Menu
Почетна / Вести / Друштво / Прво пасош, а онда бољи живот
Овогодишња Смотра ћириличке писмености прилагођена ситуацији Надежда Недељков, Милана Бореновић, Марко Ивковић и Борислав Трнинић најбољи спортисти општине Тител Подељени пакети помоћи најугроженијим ратним војним инвалидима и породицама палих бораца Никола Анчин освојио прво место на конкурсу Етичке дилеме Добровољни даваоци крви испунили очекивања Део Јединственог бирачког списка за подручје општине Тител излoжен на јавни увид Обележен Дан победе над фашизмом Обележен Светски Дан Црвеног крста Пензионери и самоизолација на селу Свестрана породица Тапавица Aкциje дoбрoвoљнoг дaвaњa крви у Тителу, Moшoрину и Шajкaшу Свакодневна помоћ најстаријим суграђанима Пензионерима са малим пензијама ускоро стижу пакети Не учим енглески, па… Корона вирус COVID-19 Мере и препоруке за заштиту од настанка и ширења Корона вируса на територији општине Тител Активности Црвеног крста Тител у новонасталој ситуацији Позивни и волонтерски центар општине Жабаљ за помоћ старијим лицима у ванредном стању Апел грађанима општине Тител Обавештење за добровољне даваоце крви Важно обавештење за грађане општине Жабаљ Акција добровољног давања крви у Гардиновцима Агенција за безбедност саобраћаја одржала предавање за средњошколце из Жабља Наставнице и ученици школе у Каћу одрекли се поклона за 8. март и новац уплатили деци оболелој од рака Двадесет година изложбе Стварале су и стварају наше вредне руке Мошоринци позвани да посете Луганск Увид у бирачки списак – Избори 2020 Ученици завршних одељења СТШ Милева Марић из Титела посетили Сајам образовања у Новом Саду 700 евра просечна плата у општини Тител?! Потомци Мошоринаца из Луганска гостују у Мошорину Бесплатно учлањење у НБ Стојан Трумић Тител поводом 8. марта Општина Жабаљ наставља да улаже у предшколске установе Стипендије најбољим студентима Општина Жабаљ наградила најбоље и најзаслужније у спорту Ветерани РК Тител састали се 17-и пут Како пронаћи адекватан Кључ и победити стрес Игор Јурић одржао предавања на тему Украдена безбедност у Тителу Промоција књиге др Хасаја М. Алијева Кључ заштите од стреса Дан сећања на мошоринске великане Министар Недимовић у посети пољопривредницима у Жабљу и Чуругу Дан сећања на мошоринске великане Проф. др Слободан Рељић гост Друштва српско-руског јединства Тител Архитекта Лазар Кузманов о утисцима након изложбе својих радова у Тителу Лазар Кузманов представио своја дела родном месту Удружење Шајка прославило Дан Светог Трифуна Александар Прокин добитник покрајинског рукометног признања Руски одговор на покушаје ревизије резултата II светског рата Предавања на тему Украдена безбедност Акција добровољног давања крви у Тителу У току санација дела пута на излазу из Жабља ка Чуругу Лазар Кузманов архитекта и урбаниста представља своје радове у галерији библиотеке у Тителу Отварање изложбе Михаила Милета Кулачића у Галерији Архива Војводине Од сутра затворене школе и вртићи настава се обуставља од 12. до 21. фебруара Оснива се Сеоска библиотека Никола З. Недић у Гардиновцима Гардиновци – заједничким радом до успеха ОШ Светозар Милетић Тител обележила школску славу У СТШ Милева Марић Тител обележена школска слава Свети Сава Отворена изложба Страдање православних свештеника током Шајкашко-новосадске рације Ледена ружа Тител обележио годишњицу Рације Мошорин памти Вилово обележило годишњицу Рације Улица отвореног срца у Жабљу За Божић организовано ломљење чеснице у сва четири насељена места општине Жабаљ Помен жртвама Рације у Локу Вертепи – мачкаре – Мошорин Искре на радост Централним поменом у Бечеју обележена 78. годишњица Рације у јужној Бачкој Тител – клизалиште на радост деце и одраслих О буџету Општине Тител за 2020. годину Тител добија по први пут клизалиште од 360 квадрата Путеви Србије санирају Главну улицу у Тителу Нова вина Потисја Завршни концерт АКУД-а Ђерам Лок Александар Гајшек представио књиге Агапе Титељанима Тителско удружење пчелара организује предавање у средњој школи Александaр Гајшек – Агапе у библиотеци у Тителу Српско-руско посело у Шајкашу У НБ Стојан Трумић Тител представљена књига Дејана Ристића Митови српске историје Учесници Велике народне скупштине Срба, Буњеваца и осталих Словена Баната, Барање и Бачке одржане 25. новембра 1918. године у Новом Саду на којој је проглашено уједињење Војводине и Србије Митови српске историје Изложба фотографија из главног архива града Москве Одржана акција добровољног давања крви у Тителу Постављена спомен плоча невино пострадалим Виловчанима у злогласној Рацији Не играј на Енглезе у Дому културе у Тителу Удружење инвалида рада општине Тител обележило Међународни дан особа са инвалидитетом Не играј на Енглезе РВИ и породице палих бораца прославили своју славу Митровдан Митровдан је Празник и Титела и свих места општине и негдање Шајкашке Лазар Кузманов добитник награде за архитектуру Ђорђе Табаковић за 2019. годину Свечено обележен Митровдан, Дан општине Тител Још један успешан наступ АКУД-а Ђерам из Лока Мошоринци приредили изложбу Војводи Петру Бојовићу Најмлађи жабаљчани уживали уз припаднике Жандармерије Завршени археолошки радови у Локу Мошорин домаћин више радионица у Клубу финих заната Измењен ред вожње за бесплатан аутобуски превоз ученика и студената Радови на задужбини проте Светозара Влашкалића Представници Црвеног крста Тител на округлом столу 70 година од усвајања Женевских конвенција ТИТЕЛ ДАНАС поново пред читаоцима

