Мени на врху стране
Почетна / Шајкашка данас / Госпођинци / Госпођинци - историјат места
Одржан Дан мађарске кухиње у Тителу Реконструкција пруге Нови Сад-Зрењанин готова до септембра Дан добровољних давалаца крви у Тителу У библиотеци у Тителу представљена књига Андрић, Црњански, Пекић у библиотеци у Тителу Карате турнир Тителски победник окупио 200 такмичара Усвојен завршни рачун буџета општине Тител за прошлу годину Маријa Савин у библиотеци у Тителу 12. филмска Турнеја Слободне зоне у Жабљу Радојевић и Недимовић обишли ново постројење за биогас на фарми Global Seed Чуруг Дан мађарске кухиње Тител 2018 Трибинa Србија између Русије и Америке Тител домаћин интернационалног карате турнира Путописно вече са Маријом Савин у библиотеци у Тителу У Општини Тител додељени уговори удружењима, црквама и верским заједницама Одржана манифестација Покажи да ти и ја покажем Ученици средње школе из Титела у Грчкој Тител и Лок без струје 27. маја Искључења струје 26. маја Жабаљ, Чуруг, Госпођинци, Ђурђево, Шајкаш, Вилово, Мошорин и Гардиновци Покажи да ти и ја покажем осми пут у Тителу Награђен полицајац и додељен аутомобил полицији у Жабљу Одржана свечана додела награда на 16 Смотри ћириличке писмености Шеснаеста Смотрa ћириличке писмености Репрезентација кајакаша у Чуругу Пoтписaн Угoвoр o дoдeли 1.000.000 динара општини Тител Мошорин – освештана спомен плоча посвећена српским војницима страдалим у српској буни 1849. године Aкциja дoбрoвoљнoг дaвaњa крви у Tитeлу, Чуругу и Жабљу Медаље са Шкoлске олимпиjaде за Кaрaтe клуб Бoрaц 021 Златна медаља за Пољопривредно газдинство Радишић из Чуруга Ноћ музеја у Тителу Изложба Густав Климт – претеча модерне Одржан Први сајам за пензионере Радмила Тубић пласирала се на Републичко такмичење из географије и српског језика Мошорин Ликовнa колонијa 100 година од присаједињења Војводине Србији Ноћ музеја у Чуругу 2018 Мошорин – Духовне свечаности Упозорење пчеларима у Тителу Одржан радни састанак на тему Положај ромске заједнице у општини Тител Тител – Спасовданска литија 2018 Завршена 44. Песничка штафета Чурушка слава Спасовдан 2018 Чуруг Ноћ музеја 2018 Тител Ноћ музеја 2018 Први сајам за пензионере у Жабљу Скупштина удружења Спорт за све Отворен 85. пољопривредни сајам у Новом Саду Oбележена 170. годишњица Мајске скупштине у Сремским Карловцима 9. Туристички форум на Палићу Музеји за 10 – највећа музејска национална манифестација Трећи сточарски дани У Тителу обeлeжeн Дaн пoбeдe нaд фaшизмoм Цане Партибрејкерс одржао предавање новосадским студентима Посета Црвеном крсту Тител и породици Крстић Марковдан у Локу Туристичкa организација општине Жабаљ на Сајму туризма у Лукавцу Хуманитарни концерт у Вилову Првомајски турнир у фудбалу у Чуругу Чуруг у знаку дечије радости Оглашавање опасног подручја Обавештење пчеларима Општини Тител додељена средства за два пројекта у комуналној области Конституисан Одбор за обележавање стогодишњице присаједињења Војводине Краљевини Србији Љубица Арсић гостовала у тителској библиотеци Агапе – Светосавље као филозофија живота од Аве Јустина Поповића Очишћена Главна улица у Тителу за Дан планете Сутра се чисти Главна улица у Тителу Одржан шести Сајам хортикултуре у Госпођинцима Прва утакмица тителских рукометаша на новом терену Десетa, јубиларнa регатa Воде војводине Године подвига и славе 1848-1918-2018 Општина Жабаљ иницијатор излета за пензионере Дечија забавна олимпијада у Чуругу Сајам хортикултуре у Госпођинцима Пети сајам туризма у СТШ Милева Марић у Тителу Значајна улагања у општину Тител Потпредседник Покрајинске владе Ђорђе Милићевић данас у посети општини Тител Чворак Представници амбасаде Руске федерације и Руског дома гости Титела Aкциje дoбрoвoљнoг дaвaњa крви у Moшoрину и Шajкaшу Обележен Светски дан Рома Трибина и фото изложба у четвртак у Галерији библиотеке у Тителу Вече посвећено Исидору Бајићу Посета руских дипломата и привредника Тителу Одржано школско такмичење Шта знаш о саобраћају Априли-ли-ли у Гардиновцима Три бронзе за карате клуб Борац 021 Шајкаш на турниру Bushido open Карате клуб Црни појас Тител донео прегршт медаља из Суботице Конкурс за пријем 200 нових радника у производном погону Положен камен темељац за изградњу погона за прераду поврћа у Госпођинцима Ватромет за шампионке Одржана Годишња скупштина Спортског савеза општине Тител Кошаркашице ОШ Светозар Милетић Тител првакиње на Републичком школском такмичењу Отворена изложба слика – пастела проф. др Милорада Жикића Школама у походе: Основци одушевили рецитовањем Уручени уговори представницима културних друштава Основци општине Жабаљ посетили Музеј Војводине и поставку изложбе Чуруг на удару империја Роман Четири лудила представљен Титељанима Изложба слика – пастела проф. др Милорад Жикић Aкциja дoбрoвoљнoг дaвaњa крви у Гaрдинoвцимa Нови председник Меморијалног друштва Рација 1942 у Чуругу Најбољи спортисти општине Жабаљ за 2017. годину Представљање збирке песама Незнани јунаци у Градској библиотеци у Новом Саду
Препоручите пријатељима
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

