године забележено је да је школска зграда нова и добра и да има 40 ђака. Средином 19. века била је у лошем стању и са две учионице.Први познати учитељ био је ђакон Ћипровац. Њега је 1816. заменио Александар Мушицки из села. Непосредно пред укидање Шајкашког батаљона Ђурђево је имало Павла Бокшана, учитеља за мушку децу и Илију Барбуловића за женску. Од 1919. у Ђурђеву је школа постала државна народна школа.

Литература: Шајкашка, I и II, историја, МС и Војвођански музеј, Нови Сад, 1975.
Бранислав Букуров, Општина Жабаљ, Нови Сад, 1983.

Драган Колак

(Овај садржај је део пројекта који је суфинансиран од стране Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.)

Затворено за коментаре.