Menu
Почетна / Шајкашка данас / Тител / Тител - историјат места
Нова аутобуска стајалишта у општини Жабаљ Aкциja дoбрoвoљнoг дaвaњa крви у Гaрдинoвцимa Сајам омладинског туризма OPENS Youth Fair у Новом Саду Жетвени сајам у Жупањи Обилазак туристичких потенцијала Општине Тител Тителска бућка 2018 АКУД Јован Поповић Тител у Шпанији Матуранти ОШ Светозар Милетић Тител Петогодишњица рада Музеја жртава рације у Чуругу Подсећање – Принудна управа у Тителу 1998-e Искључење струје у Локу и Тителу 4. јула У току дана нормализација водоснабдевања у Тителу, Локу и Гардиновцима Турнир пријатељства Жабаљ 2018 Уручена признања најистакнутијим даваоцима крви Испловила десета регата Воде Војводине Одржан Дан мађарске кухиње у Тителу Реконструкција пруге Нови Сад-Зрењанин готова до септембра Дан добровољних давалаца крви у Тителу У библиотеци у Тителу представљена књига Андрић, Црњански, Пекић у библиотеци у Тителу Карате турнир Тителски победник окупио 200 такмичара Усвојен завршни рачун буџета општине Тител за прошлу годину Тител домаћин интернационалног карате турнира Маријa Савин у библиотеци у Тителу 12. филмска Турнеја Слободне зоне у Жабљу Радојевић и Недимовић обишли ново постројење за биогас на фарми Global Seed Чуруг Дан мађарске кухиње Тител 2018 Путописно вече са Маријом Савин у библиотеци у Тителу У Општини Тител додељени уговори удружењима, црквама и верским заједницама Трибинa Србија између Русије и Америке Одржана манифестација Покажи да ти и ја покажем Ученици средње школе из Титела у Грчкој Тител и Лок без струје 27. маја Искључења струје 26. маја Жабаљ, Чуруг, Госпођинци, Ђурђево, Шајкаш, Вилово, Мошорин и Гардиновци Покажи да ти и ја покажем осми пут у Тителу Награђен полицајац и додељен аутомобил полицији у Жабљу Одржана свечана додела награда на 16 Смотри ћириличке писмености Шеснаеста Смотрa ћириличке писмености Репрезентација кајакаша у Чуругу Пoтписaн Угoвoр o дoдeли 1.000.000 динара општини Тител Мошорин – освештана спомен плоча посвећена српским војницима страдалим у српској буни 1849. године Aкциja дoбрoвoљнoг дaвaњa крви у Tитeлу, Чуругу и Жабљу Медаље са Шкoлске олимпиjaде за Кaрaтe клуб Бoрaц 021 Златна медаља за Пољопривредно газдинство Радишић из Чуруга Ноћ музеја у Тителу Изложба Густав Климт – претеча модерне Одржан Први сајам за пензионере Радмила Тубић пласирала се на Републичко такмичење из географије и српског језика Мошорин Ликовнa колонијa 100 година од присаједињења Војводине Србији Ноћ музеја у Чуругу 2018 Мошорин – Духовне свечаности Упозорење пчеларима у Тителу Одржан радни састанак на тему Положај ромске заједнице у општини Тител Тител – Спасовданска литија 2018 Завршена 44. Песничка штафета Чурушка слава Спасовдан 2018 Чуруг Ноћ музеја 2018 Тител Ноћ музеја 2018 Први сајам за пензионере у Жабљу Скупштина удружења Спорт за све Отворен 85. пољопривредни сајам у Новом Саду Oбележена 170. годишњица Мајске скупштине у Сремским Карловцима 9. Туристички форум на Палићу Музеји за 10 – највећа музејска национална манифестација Трећи сточарски дани У Тителу обeлeжeн Дaн пoбeдe нaд фaшизмoм Цане Партибрејкерс одржао предавање новосадским студентима Посета Црвеном крсту Тител и породици Крстић Марковдан у Локу Туристичкa организација општине Жабаљ на Сајму туризма у Лукавцу Хуманитарни концерт у Вилову Првомајски турнир у фудбалу у Чуругу Чуруг у знаку дечије радости Оглашавање опасног подручја Обавештење пчеларима Општини Тител додељена средства за два пројекта у комуналној области Конституисан Одбор за обележавање стогодишњице присаједињења Војводине Краљевини Србији Љубица Арсић гостовала у тителској библиотеци Агапе – Светосавље као филозофија живота од Аве Јустина Поповића Очишћена Главна улица у Тителу за Дан планете Сутра се чисти Главна улица у Тителу Одржан шести Сајам хортикултуре у Госпођинцима Прва утакмица тителских рукометаша на новом терену Десетa, јубиларнa регатa Воде војводине Године подвига и славе 1848-1918-2018 Општина Жабаљ иницијатор излета за пензионере Дечија забавна олимпијада у Чуругу Сајам хортикултуре у Госпођинцима Пети сајам туризма у СТШ Милева Марић у Тителу Значајна улагања у општину Тител Потпредседник Покрајинске владе Ђорђе Милићевић данас у посети општини Тител Чворак Представници амбасаде Руске федерације и Руског дома гости Титела Aкциje дoбрoвoљнoг дaвaњa крви у Moшoрину и Шajкaшу Обележен Светски дан Рома Трибина и фото изложба у четвртак у Галерији библиотеке у Тителу Вече посвећено Исидору Бајићу Посета руских дипломата и привредника Тителу Одржано школско такмичење Шта знаш о саобраћају Априли-ли-ли у Гардиновцима Три бронзе за карате клуб Борац 021 Шајкаш на турниру Bushido open Карате клуб Црни појас Тител донео прегршт медаља из Суботице
Препоручите пријатељима
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

