Мени на врху стране
Почетна / Шајкашка данас / Шајкаш / Шајкаш - историјат места
Отворена изложба слика Добре Марића у Галерији КЦ Лаза Костић Сомбор Пливање за часни крст Чуруг 2018 Пливање за часни крст Богојављење 2018. Жабаљ Почели Светосавски дани у СТШ Милева Марић Тител Одржана изборна скупштина Покрета Снага Србије Богољуб Карић у Тителу Обележен Национални прaзник Русина у Ђурђеву 2017 – добра година за рукометни клуб Тител Почињу Светосавски дани знања и вештина Божићни турнир у малом фудбалу Рација у Тителу, седамдесет шест година после Помен невиним жртвама рације из 1942. године широм Шајкашке У Жабљу обележена 76. годишњица рације у Бачкој Хуманитарна акција за Инклузивно едукативни салаш Филипус у Шајкашу Тителска 2018-a Санира се пруга Панчево – Орловат – Римски Шанчеви – Нови Сад, при том и деоница Римски Шанчеви – Тител Бошко Брзић кандидат за Фебруарску награду Града Новог Сада Моћ сатире у ноћи носталгије Отворена изложба фотографија Мој Банат Предлог ранг листа за доделу стипендија студентима са територије општине Тител У Жабљу централни помен у знак сећања на жртве рације у Бачкој Новогодишње 5казање у Мошорину Представљене књиге Рафал из задњег ешалона и Моја тетка Јованка Броз и ја Отварање изложбе Мој Банат Милана Живковића У Тителу представљена нова књига Зорана Боснића Незнани јунаци Сатирично вече – Моћ сатире у ноћи носталгије Промоција књиге Србија данас Промоција књига у НБ Стојан Трумић у Тителу Књижевно вече у СТШ Милева Марић у Тителу Завршен зелени прелаз у Локу Нова аутобуска стајалишта у општини Жабаљ Урнебесна физика у школи у Тителу Фото конкурс Зумирај књигу Oпштина Жабаљ издваја 1,5 милиона динара за реновирање Црквеног дома у Госпођинцима Вече филозофије посвећено Макијавелију и Спинози Радионице за децу у „Брегу” Излети за пензионере Посета Сајму Сложни мозаик Србије Тамбура љубави – Фондација Етнос Шајкаш Одржана Годишња скупштина Удружeња Приjaтeљи Tитeлa из Титела Пријем за представнике удружења особа са инвалидитетом Средњошколци обележили Дан борбе против сиде Бесплатни Online курсеви Петочлана породица из Ковиља у пожару остала без куће Данас у Тителу седница Одбора за пољопривреду, шумарство и водопривреду Пуна подршка локалним самоуправама у реализацији конкурса из области јавног информисања Промоција књиге Незнани јунаци – аутор Зоран Боснић Пријем спортиста из категорије радничког спорта у општини Жабаљ Молба и упозорење из ЈКП Комуналац Тител Прво место за ученице средње школе у Тителу Одржано Књижевно-музичко вече Српске пјеване пјесме у БиХ Петар Божовић у Мошорину говорио монодраму Тако је говорио Николај Позоришна представа за основце из Титела Књижевно-музичко вече Српске пјеване пјесме у БиХ Уручене дипломе полазницима обуке зa нeгoвaтeљa стaрих, бoлeсних и oсoбa сa пoсeбним пoтрeбaмa Тако је говорио Николај – духовно вече у Мошорину Ноћ младог вина ракије и ликера Тител 2017 Aкциja дoбрoвoљнoг дaвaњa крви у Гaрдинoвцимa Нове геронтодомаћице у Тителу Отвoрена изложбa фотографија У сусрет руском цару, Романови – царско служење Нова расвета у спортској хали у Жабљу Данас је Светски дан борбе против дијабетеса Романови – царско служење, Изложба фотографија у СТШ Милева Марић Тител Представници Стонотениског савеза Србије у посети Општини Жабаљ Старе пруге и клинови Oбележен Дан Општине Жабаљ Новембарска награда Друштву за заштиту флоре и фауне Форланд Обука за геронтодомаћице Oпштинa Тител уводи нови информациони систем за потребе општинске управе На Митровдан одржана Свечана седница СО Тител Објављене јавне набавке за возила за потребе пољочуварске службе и адаптацију рукометног терена у Тителу Одржана акција добровољног давања крви у Тителу Романи Јаничар и Устаник представљени у библиотеци Стојан Трумић Тител Explore Feed – Ракетом ка променама СТШ Милева Марић наставља са обележавањем значајног јубилеја Продужење закупа гробног места Дани Војводине у Бања Луци 2017 Aкциja дoбрoвoљнoг дaвaњa крви у Tитeлу АЈНШТАЈН-Марић, Милева Одржана Олимпијада за децу са посебним потребама Промоција романа Јаничар и Устаник у библиотеци Стојан Трумић Тител Вeчe пoсвeћeнo култури дeцe и млaдих Основци посетили Сајам књига у Београду За културни део свечаних програма задужени средњошколци Почели радови на санацији централног објекта ПУ “Плави чуперак” Тител У Тителу одржана трибина о женама избеглицама Титељани подржали акцију Доживотно за живот Обележена годишњица смрти сликара Стојана Трумића Одржана Свечана седница поводом 73. годишњице ослобођења Титела Трибина о женама избеглицама у четвртaк у Тителу У Жабљу обележен Дан ослобођења у Другом светском рату Конкурс за доделу студентских стипендија за школску 2017/2018 Позив за предлагање кандидата за Новембарску награду Општине Тител до краја октобра Искључења струје у Локу 19. и 23. октобра Општинa Жабаљ на Данима регија и градова у Бриселу Дан ослобођења Титела у Другом светском рату Шаховски клуб Тител угостио Шаховски клуб Буковац Сајaм стваралаштва сеоских жена у Војводини Једна особа погинула, а две повређене у удесу код Жабља Игроказ за децу Отворен конкурс за полазнике Европске школе дебате
Препоручите пријатељима
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

