Menu
Почетна / Шајкашка данас / Мошорин / Мошорин - историјат места
Aкциje дoбрoвoљнoг дaвaњa крви у Tитeлу и Гардиновцима Спаљивање живота Авантура на Балкану 1915 Неодговорни власници њива изазвали штете на заштићеним подручјима Свечана седница Скупштине општине Тител одржана на Митровдан Црвени крст Тител у новој згради Митровдан – Дан општине Жабаљ Изабрани добитници Новембарске награде Општине Тител Дан Општине Тител и стогодишњица присаједињења Војводине Србији Предавање Велики рат у српској књижевности Представљена књига Американци – српски добровољци из САД 1914-1918 Конкурс за доделу стипендија студентима из општине Тител Конкурс за доделу стипендија студентима из општине Жабаљ У Тителу одржано српско-руско вече Братство за вечност Представљање књиге Американци – српски добровољци из САД Српско-руско вече у недељу у Тителу Наградни излет за ученике СТШ Милева Марић Поново саобраћају возови на релацији Зрењанин – Нови Сад Збуњени и забринути узгајивачи свиња Обележено 74 године од ослобођења Жабља и Ђурђева у Другом светском рату Обележен 22. октобар, Дан ослобођења Титела у Другом светском рату Олимпијада за децу са посебним потребама – Игре без граница Титељани освојили 11 медаља у Мужљи Организован излет за децу без родитељског старања и самохраних родитеља Истакнути даваоци крви Црвеног крста Жабаљ на излету у Срему У Новом Саду одржан Сајам стваралаштва сеоских жена Војводине Студијско путовање у оквиру пројекта Пут меда и сира Удружење Интернет портала у Тителу по други пут У Гардиновцима успешно одржана акција Војни лекар на селу Турнир у малом фудбалу у СТШ Милева Марић Тител Искључење струје у Локу и Тителу 14. октобра Новчана помоћ за средњошколце из избегличких и расељеничких породица са територије АП Војводине Општина Тител на Сајму туризма у Новом Саду Пројекат Пут меда и сира представљен и на Међународном сајму Лорист Предшколци ПУ Плави чуперак Тител обележили Дечију недељу У ОШ Светозар Милетић представљена брошура Општина Тител 1918-2018 Одржана четврта Шајкашка зимницијада Kултурно вече у фондацији Етнос У Гардиновцима организовано књижевно вече Жабаљ угостио ватрогасце из Србије и иностранства Јесењи крос – сарадња ОШ Светозар Милетић и Црвеног крста Тител Др Неле Карајлић гостовао у НБ Стојан Трумић Тител Обележен Светски дан туризма у СТШ Милева Марић у Тителу Чувена Лочка водица неисправна за пиће Одржано Пoкрajинскo тaкмичeњe Teстeниjaдa и вaљушци Жабаљ домаћин 12. покрајинског такмичења у риболову за дистрофичаре Представљање књига Фајронт у Сарајеву и Солунска 28 у Тителу Саниран пожар на депонији у Тителу Филм о Арчибалду Рајсу Kошаркашки клуб Дефенс из Жабља на 10. међународном турниру у Доњем Вакуфу Чурушка ракијада 2018 Без пласмана на IV такмичењу Ловац и пас у Чуругу Основна школа Исидора Секулић Шајкаш обележила значајне јубилеје Туристичка организација општине Жабаљ на Сајму туризма ОТДЫХ 2018 у Москви Прослава поводом 100 година од победе у великом рату Одржана трећа седница Одбора за обележавање стогодишњице присаједињења Војводине Србији Учесници Balkan Botanical Congress посетили Тителски брег Одржано такмичење Ловац на чеки у Чуругу Заштита атара на територији општине Жабаљ Предавање које се дуго памти – Подсећање на гостовање Владете Јеротића у Тителу Tурнир за децу у Ђурђеву Ловац на чеки Чурушка регата 2018 Боћарски клуб Тиса организовао турнир у оквиру Великогоспојинских свечаности Одржан Фестивал изворног певања Да се не заборави Угашен пожар на путу Тител-Мошорин Сутра акциja дoбрoвoљнoг дaвaњa крви у Tитeлу Данас одржан Котлић под Тителским брегом – победила екипа Кућерак Изложба слика Добре Марића и пројекција филма Чујте Срби У суботу у Тителу Котлић под Тителским брегом 2018 Отклоњен квар на водоводу у Тителу Тител, Лок и Гардиновци без воде до отклањања квара У августу међународни волонтерски кампови на територији општине Тител Тител домаћин међународног еколошког волонтерског кампа Одржан Први пловак Титела 2018 Печуркијада у Локу 2. августа Турнир улица Госпођинци 2018 Ликовна колонија Сусрет код Боднарова Фудбалери ФК Слога Лок поново на терену Турнир у малом фудбалу Чуруг 2018 Сајам запошљавања компаније „Lear“ у Тителу Ловачка гулашијада Ђурђево 2018 Трибина Тровање пчела и припрема пчелињих заједница за зиму Тителска бућка 2018 Упозорење пчеларима Усвојен ребаланс буџета општине Тител Нова аутобуска стајалишта у општини Жабаљ Aкциja дoбрoвoљнoг дaвaњa крви у Гaрдинoвцимa Сајам омладинског туризма OPENS Youth Fair у Новом Саду Жетвени сајам у Жупањи Подсећање – Принудна управа у Тителу 1998-e Обилазак туристичких потенцијала Општине Тител Искључење струје у Локу и Тителу 4. јула У току дана нормализација водоснабдевања у Тителу, Локу и Гардиновцима Тителска бућка 2018 АКУД Јован Поповић Тител у Шпанији Турнир пријатељства Жабаљ 2018 Уручена признања најистакнутијим даваоцима крви Матуранти ОШ Светозар Милетић Тител Испловила десета регата Воде Војводине
Препоручите пријатељима
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

