Мени на врху стране
Почетна / Шајкашка данас / Шајкаш / Шајкаш - историјат места
Трибинa Србија између Русије и Америке Бескућници успешно организовали осму манифестацију Покажи да ти и ја покажем Дан мађарске кухиње Тител 2018 Ученици средње школе из Титела у Грчкој Тител и Лок без струје 27. маја Награђен полицајац и додељен аутомобил полицији у Жабљу Одржана свечана додела награда на 16 Смотри ћириличке писмености Репрезентација кајакаша у Чуругу Пoтписaн Угoвoр o дoдeли 1.000.000 динара општини Тител Мошорин – освештана спомен плоча посвећена српским војницима страдалим у српској буни 1849. године Медаље са Шкoлске олимпиjaде за Кaрaтe клуб Бoрaц 021 Упозорење пчеларима у Тителу Искључења струје 26. маја Жабаљ, Чуруг, Госпођинци, Ђурђево, Шајкаш, Вилово, Мошорин и Гардиновци Покажи да ти и ја покажем осми пут у Тителу Шеснаеста Смотрa ћириличке писмености Aкциja дoбрoвoљнoг дaвaњa крви у Tитeлу, Чуругу и Жабљу Златна медаља за Пољопривредно газдинство Радишић из Чуруга Ноћ музеја у Тителу Изложба Густав Климт – претеча модерне Одржан Први сајам за пензионере Радмила Тубић пласирала се на Републичко такмичење из географије и српског језика Мошорин Ликовнa колонијa 100 година од присаједињења Војводине Србији Ноћ музеја у Чуругу 2018 Мошорин – Духовне свечаности Одржан радни састанак на тему Положај ромске заједнице у општини Тител Тител – Спасовданска литија 2018 Завршена 44. Песничка штафета Чурушка слава Спасовдан 2018 Чуруг Ноћ музеја 2018 Тител Ноћ музеја 2018 Први сајам за пензионере у Жабљу Скупштина удружења Спорт за све Отворен 85. пољопривредни сајам у Новом Саду Oбележена 170. годишњица Мајске скупштине у Сремским Карловцима 9. Туристички форум на Палићу Музеји за 10 – највећа музејска национална манифестација Трећи сточарски дани У Тителу обeлeжeн Дaн пoбeдe нaд фaшизмoм Цане Партибрејкерс одржао предавање новосадским студентима Посета Црвеном крсту Тител и породици Крстић Марковдан у Локу Туристичкa организација општине Жабаљ на Сајму туризма у Лукавцу Хуманитарни концерт у Вилову Првомајски турнир у фудбалу у Чуругу Чуруг у знаку дечије радости Оглашавање опасног подручја Обавештење пчеларима Општини Тител додељена средства за два пројекта у комуналној области Конституисан Одбор за обележавање стогодишњице присаједињења Војводине Краљевини Србији Љубица Арсић гостовала у тителској библиотеци Агапе – Светосавље као филозофија живота од Аве Јустина Поповића Очишћена Главна улица у Тителу за Дан планете Сутра се чисти Главна улица у Тителу Одржан шести Сајам хортикултуре у Госпођинцима Прва утакмица тителских рукометаша на новом терену Десетa, јубиларнa регатa Воде војводине Године подвига и славе 1848-1918-2018 Општина Жабаљ иницијатор излета за пензионере Дечија забавна олимпијада у Чуругу Сајам хортикултуре у Госпођинцима Пети сајам туризма у СТШ Милева Марић у Тителу Значајна улагања у општину Тител Потпредседник Покрајинске владе Ђорђе Милићевић данас у посети општини Тител Чворак Представници амбасаде Руске федерације и Руског дома гости Титела Aкциje дoбрoвoљнoг дaвaњa крви у Moшoрину и Шajкaшу Обележен Светски дан Рома Трибина и фото изложба у четвртак у Галерији библиотеке у Тителу Вече посвећено Исидору Бајићу Посета руских дипломата и привредника Тителу Одржано школско такмичење Шта знаш о саобраћају Априли-ли-ли у Гардиновцима Три бронзе за карате клуб Борац 021 Шајкаш на турниру Bushido open Карате клуб Црни појас Тител донео прегршт медаља из Суботице Конкурс за пријем 200 нових радника у производном погону Положен камен темељац за изградњу погона за прераду поврћа у Госпођинцима Ватромет за шампионке Одржана Годишња скупштина Спортског савеза општине Тител Кошаркашице ОШ Светозар Милетић Тител првакиње на Републичком школском такмичењу Отворена изложба слика – пастела проф. др Милорада Жикића Школама у походе: Основци одушевили рецитовањем Уручени уговори представницима културних друштава Основци општине Жабаљ посетили Музеј Војводине и поставку изложбе Чуруг на удару империја Роман Четири лудила представљен Титељанима Изложба слика – пастела проф. др Милорад Жикић Aкциja дoбрoвoљнoг дaвaњa крви у Гaрдинoвцимa Нови председник Меморијалног друштва Рација 1942 у Чуругу Најбољи спортисти општине Жабаљ за 2017. годину Представљање збирке песама Незнани јунаци у Градској библиотеци у Новом Саду Отварање духовних вечери у Вилову Представљање књиге Милоша Латиновића Четири лудила БОЖИЋ: Улагање у спорт је улагање у младост! Фестивал науке за најмлађе у Жабљу Општина Тител поново на Сајму туризма ОШ Светозар Милетић Тител прославила Дан школе ЈКП Комуналац Тител додељена средства за набавку возила за превоз отпада Туристичка организација општине Жабаљ на Београдском сајму туризма Обележавање Дана матерњег језика у средњој школи у Тителу Назире се крај техничког пријема нове спортске хале у Госпођинцима Сутра акција прикупљања крви у Тителу и Чуругу И ја се борим!
Препоручите пријатељима
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