titel istorijat

Тител
Главни град Шајкашке

На крајњем југоистоку плодне бачке равнице, међу двема великим рекама, Дунавом и Тисом, а наспрам треће, Бегеја, у Шајкашкој, налази се Тител. Овамо се бродом, друмом или железницом за сат времена стиже из Зрењанина, Новога Сада и Београда.
Тител никада није био велико насеље. Најчешће је био мало утврђење, пречесто рушен и изнова насељаван и поново грађен. Дугу историју Титела прекрили су време, земља и воде, и стога ће заувек остати недовољно позната.
О ономе шта се дешавало у међуречју Дунава и Тисе, о протоисторијским сликама живота, сведоче остаци грнчарије, бронзано и гвоздено оружје, алатке, украсни предмети. Када су у првом веку ране хришћанске ере дошле римске легије овде су већ живела слободна келтско-дачка племена. До доласка легионара ови становници јужне Бачке били су прешли дуг развојни пут. Као носиоци културе млађег гвозденог доба били су у завршној фази стабилизације.
Досељавањем Келта у горње Потисје, око 350. пре Христа, већ се осећао утицај латенске културе на домородачку у јужној Бачкој. О првим додирима староседелаца са келтским светом обавештавају нас нађени предмети, нарочито накит. Постојање археолошких налазишта бројних култура указује на то да су људска насеља овде постојала врло рано. Ако су игде у јужној Бачкој постојали идеални географски и стратешки услови за оснивање насеља, онда је то неспорно на месту данашњег Титела.
Почетком првог миленијума хришћанске ере, када су Римљани у Тителу имали извесну власт, на прилазима данашњој Бачкој и Шајкашкој појавили су се коњаници са стадима стоке и чергама. Они су натерали строседеоце Дачане да се повуку преко Тисе у Карпате. Временом, панонска црница, а може бити и преостали староседеоци, приморали су сарматско племе Јазиги да се одрекну чисто луталачког живота и прихвате обраду земље. Они су остали врло нестални и изненада би нападали и пљачкали суседе Римљане. Са њима ће се Јазиги, тј. Сармати, сукобљавати све до 375. године.
У почетку, Римљани нису стално боравили у Тителу. Он им је, пре свега, служио као логор за извиднике из римске Прве кохорте Британика, стациониране у суседном Акуминикуму (Стари Сланкамен) између 80. и 100. године нове ере, о чему постоје писани споменици римске културе нађени у Тителу.
Последњим ратом који је водио један римски цар, завршава се 375. једна дуга и значајна епоха, а на прагу је ново раздобље – Велика сеоба народа. Хуни и њима придружена племена нешто су на почетку закаснили у Тител и данашњу Шајкашку, али је покрет народа трајао до пропасти аварског каганата, око 8оо. године. Аварску државну творевину разорили су Франци Карла Великог, али су њих током 9. века потиснули Протобугари. Они су међуречјем владали све до доласка Мађара у 9. веку. Према каснијим сведочењима нотара мађарског краља Беле (12. век) Тител треба да је био престони град бугарског војводе Салана.
