mirko zigic knjizevno vece gardinovci

Лепо књижевно вече у Гардиновцима

Препоручите пријатељима

mirko zigic knjizevno vece gardinovci

ГАРДИНОВЦИ: У суботу, 1. марта 2014. године, у Гардиновцима је била промоција пете збирке песама Мирка Жигића „Запис у времену“, коју су организовали Удружење српских књижевника у отаџбини и расејању (УСКОР) из Београда, његов Огранак „Ковиљски књижевни круг“ (ККК) из Ковиља и аутор.

Промоција је одржана у Ловачком дому, који је био претесан да прими све љубитеље лепе писане речи из Гардиноваца и околних насеља, а дошли са чак и књижевници УСКОР-а из Београда. Овом занимљивом културном скупу присуствовао је и мр. Драган Божић, председник тителске општине.

Након поздравне беседе, којом се аутор и домаћин обратио присутнима, о књизи је говорила рецензент Доминка Арсић, истакавши, као што и песник у једној песми рече: „Мене стих у вечну славу уздигао!“ Књижевник Милош Мишо Анђелић, председник УСКОР-а наглашава да Мирко Жигић својом поезијом улази у ред добрих српских савремених песника. О књизи су још говорили књижевници Василије Голочевац и Зоран Ђорђевић. Песме из књиге читали су Весна Дујаковић Тегелтија, Јулка Ракић и Драган Колак, а највећи аплауз добио је Никола Филиповић, ученик трећег разреда гардиновачке основне школе, који је рецитовао „Наопаку песму“ из Жигићеве збирке песама за децу „Маштарије“.

Збирка садржи 73 песме које су тематски сложене у четири циклуса: „Запис у времену“, „Песме за Милену“, „Минијатуре“ и „И друге песме“. Књигу је аутор посветио супрузи Милени. Песме су углавном љубавне а има и родољубивих, социјалних… Насловну страну илустровала је Смиљана Чурић, студент, будући академски сликар из Гардиноваца.

У слободном делу програма своје стихове говорили су локални песници. Да Гардиновци имају лепу песничку будућност показали су и млади песници, ученици гардиновачке основне школе, који су већ награђивани на школским такмичењима: Милица Обренов (5. разред), Милица Тасић (6. разр.), Душан Шљапић (8. разр.) и Горана Грујун из Лока. Од одраслих наступили су: Никола Пољак Милин из Каћа, Доминка Арсић, Јелена Стојков и Игор Станимировић из Гардиноваца, а Никола Турајлић из Шајкаша, који је и водио програм, говорио је своју прву песму „Ода Шајкашкој“.

На крају је председник УСКОР-а Миша Анђелић уручио захвалнице Доминки Арсић и Николи Недићу, а нешто раније исту је добио и Мирко Жигић. Књижевник Никола Пољак Милин поклонио је своје две најновиме књиге господину Божићу, председнику општине Тител.

Фото прича

Мирко П. Жигић

Мирко ЖигићРођен је 1946. године у Новој Криваји, Славонија. Школовао се у родном месту, Дарувару и Београду. Песме пише још од школских дана.

Радови су му објављени у неколико заједничких збирки: „Вријеме зачињања“, Вировитица 1969, Зборнику Другог међународног скупа песника „Гарави сокак“, Инђија 2004, Зборнику Шеснаестог савезног и Трећег међународног сусрета песника „Гарави сокак“, Инђија 2005, Зборнику 23. фестивала хаику поезије у Оџацима 2012, Зборнику „Вршачко перо 12“ и Зборнику „Вршачка поетска сусретања“ 1012. године.

Добио је више награда за поезију: на Првом међународном конкурсу УСКОР-а за најлепшу песму у 2009. години, на Другом међународном конкурсу „Драган Жигић“ за најбоље књижевно остварење у 2010. години, на Трећем међународном конкурсу „Драган Жигић“ у 2011. години за афоризме и Четвртом међународном конкурсу „Драган Жигић“ за поезију за 2012. и 2013. годину. Добитник је награде „Мајсторско перо“ за изузетан допринос на очувању српске књижевне речи у Вршцу 2012. године. За своје књижевно стваралаштво добио је и Новембарску награду општине Тител за 2012. годину.

Ова збирка песама “Запис у времену” (2013) Миркова је пета књига. До сада је објавио: “Крик из таме” (2003), “Лелек за прагом” (2004), “Време самоће” (2008) и књигу песама за децу “Маштарије” објављену у два издања (2008 и 2009). У припреми је још неколико књига.

Пише песме, прозу, афоризме и хаику поезију. Члан је УСКОР-а, односно “Ковиљског културног круга” из Ковиља и редовни је члан Матице српске.

Од 1999. године живи и ствара у Гардиновцима.

Цена бесмртности

Године се беле на уморној глави

као спомен, добу што ме прегазило,

слуга бејах, увек, проклетници слави,

мени јад и мука, а другима мило.

Њима мед и млеко и палате беле

мени слово црно у мојим песмама

њима од живота све што си пожеле,

мени чемер горки, туга и осама.

Стих за стихом стварам, себи за утеху,

мед и млеко капље, руше се палате,

њихов живот слуга превари и греху,

а стихови моји довека се злате.

Њима, пусто блато све је у животу,

а песма је мени и није ми жао,

њихов живот бива често за срамоту,

мене стих у вечну славу уздигао.

Мирко П. Жигић

Оставите одговор