sajkas istorijat

Шајкаш

Насеље на петокракој раскрсници путева

Шајкаш, раније Ковиљ Свети Иван и Ковиљ Сентиван са 4550 становника друго је по величини насеље у тителској општини, удаљено од седишта 20 километара. Подигнут је на раскрсници потиског и подунавског пута, на јужној бачкој лесној тераси, која је због висинске разлике у односу на мочварну алувијалну раван била погодна за насељавање. Био је шајкаш и насеље које је омогућавало одмор и коначење караванима и путницима што су се кретали потиским и подунавским путем. У средњем веку постојала је и тврђава као доказ безбедности овога места по њих. Први помен тврђаве је из 1254. године. Почетком 14. века у документима се среће назив Сцентyуан. Претпоставља се да му је име Сентиван у средњем веку дао феудалац Сентивањи. Када су Турци завладали Шајкашком у њиховим дефтерима се Сентиван бележи у тителској нахији. Најранији турски попис 1554. забележио је осам кућа у Сентивану, 1570. било их је 18, а 1590. повећао се на 25 домова. Кроз 17. век Шајкаш се не спомиње, јер је, као и већина шајкашких села, у то доба ишчезао и постао пустара. До 30-их година 18. века био је пустара у саставу ковиљског граничарског шанца. Као мало насеље, које су присвојили граничари из Ковиља, забележен је 1731. под именом Мали Сентиван. Вероватно је у то доба и настао назив Ковиљ Сентиван и Ковиљ(ски) Свети Иван. У времену нагле мађаризације насеље добија име Шајкашсентиван (Сајкассзентиван), у значењу Шајкашки Свети Иван, како би се у комуникацији разликовао од Сентивана у горњој Мађарској. Када су после Првог светског рата насељима враћана српска имена, нове власти овом месту нису вратиле име Ковиљ Свети Иван, него су из мађарске сложенице изоставиле други део, Сентиван, а задржале Шајкаш.

Шајкаш је био у саставу славонског генералата, а од 1745. је укључен у Потиску границу. После укидања границе био је жупанијско место, да би се 1769. у другом кругу прикључио новооснованом Шајкашком батаљону. После његовог укидања 1873. поново је у јурисдикцији бачко-бодрошке жупаније. У саставу ове жупаније, односно, тителског среза, Шајкаш се брже развијао и користио је своје предности, пре свега трговачки пут који је ишао од Новог Сада за Банат и Немачко-банатску регименту. Од укључивања у Шајкашки батаљон 1769. број становника села је стално растао. Те прве године пописано је 523 чељадета у 65 кућа, а последње батаљонске године (1872) у 294 куће живело је 1770 становника.

Од времена када се бележе занатлије (1815) у Шајкаш се из провинцијала доселио ћурчија Илија Маринковић. Имали су Сентиванци и чизмара Јована Бобића. Извесни Херценхајтер је држао крчму и 1819. је купио „плац“ за подизање нове крчме. И трговац Георгије Добројевић је 1827. у својој кући отворио крчму. Поред крчми, већ традиционално Шајкаш је имао гостионице за прихватање путника намерника (свратишта), па је наречени трговац држао свратиште „Код златног крста“, које је касније прешло у власништво Гаврила Писаревића. И први трговац о коме се нешто зна био је Михаило Аврамовић. После укидања Батаљона започињу нови односи у привреди. Оснива се 1903. земљорадничка задруга, а 1906. Народна банка деоничарског друштва. Између два светска рата Шајкаш има земљорадничку задругу (1924-1940), два млина и циглану, а 1936. добија фабрику млечних производа намењених извозу сира у Грчку и Египат. Укупно има и 65 занатлија.

Пре здања садашње цркве у Сентивану је била црква која је посвећена Светом Димитрију. Она се налазила преко пута садање цркве, на месту где се данас налази парохијална кућа. Црква која данас служи Сентиванцима довршена је 1921. године.

Прва школа отворена је после 1772. године. Имали су Сентиванци 1785. „просту“ школу, али без учитеља. Све те зграде зидане су од лошег материјала, али није познато када је село добило бољу школску зграду у којој се учило до револуције 1848-9. године. Најранији познати учитељ је Јован Грујић. После уједињења Војводине са Србијом 1919. све основне школе, па тако и шајкашка, претворене су у државне народне школе.

Од 1918. у свим шајкашким местима постојале су читаонице организоване по националној основи, а међу три места садашње тителске општине која су имала библиотеку био је и Ковиљ Свети Иван, тј. Шајкаш. Прве новине у Шајкашкој био је лист Шајкашки глас који је 1898. покренуо Стеван Стевановић, свештеник из Ковиљ Св. Ивана.

Данас је Шајкаш место у експанзији, на петокракој раскрсници путева према Новом Саду, Жабљу, Мошорину, Тителу и према Ковиљу, односно, директном везом са међународним путем Е-75.

Литература: Бранислав Букуров, Географска монографија општине Тител, Нови Сад 1986;
Шајкашка I и II, историја, МС и Војвођански музеј, Нови Сад 1975;

Драган Колак

(Овај садржај је део пројекта који је суфинансиран од стране Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.)

Затворено за коментаре.