Друштво

Прво пасош, а онда бољи живот

Препоручите пријатељима
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Све већи број грађана Републике Србије заинтересовано је за добијање мађарског држављанства.

Пре неки дан у Тителу су боравили конзул Ана Слањинка и шеф Конзуларног одељења амбасаде Мађарске у Београду, Јанош Серенчеш. Они су честитали нашим суграђанима који су ових дана добили мађарско држављанство (од 63 захтева за држављанство позитивно је решено чак 57). Од скора у Тителу делује и новоформирано Мађарско удружење грађана Пипач на чију иницијативу су и дошли представници Конзуларног одељења. Осим чувања и неговања културне традиције мађарског становништва ово удружење организовало је и школу мађарског језика која има 136 полазника.

Годинама уназад наши суграђани подносе захтеве за добијање држављанства суседне државе и у великој већини случајева су га и добили. Несумњиво је да су разлози за тражење мађарског држављанства код старијиих суграђана емотивне природе, а код млађих осим емоција преовладавају и економски интереси. Поседовање пасоша неке од држава чланица Европске уније многи сматрају као велики успех који им даје могућност да започну нови живот изван граница наше земље или у најбољем случају да пронађу добро плаћен посао.

Све чешћа је појава да се за држављанство нашег северног суседа одлучују и они који немају мађарско порекло, а у томе виде шансу да пронађу посао у западној Европи. Могућност да и они добију држављанство заснива се на томе да се у закону Републике Мађарске за добијање држављанства не наводи етничко порекло као услов, него да је потребно да подносилац захтева докаже да је неко од његових предака са којим је у праволинијском сродству имао мађарско држављанство. То даје могућност да велики број наших суграђана чији су преци живели на територији Угарске или на територији Бачке од 1941. до 1945. могу испунити први услов, без обзира на етничку припадност. Други, такође веома битан услов за добијање држављанства је добро познавање мађарског језика, тако да и не чуди што постоји велико интересовање за учење овог језика.

Ова појава се може посматрати и из шире перспективе јер Мађарска није једина држава која даје своје држављанство грађанима сеседних земаља. Још од почетка распада Совјетског Савеза припадници немачке националне мањине у такозваном Источном блоку, добијали су држављанство своје матичне земље. Како су поједине земље из источне и југоисточне Европе улазиле у Европску унију, тако су оне омогућавале својим сународницима из суседних земаља да подносе захтеве за добијање држављанства. У Србији осим интересовања за мађарско држављанство влада велико интересовање и за бугарско и румунско у источним деловима наше земље. Македонци масовно подносе захтеве за бугарско, а Албанци са Косова за српско држављанство. Румуни траже мађарско, Молдавци румунско, а Украјинци пољско држављанство. Ово све више личи на велики егзодус становништва из источне и југоисточне Европе према северним и западним крајевима, најчешће, према немачком говорном подручју. Сви су у потрази за бољим животом и могућностима које пружају богате земље западне Европе. На друштвеним мрежама се често може пронаћи реченица која одсликава расположење међу људима у вези ове појаве:”Ко последњи оде нека угаси светло!”

Post a Comment