mosorin istorijat

Мошорин

Село ван главних саобраћајница

Мошорин се налази на северној страни Тителског брега, на плавини дугој четири и широкој километар и по. Удаљен је од Тисе око 5 километара, од чијих вода га птити одбрамбени насип. Од села до подунавског (Нови Сад – Тител) и потиског пута води шест километара дугачак пут према Шајкашу. И железничка пруга је на истој удаљености. Ако се имају у виду саобраћајне везе, онда Мошорин нема добар положај, као што се не може говорити ни о добром положају на реци.

Живот у Мошорину везан је за брег и алувијалну раван Тисе. Тителски брег, или, како га мештани зову именом свога села Мошорински брег, постао је у време рационалне привредне делатности површина на којој се производи жито. Исушивањем алувијалне равни и регулацијом рачног тока створена је још једна култивисана површина за узгајање индустријског биља и поврћа.

Овај простор је настањиван од најранијих времена. Изнад данашњег насеља откривен је археолошки локалитет Феудвар, утврђена градина аутохтоног предкелтског становништва, са некрополом Стубарлија.

Први помен Мошорина је из 1553. као насеља у тителској нахији. Турски дефтери забележили су 1554. 24 домаћинства, колико је било и 1570. а двадесет година касније нарастао је за још осам домова. Око 1650. се води као насељено место, да би са одласком Турака 1698. опустео, али је после годину дана забележено да има 101 кућног старешину са 63 ожењене главе. На турској карти из 1699. помиње се Музорин на самом платоу на северној страни Брега. Од Карловачког мира (1699) Мошорин је у бачко-бодрошкој жупанији. И опет је број домаћинстава варирао: 1715. је било 19 домова, 1722. 65, а 1725-27. има 73. пореска обвезника. У Потиску војну границу ово коморско место се укључује 1745. године. У Мошорин су се онда доселили граничари из развојачене Суботице. На кратко време, после укидања и Потиске границе (1750) Мошорин се поново припаја жупанији до 1763. године. Као једно од првих шест места укључује се у новоосновани Шајкашки батаљон са седиштем у Тителу. У стодесетогодишњој шајкашкој ери број становника у Мошорину је стално растао. Између 1773. и 1786. овамо се из Далмације и Хрватске досељавају људи које је народ прозвао шијацима, па се број породица повећао за 45 и пред крај 18. века имао је Мошорин 1178 становника. Мошорин је 1931. имао 3854 становника, а последњи попис, 2002, забележио је 2763 главе.

