Поражавајуће је да нам за празнике локалне власти у Тителу дају дозволу да изађемо у угоститељске објекте нешто дуже него обично, одлуку можете видети овде.
Не постоји разлог, бар не неки нормалан, да за празнике радно време кафића буде продужено до 5 сати, а да осталим данима радно време буде до 23 сата, 1 сат или 3 сата. Сваки дан људи желе и хоће да изађу да се друже, заљубљују, пију, једу, зараде паре и све остало што иде уз кафане. Није морално забрањивати власницима кафића и њиховим запосленима да раде. Поред тога што одлука о ограниченом радном времену угрожава људске слободе, ова одлука је и економски штетна за све становнике наше општине.
Када сам ја био млад оваква ограничења нису постојала, у то време је велика већина студената и средњошколаца, који су се школовали ван Титела, журила петком кући како би исто вече изашли. Субота је била дан када су места попут кафића и дискотека била пуна и гарантовала добар провод. Поред Титељана, долазили су и млади из других места. Сада клинци не долазе тако често у Тител на викенд, а када дођу не излазе увече да се проведу са својим вршњацима. Омладина из околних места ни не помишља да дође и остави неки динар нашим угоститељима. И тако новац омалдине из Титела и околине одлази у неке друге градове, где је бољи провод. Они који су били запослени, у сада затвореним кафићима и дискотекама, раде неке друге послове, углавном лошије плаћене, или не раде нигде. На губитку нису само угоститељи него и месари, пекари, пољопривредници, кројачи, шнајдери… чије су муштерије били сви ти угоститељи.
Све је то почело оног дана када је тителска власт, чији је носилац била Демократска странка, донела одлуку да може да се ради само до 3 сата. Након тога коалиција СНС/СПС/УРС наставља са погубном политиком и доноси одлуку да ограничење буде до 1 сат. Мислећи да ће добити неку већу подршку грађана “Летња власт” (ту се не зна ко је кога подржавао) враћа радно време са до 1сат на до 3 сата. За све ово време било смо избацивани из кафана, пили у мраку иза закључанх врата и крили се по разним двориштима као отписани. И све то нам се једног дана смучило и престали смо да излазимо. Сада петком нема нигде никог, суботом понеко изађе у нади да ће наћи неки провод.
Као за време Другог светског рата, када су Немци увели полицијски час, Титељани тумарају улицама жељни дружења и провода.
Извор блог: Загледан у сан