Мени на врху стране
Почетна / Шајкашка данас / Госпођинци / Госпођинци - историјат места
Отворена изложба слика Добре Марића у Галерији КЦ Лаза Костић Сомбор Пливање за часни крст Чуруг 2018 Пливање за часни крст Богојављење 2018. Жабаљ Почели Светосавски дани у СТШ Милева Марић Тител Одржана изборна скупштина Покрета Снага Србије Богољуб Карић у Тителу Обележен Национални прaзник Русина у Ђурђеву 2017 – добра година за рукометни клуб Тител Почињу Светосавски дани знања и вештина Божићни турнир у малом фудбалу Рација у Тителу, седамдесет шест година после Помен невиним жртвама рације из 1942. године широм Шајкашке У Жабљу обележена 76. годишњица рације у Бачкој Хуманитарна акција за Инклузивно едукативни салаш Филипус у Шајкашу Тителска 2018-a Санира се пруга Панчево – Орловат – Римски Шанчеви – Нови Сад, при том и деоница Римски Шанчеви – Тител Бошко Брзић кандидат за Фебруарску награду Града Новог Сада Моћ сатире у ноћи носталгије Отворена изложба фотографија Мој Банат Предлог ранг листа за доделу стипендија студентима са територије општине Тител У Жабљу централни помен у знак сећања на жртве рације у Бачкој Новогодишње 5казање у Мошорину Представљене књиге Рафал из задњег ешалона и Моја тетка Јованка Броз и ја Отварање изложбе Мој Банат Милана Живковића У Тителу представљена нова књига Зорана Боснића Незнани јунаци Сатирично вече – Моћ сатире у ноћи носталгије Промоција књиге Србија данас Промоција књига у НБ Стојан Трумић у Тителу Књижевно вече у СТШ Милева Марић у Тителу Завршен зелени прелаз у Локу Нова аутобуска стајалишта у општини Жабаљ Урнебесна физика у школи у Тителу Фото конкурс Зумирај књигу Oпштина Жабаљ издваја 1,5 милиона динара за реновирање Црквеног дома у Госпођинцима Вече филозофије посвећено Макијавелију и Спинози Радионице за децу у „Брегу” Излети за пензионере Посета Сајму Сложни мозаик Србије Тамбура љубави – Фондација Етнос Шајкаш Одржана Годишња скупштина Удружeња Приjaтeљи Tитeлa из Титела Пријем за представнике удружења особа са инвалидитетом Средњошколци обележили Дан борбе против сиде Бесплатни Online курсеви Петочлана породица из Ковиља у пожару остала без куће Данас у Тителу седница Одбора за пољопривреду, шумарство и водопривреду Пуна подршка локалним самоуправама у реализацији конкурса из области јавног информисања Промоција књиге Незнани јунаци – аутор Зоран Боснић Пријем спортиста из категорије радничког спорта у општини Жабаљ Молба и упозорење из ЈКП Комуналац Тител Прво место за ученице средње школе у Тителу Одржано Књижевно-музичко вече Српске пјеване пјесме у БиХ Петар Божовић у Мошорину говорио монодраму Тако је говорио Николај Позоришна представа за основце из Титела Књижевно-музичко вече Српске пјеване пјесме у БиХ Уручене дипломе полазницима обуке зa нeгoвaтeљa стaрих, бoлeсних и oсoбa сa пoсeбним пoтрeбaмa Тако је говорио Николај – духовно вече у Мошорину Ноћ младог вина ракије и ликера Тител 2017 Aкциja дoбрoвoљнoг дaвaњa крви у Гaрдинoвцимa Нове геронтодомаћице у Тителу Отвoрена изложбa фотографија У сусрет руском цару, Романови – царско служење Нова расвета у спортској хали у Жабљу Данас је Светски дан борбе против дијабетеса Романови – царско служење, Изложба фотографија у СТШ Милева Марић Тител Представници Стонотениског савеза Србије у посети Општини Жабаљ Старе пруге и клинови Oбележен Дан Општине Жабаљ Новембарска награда Друштву за заштиту флоре и фауне Форланд Обука за геронтодомаћице Oпштинa Тител уводи нови информациони систем за потребе општинске управе На Митровдан одржана Свечана седница СО Тител Објављене јавне набавке за возила за потребе пољочуварске службе и адаптацију рукометног терена у Тителу Одржана акција добровољног давања крви у Тителу Романи Јаничар и Устаник представљени у библиотеци Стојан Трумић Тител Explore Feed – Ракетом ка променама СТШ Милева Марић наставља са обележавањем значајног јубилеја Продужење закупа гробног места Дани Војводине у Бања Луци 2017 Aкциja дoбрoвoљнoг дaвaњa крви у Tитeлу АЈНШТАЈН-Марић, Милева Одржана Олимпијада за децу са посебним потребама Промоција романа Јаничар и Устаник у библиотеци Стојан Трумић Тител Вeчe пoсвeћeнo култури дeцe и млaдих Основци посетили Сајам књига у Београду За културни део свечаних програма задужени средњошколци Почели радови на санацији централног објекта ПУ “Плави чуперак” Тител У Тителу одржана трибина о женама избеглицама Титељани подржали акцију Доживотно за живот Обележена годишњица смрти сликара Стојана Трумића Одржана Свечана седница поводом 73. годишњице ослобођења Титела Трибина о женама избеглицама у четвртaк у Тителу У Жабљу обележен Дан ослобођења у Другом светском рату Конкурс за доделу студентских стипендија за школску 2017/2018 Позив за предлагање кандидата за Новембарску награду Општине Тител до краја октобра Искључења струје у Локу 19. и 23. октобра Општинa Жабаљ на Данима регија и градова у Бриселу Дан ослобођења Титела у Другом светском рату Шаховски клуб Тител угостио Шаховски клуб Буковац Сајaм стваралаштва сеоских жена у Војводини Једна особа погинула, а две повређене у удесу код Жабља Игроказ за децу Отворен конкурс за полазнике Европске школе дебате
Препоручите пријатељима
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

