Мени на врху стране
Почетна / Шајкашка данас / Мошорин / Мошорин - историјат места
Отворена изложба слика Добре Марића у Галерији КЦ Лаза Костић Сомбор Пливање за часни крст Чуруг 2018 Пливање за часни крст Богојављење 2018. Жабаљ Почели Светосавски дани у СТШ Милева Марић Тител Одржана изборна скупштина Покрета Снага Србије Богољуб Карић у Тителу Обележен Национални прaзник Русина у Ђурђеву 2017 – добра година за рукометни клуб Тител Почињу Светосавски дани знања и вештина Божићни турнир у малом фудбалу Рација у Тителу, седамдесет шест година после Помен невиним жртвама рације из 1942. године широм Шајкашке У Жабљу обележена 76. годишњица рације у Бачкој Хуманитарна акција за Инклузивно едукативни салаш Филипус у Шајкашу Тителска 2018-a Санира се пруга Панчево – Орловат – Римски Шанчеви – Нови Сад, при том и деоница Римски Шанчеви – Тител Бошко Брзић кандидат за Фебруарску награду Града Новог Сада Моћ сатире у ноћи носталгије Отворена изложба фотографија Мој Банат Предлог ранг листа за доделу стипендија студентима са територије општине Тител У Жабљу централни помен у знак сећања на жртве рације у Бачкој Новогодишње 5казање у Мошорину Представљене књиге Рафал из задњег ешалона и Моја тетка Јованка Броз и ја Отварање изложбе Мој Банат Милана Живковића У Тителу представљена нова књига Зорана Боснића Незнани јунаци Сатирично вече – Моћ сатире у ноћи носталгије Промоција књиге Србија данас Промоција књига у НБ Стојан Трумић у Тителу Књижевно вече у СТШ Милева Марић у Тителу Завршен зелени прелаз у Локу Нова аутобуска стајалишта у општини Жабаљ Урнебесна физика у школи у Тителу Фото конкурс Зумирај књигу Oпштина Жабаљ издваја 1,5 милиона динара за реновирање Црквеног дома у Госпођинцима Вече филозофије посвећено Макијавелију и Спинози Радионице за децу у „Брегу” Излети за пензионере Посета Сајму Сложни мозаик Србије Тамбура љубави – Фондација Етнос Шајкаш Одржана Годишња скупштина Удружeња Приjaтeљи Tитeлa из Титела Пријем за представнике удружења особа са инвалидитетом Средњошколци обележили Дан борбе против сиде Бесплатни Online курсеви Петочлана породица из Ковиља у пожару остала без куће Данас у Тителу седница Одбора за пољопривреду, шумарство и водопривреду Пуна подршка локалним самоуправама у реализацији конкурса из области јавног информисања Промоција књиге Незнани јунаци – аутор Зоран Боснић Пријем спортиста из категорије радничког спорта у општини Жабаљ Молба и упозорење из ЈКП Комуналац Тител Прво место за ученице средње школе у Тителу Одржано Књижевно-музичко вече Српске пјеване пјесме у БиХ Петар Божовић у Мошорину говорио монодраму Тако је говорио Николај Позоришна представа за основце из Титела Књижевно-музичко вече Српске пјеване пјесме у БиХ Уручене дипломе полазницима обуке зa нeгoвaтeљa стaрих, бoлeсних и oсoбa сa пoсeбним пoтрeбaмa Тако је говорио Николај – духовно вече у Мошорину Ноћ младог вина ракије и ликера Тител 2017 Aкциja дoбрoвoљнoг дaвaњa крви у Гaрдинoвцимa Нове геронтодомаћице у Тителу Отвoрена изложбa фотографија У сусрет руском цару, Романови – царско служење Нова расвета у спортској хали у Жабљу Данас је Светски дан борбе против дијабетеса Романови – царско служење, Изложба фотографија у СТШ Милева Марић Тител Представници Стонотениског савеза Србије у посети Општини Жабаљ Старе пруге и клинови Oбележен Дан Општине Жабаљ Новембарска награда Друштву за заштиту флоре и фауне Форланд Обука за геронтодомаћице Oпштинa Тител уводи нови информациони систем за потребе општинске управе На Митровдан одржана Свечана седница СО Тител Објављене јавне набавке за возила за потребе пољочуварске службе и адаптацију рукометног терена у Тителу Одржана акција добровољног давања крви у Тителу Романи Јаничар и Устаник представљени у библиотеци Стојан Трумић Тител Explore Feed – Ракетом ка променама СТШ Милева Марић наставља са обележавањем значајног јубилеја Продужење закупа гробног места Дани Војводине у Бања Луци 2017 Aкциja дoбрoвoљнoг дaвaњa крви у Tитeлу АЈНШТАЈН-Марић, Милева Одржана Олимпијада за децу са посебним потребама Промоција романа Јаничар и Устаник у библиотеци Стојан Трумић Тител Вeчe пoсвeћeнo култури дeцe и млaдих Основци посетили Сајам књига у Београду За културни део свечаних програма задужени средњошколци Почели радови на санацији централног објекта ПУ “Плави чуперак” Тител У Тителу одржана трибина о женама избеглицама Титељани подржали акцију Доживотно за живот Обележена годишњица смрти сликара Стојана Трумића Одржана Свечана седница поводом 73. годишњице ослобођења Титела Трибина о женама избеглицама у четвртaк у Тителу У Жабљу обележен Дан ослобођења у Другом светском рату Конкурс за доделу студентских стипендија за школску 2017/2018 Позив за предлагање кандидата за Новембарску награду Општине Тител до краја октобра Искључења струје у Локу 19. и 23. октобра Општинa Жабаљ на Данима регија и градова у Бриселу Дан ослобођења Титела у Другом светском рату Шаховски клуб Тител угостио Шаховски клуб Буковац Сајaм стваралаштва сеоских жена у Војводини Једна особа погинула, а две повређене у удесу код Жабља Игроказ за децу Отворен конкурс за полазнике Европске школе дебате
Препоручите пријатељима
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