gospodjinci istorijat

Госпођинци

Село данас на споредном колосеку

Госпођинци су смештени на оном некада важном упоредничком путу који води од Жабља према Темерину и даље на запад. Они су и на железничкој прузи Нови Сад – Жабаљ – Бечеј и даље на север. Изградњом нових путних праваца, а посебно пута Нови Сад – Зрењанин поред Жабља, значај пута кроз Госпођинце је опао, па самим тим су се и Госпођинци нашли по страни. Госпођинци су изграђени на десној притоци Јегричке која се зове Мала бара. Избор места за село било је условљено интересом феудалног господара и његовим добром. Атар села се налази на јужној бачкој лесној тераси која је прекривена черноземом и ливадском црницом. Село се налази у близини два већа насеља, Жабља и Темерина, а сви заједно су у сенци Новога Сада који на њих делује као магнет. Неки извори говоре да је још 226. године н.е. на месту данашњег насеља постојало римско утврђење Санта Марија, што је врло вероватно, с обзиром да западно од данашњег села пролази вештачки ров, познат као „римски шанац“. Међутим, познато је да Римљани нису прелазили Дунав, али су могли имати истурене војне одбрамбене пунктове према варварима. На трагове о овом селу наилазимо током 14. и 15. века. Насеље се први пут спомиње 1341. као Boldogasonjafalva, а када се почетком 15. века овамо досељавају Срби назива се Богородичино село. У овом старом српском имену села и с обзиром да је сеоска слава Велика Госпојина (Госпоја, Госпођа) треба тражити везу са данашњим именом Госпођинци. Ово насеље се налазило на потезу званом Селиште. Од 1440 једно време је Ђурађ Бранковић држао поседе у Госпођинцима. У турско време село припада тителској нахији, а 1590. забележено је да има 34 куће и 1650. слови као српско насеље. Када су Турци напустили ове крајеве (1698) и Госпођинци су опустели.

Данашњи Госпођинци су поново насељени 1715. а 1745. као коморско насеље укључени су у Потиску границу. Граница се укида 1750, али оснивањем Шајкашког батаљона Госпођинци се 1769. укључују у њега и остају до његовог распуштања 1873. године. За време Народног покрета 1848/9. село је попаљено, али је брзо обновљено и наставило је да живи. На крају Првог светског рата Госпођинци су у новој држави – Краљевини СХС.

Госпођинци су типично војвођанско село са улицама које се секу под правим углом и ушореним кућама.

Први дућан у Госпођинцима отворио је још 1789. Тодор Васиљев који је 1818. то „лично право“ желео да преда сину попа Кешанског, али му није било дозвољено. Право на дућан после његове смрти пренето је на Јосима Каначког, сина чурушког трговца Петра Каначког, који је постао постао трећи трговац у Госпођинцима. У првој половини 19. века село је имало ћурчије, кројаче, коваче, коларе и друге неопходне занатлије. Осим крчме, Госпођинци су имали 1830. свратише (преноћиште) „Код црвеног крста“. Још 1885. су основали Српску читаоницу и имали су певачко друштво. Прва школа изграђена је 1763. године.

На размеђу 19. и 20. века Госпођинци имају циглану и млин, а 1903. оснива се Српска земљорадничка задруга. Српска задруга за међусобно помагање и штедњу и Прва српска честичарска задруга оснивају се 1902. године. И између два светска рата постојала је Земљорадничка задруга (1929-1941).

Литература: Шајкашка I и II, историја, МС и Војвођански музеј, Нови Сад, 1975.

Бранислав Букуров, Општина Жабаљ, 1983.

Јегричка, ПЧЕСА, Нови Сад, 1996.

Драган Колак

(Овај садржај је део пројекта који је суфинансиран од стране Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.)

Затворено за коментаре.