Књига за вечно памћење
Необични поклон пензионисане учитељице својим ученицима
ГАРДИНОВЦИ: Много је учитеља, наставника и професора код нас, али је мало оних који су склони да нешто напишу у свом радном веку или касније, а поготово да пишу о својим ђацима. Зато је изузетну пажњу изазвало објављивање невелике књижице по димензијама, а велике по значају, којом је ауторка Доминка Арсић из Гардиноваца овековечила своје ученике и свој досадашњи образовно-васпитни рад. Књига „Сви моји ђаци на једном месту – у мом срцу“, попут документарца или споменара, хронолошки описује генерације ученика које је Домимка Арсић, девојачко презиме Ранисављев, учила током свог тридесетогодишњег рада у родним Гардиновцима. Многи мештани те суботње вечери дошли су у салу Дома културе да покажу колико воле и цене своју бившу учитељицу.
Дирнута несвакидашњом пажњом својих суграђана, са сузама у очима, учитељица Арсић се у поздравној беседи запитала: „Да ли ја све то заслужујем?“, нашто су присутни још бучније реаговали. Рецензент Милош-Миша Анђелић, председник Удружења српских књижевника у отаџбини и расејању (УСКОР), чији је Доминка члан, истакао је вредност ове књиге речима да је „ова књига велика срећа за сваки дом у Гардиновцима“. Кроз причу о књизи, Мирко Жигић је испричао и занимљиве детаље из дуге прошлости Гардиноваца. О књизи је похвално говорила и Јелена Стојков, иако није била Доминкин ђак. Насловну страну урадила је Невена Нена Арсић.
Књигу Доминке Арсић „Сви моји ђаци на једном месту – у мом срцу“ издало је Удружење српских књижевника у отаџбини и расејању – УСКОР из Београда, Огранак „Ковиљски културни круг“ из Ковиља, а штампала је „Мала књига“ из Новог Сада у 300 примерака.
У другом делу програма своје стихове говорили су присутни песници: Миша Анђелић, Мирко Жигић, Јелисавета Стојков и Бранислав Ранисављев. Гост из Београда, Есад Мешић, за своју песму „Чарда“, посвећену некадашњој чарди „На крај света“ је добио велики аплауз, док је публика веома лепо реаговала и на песму „Гардиновци“, младог аутора Игора Станимировића. Програм је водио професор Никола Д. Турајлић.
Још увек под свежим утисцима са почетка овог дивног дружења, ауторка књиге и домаћин, захвалила се свима на подршци, нагласивши „кад бих поново могла да бирам, опет бих изабрала учитељски позив и да учим баш вас!“
Дружење је завршено уз послужење и ћаскање о овом дивном догађају.
Доминка Арсић је рођена у Гардиновцима 1940. године. Основну школу је завршила у Новом Саду, а учитељску у Сремским Карловцима. Цео радни век је провела у школи у Гардиновцима. Почела је да пише након НАТО бомбардовања наше земље 1999. године. До сада је објавила четири књиге: “Љуб-љубасте песме” (2008.), “Шала и збиља” (2009.), “Расанице” (2010.) и “Сви моји ђаци на једном месту – у мом срцу” (2014.). На “Сабору књижевног стваралаштва Србије”, одржаног у Барајеву, освојила је прву награду песмом “Вреди живети”, у групи социјално-сатиричних песама. Члан је “Ковиљског културног круга” који је огранак УСКОР-а из Београда и члан је Матице српске у Новом Саду. Један је од оснивача Друштва жена “Дрен” у Гардиновцима и Женске певачке групе “Сарке”, која делује у оквиру Друштва. У склопу велике медијске акције – Дан за хвала – додељено јој је Почасно писмо “Велики грађанин Општине Тител”, 31. октобра 2008. године.