О судбоносним променама у међуречју с краја 9. или почетком 10. века готово да и нема података у писаним изворима све до 12. века. Извори помињу крајем 7. и почетком 8. века Словене, а Мађари се насељавају у Панонску низију крајем 9. века (896. године). И, већ у 10. веку владали су ушћем Тисе у Дунав. Тител је за Мађаре био стратегијски врло важан. Између 1077. и 1095. мађарски краљ Ласло Први и брат му Лампрехт основали су у Тителу манастир реда Св. Августина. И то би био, у повељама угарских краљева, први помен имена Титела. У белешкама арабљанског путописца Идрисија, из 12. века, записано је да је Тител место које цвета. Није познато јесу ли Татари у 13. веку прекинули процват места. Током 14. века у ове крајеве почињу да се насељавају Срби, па и Тител добија прве становнике Србе. Мађари су пред најездом Турака 1526. напустили Тител у који долазе Турци и њиме владају 161 годину. Турски пописивачи су 1546. нашли у Тителу 87 кућа, по једну влашку и мађарску, а остале су биле српске. У првој четвртини 17. века избројао је Евлија Челебија у Тителу три џамије, једну православну цркву, две текије, три медресе (средње школе) и четири основне школе, хамам, базар са 70 дућана и ханова и 300 складишта за со из Ердеља. Тител је у турско време постао седиште једне од седам нахија сегединског санџака.
Као што су Мађари 1526. напустили Тител, тако су га и Турци 1698. напустили, до једнога. После Карловачког мира (1699) Тител је укључен у Подунавску војну границу. Укидање границе је касније узроковало исељавање граничара у Русију, а потом наметнуло Аустрији потребу за оснивањем Шајкашког батаљона 1763. са седиштем у Тителу. За време шајкашке ере, која је трајала 11о година, Тител је био средиште бурних догађаја 1848/9. године. После развојачења Батаљона, 1872, и Тител је ушао у нову етапу економског, друштвеног и политичког живота.
Економска и социјална сигурност Шајкаша обезбеђивана је у породичним задругама. Процес распадања ових задруга подстакао је стварање економских задруга. У Тителу је тако 1868. организована земљорадничка задруга – Тителска земљоделска задруга, прва задруга у Срба уопште. Нови, капиталистички односи донели су и у Шајкашку оснивање новчаних завода. Основане су у Тителу Шајкашка штедионица (1885), Задруга за међусобно помагање и штедњу (1888) и Прва тителска штедионица (1894). Почиње да се развија занатство, трговина, саобраћај и мала индустрија.
После Првог светског рата, 8. новембра 1918, у Тител је ушла српска војска и Тител са нашао у новој држави – Југославији. Скромна предратна индустрија у Тителу више није напредовала, мада су предузећа наставила да раде. Није отворен ниједан нови привредни објекат, али су се занати и даље развијали, све до Другог светског рата.
Тител је до Другог светског рата био лепи класицистички градић који је урбанистички обликован у Бечу, касније и у Пешти. О духовном животу давних времена у Тителу може се говорити само према посредним подацима. Али, историја бележи да је у скрипторији тителског каптола стицано образовање и знање за послове писања и преписивања још у време његовог оснивања у 11. веку. На тителској каптолској школи стицало се образовање са правом уписа науниверзитет. Одавде је на универзитет у Беч, 1389, први отишао Клеменс. У Тителу је увек било учених људи. Или су овде рођени или овамо долазили. У Тител су долазили и о њему остављали записе Доситеј, Лаза Костић, Црњански, Тишма…

Драган Колак

(Овај садржај је део пројекта који је суфинансиран од стране Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.)

Comments are closed.