sajkas istorijat

Шајкаш

Насеље на петокракој раскрсници путева

Шајкаш, раније Ковиљ Свети Иван и Ковиљ Сентиван са 4550 становника друго је по величини насеље у тителској општини, удаљено од седишта 20 километара. Подигнут је на раскрсници потиског и подунавског пута, на јужној бачкој лесној тераси, која је због висинске разлике у односу на мочварну алувијалну раван била погодна за насељавање. Био је шајкаш и насеље које је омогућавало одмор и коначење караванима и путницима што су се кретали потиским и подунавским путем. У средњем веку постојала је и тврђава као доказ безбедности овога места по њих. Први помен тврђаве је из 1254. године. Почетком 14. века у документима се среће назив Сцентyуан. Претпоставља се да му је име Сентиван у средњем веку дао феудалац Сентивањи. Када су Турци завладали Шајкашком у њиховим дефтерима се Сентиван бележи у тителској нахији. Најранији турски попис 1554. забележио је осам кућа у Сентивану, 1570. било их је 18, а 1590. повећао се на 25 домова. Кроз 17. век Шајкаш се не спомиње, јер је, као и већина шајкашких села, у то доба ишчезао и постао пустара. До 30-их година 18. века био је пустара у саставу ковиљског граничарског шанца. Као мало насеље, које су присвојили граничари из Ковиља, забележен је 1731. под именом Мали Сентиван. Вероватно је у то доба и настао назив Ковиљ Сентиван и Ковиљ(ски) Свети Иван. У времену нагле мађаризације насеље добија име Шајкашсентиван (Сајкассзентиван), у значењу Шајкашки Свети Иван, како би се у комуникацији разликовао од Сентивана у горњој Мађарској. Када су после Првог светског рата насељима враћана српска имена, нове власти овом месту нису вратиле име Ковиљ Свети Иван, него су из мађарске сложенице изоставиле други део, Сентиван, а задржале Шајкаш.

Шајкаш је био у саставу славонског генералата, а од 1745. је укључен у Потиску границу. После укидања границе био је жупанијско место, да би се 1769. у другом кругу прикључио новооснованом Шајкашком батаљону. После његовог укидања 1873. поново је у јурисдикцији бачко-бодрошке жупаније. У саставу ове жупаније, односно, тителског среза, Шајкаш се брже развијао и користио је своје предности, пре свега трговачки пут који је ишао од Новог Сада за Банат и Немачко-банатску регименту. Од укључивања у Шајкашки батаљон 1769. број становника села је стално растао. Те прве године пописано је 523 чељадета у 65 кућа, а последње батаљонске године (1872) у 294 куће живело је 1770 становника.

Од времена када се бележе занатлије (1815) у Шајкаш се из провинцијала доселио ћурчија Илија Маринковић. Имали су Сентиванци и чизмара Јована Бобића. Извесни Херценхајтер је држао крчму и 1819. је купио „плац“ за подизање нове крчме. И трговац Георгије Добројевић је 1827. у својој кући отворио крчму. Поред крчми, већ традиционално Шајкаш је имао гостионице за прихватање путника намерника (свратишта), па је наречени трговац држао свратиште „Код златног крста“, које је касније прешло у власништво Гаврила Писаревића. И први трговац о коме се нешто зна био је Михаило Аврамовић. После укидања Батаљона започињу нови односи у привреди. Оснива се 1903. земљорадничка задруга, а 1906. Народна банка деоничарског друштва. Између два светска рата Шајкаш има земљорадничку задругу (1924-1940), два млина и циглану, а 1936. добија фабрику млечних производа намењених извозу сира у Грчку и Египат. Укупно има и 65 занатлија.

Пре здања садашње цркве у Сентивану је била црква која је посвећена Светом Димитрију. Она се налазила преко пута садање цркве, на месту где се данас налази парохијална кућа. Црква која данас служи Сентиванцима довршена је 1921. године.

Прва школа отворена је после 1772. године. Имали су Сентиванци 1785. „просту“ школу, али без учитеља. Све те зграде зидане су од лошег материјала, али није познато када је село добило бољу школску зграду у којој се учило до револуције 1848-9. године. Најранији познати учитељ је Јован Грујић. После уједињења Војводине са Србијом 1919. све основне школе, па тако и шајкашка, претворене су у државне народне школе.

Од 1918. у свим шајкашким местима постојале су читаонице организоване по националној основи, а међу три места садашње тителске општине која су имала библиотеку био је и Ковиљ Свети Иван, тј. Шајкаш. Прве новине у Шајкашкој био је лист Шајкашки глас који је 1898. покренуо Стеван Стевановић, свештеник из Ковиљ Св. Ивана.

Данас је Шајкаш место у експанзији, на петокракој раскрсници путева према Новом Саду, Жабљу, Мошорину, Тителу и према Ковиљу, односно, директном везом са међународним путем Е-75.

Литература: Бранислав Букуров, Географска монографија општине Тител, Нови Сад 1986;
Шајкашка I и II, историја, МС и Војвођански музеј, Нови Сад 1975;

Драган Колак

(Овај садржај је део пројекта који је суфинансиран од стране Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.)

Затворено за коментаре.