Сведоци смо да има наставника који, можда због обима предмета, не стижу да негују матерњи језик на свом часу, рекла је Танјугу помоћница министра просвете Зорана Лужанин.
Министарство је, како каже, покренуло активности на стандардизацији писма, како би на пример, деца у првом разреду из свих буквара на исти начин учила како се пишу слова.
Учитељи указују да се слова ћирилице разликују од буквара до буквара. Конкретно, слово “ш” негде се пише са цртом, негде без. Слова се разликују и у зависности од фонта, што све збуњује децу.
Министарство је, такође, од стручних друштава затражило да направе појмовник уз сваки предмет, јер смо сведоци да свакодневно стижу нове речи из страних језика.
Она указује да и код иницијалног образовнаја наставника један од предмета треба да буде матерњи језик, без обзира што ће неко на пример бити професор математике.
Лужанин подсећа да наши уџбеници садрже различите називе за исте појмове.
У једном уџбенику среће се појам “кружница” а у другом кружна линија, а нисмо сагласни ни да ли је правилно “компјутер” или “рачунар”, “делилац”, “делиоц”. Такође, велики проблем је и увођење скраћеница.
Све у свему, ученици су слуђени, у једном уџбенику пише једно у другом то исто је под другим именом, каже Лужанин и истиче да се овим проблемом бави и нови Закон о уџбеницима, који ће, кроз подзаконске акте инсистирати да сваки уџбеник има појмовник.
“То је врло важно, посебно за средње школе где су стране речи веома заступљене, па су аутори у незавидној ситуацији, како да преведу тај појам на српски”, каже помоћница министра просвете и истиче да се, између ћемо преко Стандарда квалитета уџбеника, који иду уз нови Закон, матерњи неговати и учење страног језика.
Када је у питању школовање на језицима националних мањина, Лужанин подсећа да у Србији постоје два начина обухвата мањинских језика.
Први је целокупно образовање на мањинским језицима, од 1. основне до 4. разреда средње сколе и таквих је осам језика – румунски, мађарски, албански, босански, русински, словачки, бугарски и хрватски језик.
Такође, на још четири језика ђаци имају могућност да слушају изборни предмет Матерњи језик са елементима националне културе и то на чешком, буњевачком, влашком и ромском језику.
Целокупно образовање има више од 15.000 ученика, а доминатне су три мањине – мађарска, албанска и бошњачка, док изборни предмет похађа нешто више од 1.000 ученика.
Међународни Дан матерњег језика обележен и у Ковачици
Међународни Дан матерњег језика и ове године обележен је и у Ковачици где се говори четири језика и у којој националне заједнице управо негујући свој језик и писмо чувају свој идентитет. Говорећи о значају обележавања овог дана ,председница Скупштине Србије Маја Гојковић подсетила да је важно ширити свест о језичкој културној различитости.
“Неговањем вишејезичности доприносимо богатству нашег света. Недавно сам прочитала да у сваком језику постоји бар једна пословица која говори о важности очувања свог језика И културе. У сећању ми је једна која каже да људи сањају на свом матерњем језику”, рекла је она.
Едвард Кукан Шеф делегације Европског парламента за односе са Србијом, обратио се присутнима на свом матерњем језику, словачком.
“У данашњем, цивилизованом, високо-технолошки развијеном свету, сви учимо и говоримо страним језицима, али само је један за свакога од нас матерњи,онај на ком нам је мајка причала и певала песме. То је велико богатсво за сваког од нас и мислим да је народ цењен онолико колико негује и брине о свом језику” рекао је Кукан.
“Фокус развоја у читавом свету од 2015. године је унапређење квалитета образовања за све . Образовање мора да буде приступачно,да гарантује равнопрасвност,инклузивност. Квалитетно образовање како на националном тако и на матерњем језику кључно је у остварењу овог циља”, казала је Ирена Војачкова-Солорано, стална координаторка Уједињених нација у Србији .
У галерији “Бабка” отворене су и изложбе “Осликане тикве” и “Панонска минијатура” на којима су своје радове представили аутори који говоре различитим језицима.