mosorin istorijat

Мошорин

Село ван главних саобраћајница

Мошорин се налази на северној страни Тителског брега, на плавини дугој четири и широкој километар и по. Удаљен је од Тисе око 5 километара, од чијих вода га птити одбрамбени насип. Од села до подунавског (Нови Сад – Тител) и потиског пута води шест километара дугачак пут према Шајкашу. И железничка пруга је на истој удаљености. Ако се имају у виду саобраћајне везе, онда Мошорин нема добар положај, као што се не може говорити ни о добром положају на реци.

Живот у Мошорину везан је за брег и алувијалну раван Тисе. Тителски брег, или, како га мештани зову именом свога села Мошорински брег, постао је у време рационалне привредне делатности површина на којој се производи жито. Исушивањем алувијалне равни и регулацијом рачног тока створена је још једна култивисана површина за узгајање индустријског биља и поврћа.

Овај простор је настањиван од најранијих времена. Изнад данашњег насеља откривен је археолошки локалитет Феудвар, утврђена градина аутохтоног предкелтског становништва, са некрополом Стубарлија.

Први помен Мошорина је из 1553. као насеља у тителској нахији. Турски дефтери забележили су 1554. 24 домаћинства, колико је било и 1570. а двадесет година касније нарастао је за још осам домова. Око 1650. се води као насељено место, да би са одласком Турака 1698. опустео, али је после годину дана забележено да има 101 кућног старешину са 63 ожењене главе. На турској карти из 1699. помиње се Музорин на самом платоу на северној страни Брега. Од Карловачког мира (1699) Мошорин је у бачко-бодрошкој жупанији. И опет је број домаћинстава варирао: 1715. је било 19 домова, 1722. 65, а 1725-27. има 73. пореска обвезника. У Потиску војну границу ово коморско место се укључује 1745. године. У Мошорин су се онда доселили граничари из развојачене Суботице. На кратко време, после укидања и Потиске границе (1750) Мошорин се поново припаја жупанији до 1763. године. Као једно од првих шест места укључује се у новоосновани Шајкашки батаљон са седиштем у Тителу. У стодесетогодишњој шајкашкој ери број становника у Мошорину је стално растао. Између 1773. и 1786. овамо се из Далмације и Хрватске досељавају људи које је народ прозвао шијацима, па се број породица повећао за 45 и пред крај 18. века имао је Мошорин 1178 становника. Мошорин је 1931. имао 3854 становника, а последњи попис, 2002, забележио је 2763 главе.