gospodjinci istorijat

Госпођинци

Село данас на споредном колосеку

Госпођинци су смештени на оном некада важном упоредничком путу који води од Жабља према Темерину и даље на запад. Они су и на железничкој прузи Нови Сад – Жабаљ – Бечеј и даље на север. Изградњом нових путних праваца, а посебно пута Нови Сад – Зрењанин поред Жабља, значај пута кроз Госпођинце је опао, па самим тим су се и Госпођинци нашли по страни. Госпођинци су изграђени на десној притоци Јегричке која се зове Мала бара. Избор места за село било је условљено интересом феудалног господара и његовим добром. Атар села се налази на јужној бачкој лесној тераси која је прекривена черноземом и ливадском црницом. Село се налази у близини два већа насеља, Жабља и Темерина, а сви заједно су у сенци Новога Сада који на њих делује као магнет. Неки извори говоре да је још 226. године н.е. на месту данашњег насеља постојало римско утврђење Санта Марија, што је врло вероватно, с обзиром да западно од данашњег села пролази вештачки ров, познат као „римски шанац“. Међутим, познато је да Римљани нису прелазили Дунав, али су могли имати истурене војне одбрамбене пунктове према варварима. На трагове о овом селу наилазимо током 14. и 15. века. Насеље се први пут спомиње 1341. као Boldogasonjafalva, а када се почетком 15. века овамо досељавају Срби назива се Богородичино село. У овом старом српском имену села и с обзиром да је сеоска слава Велика Госпојина (Госпоја, Госпођа) треба тражити везу са данашњим именом Госпођинци. Ово насеље се налазило на потезу званом Селиште. Од 1440 једно време је Ђурађ Бранковић држао поседе у Госпођинцима. У турско време село припада тителској нахији, а 1590. забележено је да има 34 куће и 1650. слови као српско насеље. Када су Турци напустили ове крајеве (1698) и Госпођинци су опустели.

Данашњи Госпођинци су поново насељени 1715. а 1745. као коморско насеље укључени су у Потиску границу. Граница се укида 1750, али оснивањем Шајкашког батаљона Госпођинци се 1769. укључују у њега и остају до његовог распуштања 1873. године. За време Народног покрета 1848/9. село је попаљено, али је брзо обновљено и наставило је да живи. На крају Првог светског рата Госпођинци су у новој држави – Краљевини СХС.

Госпођинци су типично војвођанско село са улицама које се секу под правим углом и ушореним кућама.

Први дућан у Госпођинцима отворио је још 1789. Тодор Васиљев који је 1818. то „лично право“ желео да преда сину попа Кешанског, али му није било дозвољено. Право на дућан после његове смрти пренето је на Јосима Каначког, сина чурушког трговца Петра Каначког, који је постао постао трећи трговац у Госпођинцима. У првој половини 19. века село је имало ћурчије, кројаче, коваче, коларе и друге неопходне занатлије. Осим крчме, Госпођинци су имали 1830. свратише (преноћиште) „Код црвеног крста“. Још 1885. су основали Српску читаоницу и имали су певачко друштво. Прва школа изграђена је 1763. године.

На размеђу 19. и 20. века Госпођинци имају циглану и млин, а 1903. оснива се Српска земљорадничка задруга. Српска задруга за међусобно помагање и штедњу и Прва српска честичарска задруга оснивају се 1902. године. И између два светска рата постојала је Земљорадничка задруга (1929-1941).

Литература: Шајкашка I и II, историја, МС и Војвођански музеј, Нови Сад, 1975.

Бранислав Букуров, Општина Жабаљ, 1983.

Јегричка, ПЧЕСА, Нови Сад, 1996.

Драган Колак

(Овај садржај је део пројекта који је суфинансиран од стране Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.)

Затворено за коментаре.