Мошорин је увек био српско насеље, а припадници других националности су се слабо усељавали, углавном Мађари и Немци. Мошоринска православна црква посвећена је празнику Свете Тројице (Духови) који су и сеоска слава. Храм је подигнут 1798. на основи одобрења Дворског ратног савета из 1797. године. Иконостас је радио непознати резбар у другој половини 19. века. Иконе на дрвеној подлози уљем је крајем 19. века насликао Ђорђе Пецић. Раније је на другом месту у селу постојала једна мања црква која је била посвећена Св. Николи. На Брегу, изнад села, налази се Капела преноса моштију Св. Николе. Саграђена је у српско-византијском стилу, са два кубета, по нацрту архитекте Ђорђа Табаковића да буде женски манастир. Ктитор је био мошорински парох протојереј Светозар Влашкалић. Иконе на платну 1936. насликао је Урош Предић. Капелу је живописао по угледу на средњовековне манастире, уљаном бојом, 1934-37, самоуки сликар кописта Марко Милинов.

Мошорин је имао школу још од 1730. године. Од почетка рада школе, па скоро до краја 18. века школу су водила само два учитеља, поп Јефтимије (1730-1746) и Арсеније Поповић (1767-1793). Ипак, школа није редовно радила, јер се 1772. наводи да Мошорин нема школу. Године 1804. наводи се да је зграда нова и добра. После револуције 1848-9. подигнуте су у размаку од пет година две школске зграде. Пред развојачење Шајкашког батаљона (1873) школа је имала око 200 ђака оба пола, а само сто година раније имала је само осам ученика.

Крајем 19. века прелазило се са натуралне на робно-новчану привреду. Да би се спречило пропадање сељака започео је покрет за оснивање земљорадничких задруга и у Мошорину је 1901. основана земљорадничка задруга Рајфајзеновог типа. Исто тако, образоване су и штедионице или задруге за међусобно помагање и штедњу у свим већим местима Шајкашке. Међутим, иако је Мошорин 1900. имао 2475 становника и био у горњој половини по томе броју, нема података да је имао некакав новчани завод.

Потребе за занатлијама у Шајкашкој је увек било, али се расположиви подаци односе на време од 1815. године. Забележено је да је 1815. кројач Петар Спасојев прешао у Тител, јер није могао да живи од заната као што је могао опанчар Јован Маријанов. У Мошорин су се 1816. доселили ћурчија Ћира Лазаревић из Провинцијала и кројачки калфа Јован Барбулов. Чизмар Сима Михајловић 1823. одлази у Нове Карловце а 1830 евидентиран је као чизмар Сима Милетић, отац Светозара Милетића. Први познати трговац је Пантелија Георгијевић. Између два светска рата у Мошорину живи и ради 40 занатлија, имају млин и млекару, земљорадничку задругу (1927-1941).

У борби против однарођивања певачка друштва су јачала националну свест, па је тако и у Мошорину основано почетком 20. века певачко друштво а између два рата и луткарско позориште је повремено радило.

Литература: Бранислав Букуров, Географска монографија општине Тител, Нови Сад,1986.

Шајкашка I и I, историја, Матица српска, Нови Сад, 1975.

Драган Колак

(Овај садржај је део пројекта који је суфинансиран од стране Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.)

Comments are closed.