Мошорин је увек био српско насеље, а припадници других националности су се слабо усељавали, углавном Мађари и Немци. Мошоринска православна црква посвећена је празнику Свете Тројице (Духови) који су и сеоска слава. Храм је подигнут 1798. на основи одобрења Дворског ратног савета из 1797. године. Иконостас је радио непознати резбар у другој половини 19. века. Иконе на дрвеној подлози уљем је крајем 19. века насликао Ђорђе Пецић. Раније је на другом месту у селу постојала једна мања црква која је била посвећена Св. Николи. На Брегу, изнад села, налази се Капела преноса моштију Св. Николе. Саграђена је у српско-византијском стилу, са два кубета, по нацрту архитекте Ђорђа Табаковића да буде женски манастир. Ктитор је био мошорински парох протојереј Светозар Влашкалић. Иконе на платну 1936. насликао је Урош Предић. Капелу је живописао по угледу на средњовековне манастире, уљаном бојом, 1934-37, самоуки сликар кописта Марко Милинов.

Мошорин је имао школу још од 1730. године. Од почетка рада школе, па скоро до краја 18. века школу су водила само два учитеља, поп Јефтимије (1730-1746) и Арсеније Поповић (1767-1793). Ипак, школа није редовно радила, јер се 1772. наводи да Мошорин нема школу. Године 1804. наводи се да је зграда нова и добра. После револуције 1848-9. подигнуте су у размаку од пет година две школске зграде. Пред развојачење Шајкашког батаљона (1873) школа је имала око 200 ђака оба пола, а само сто година раније имала је само осам ученика.

Крајем 19. века прелазило се са натуралне на робно-новчану привреду. Да би се спречило пропадање сељака започео је покрет за оснивање земљорадничких задруга и у Мошорину је 1901. основана земљорадничка задруга Рајфајзеновог типа. Исто тако, образоване су и штедионице или задруге за међусобно помагање и штедњу у свим већим местима Шајкашке. Међутим, иако је Мошорин 1900. имао 2475 становника и био у горњој половини по томе броју, нема података да је имао некакав новчани завод.

Потребе за занатлијама у Шајкашкој је увек било, али се расположиви подаци односе на време од 1815. године. Забележено је да је 1815. кројач Петар Спасојев прешао у Тител, јер није могао да живи од заната као што је могао опанчар Јован Маријанов. У Мошорин су се 1816. доселили ћурчија Ћира Лазаревић из Провинцијала и кројачки калфа Јован Барбулов. Чизмар Сима Михајловић 1823. одлази у Нове Карловце а 1830 евидентиран је као чизмар Сима Милетић, отац Светозара Милетића. Први познати трговац је Пантелија Георгијевић. Између два светска рата у Мошорину живи и ради 40 занатлија, имају млин и млекару, земљорадничку задругу (1927-1941).

У борби против однарођивања певачка друштва су јачала националну свест, па је тако и у Мошорину основано почетком 20. века певачко друштво а између два рата и луткарско позориште је повремено радило.

Литература: Бранислав Букуров, Географска монографија општине Тител, Нови Сад,1986.

Шајкашка I и I, историја, Матица српска, Нови Сад, 1975.

Драган Колак

(Овај садржај је део пројекта који је суфинансиран од стране Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.)

Затворено за коментаре.