Menu
Почетна / Шајкашка данас / Чуруг / Чуруг - историјат места
Представa Два мириса руже у Тителу ЛАЛА фестивал, обележен бројним радионицама, и, нажалост, невременом ЛАЛА фестивал, друго издање, почиње 15. јула у Мошорину Титељанин Душко Иконов излаже фотографије у Новом Саду Вранић Фарм поклонила 18 000 јаја најугроженијима Поклони ђацима генерације и вуковцима за остварен успех АКУД Ђерам Лок – Змају у походе трећи пут Гардиновци богатији за 3000 књига Изведена тактичка вежба Речне флотиле у Тителу Третман комараца са земље и из ваздуха СТШ Милева Марић Тител данас је испратила своје матуранте Тител и Тиса домаћини здружено тактичке вежбе Муњевити удар 2021 Укинута ванредна ситуација у општини Жабаљ Вукану за незаборав Укинута ванредна ситуација у општини Тител Одржана ликовна колонија у организацији Удружења инвалида рада Књига Поп право! изазвала велику пажњу Титељана Споменик природе Бели дуд у Гардиновцима Пољопривредници штите Тителски брег, контејнери пун погодак Представљање књиге ПОП ПРАВО кратак водич кроз филозофију права Упис у издвојено oдељење основне музичке школе у Тителу до 10. јуна ЈКП Комуналац Тител крпи ударне рупе у Тителу Тителски матуранти крај школовања прославили са трубачима Тителски победник окупио више од 400 такмичара из 30 клубова Јуниори репрезентације Србије у Тителу Браћа заувек Рукометни клуб Тител опстао Изабрани председници и заменици Савета месних заједница у општини Тител Смотра ћириличке писмености – Читај лепо пиши 19-ти пут У Вилову одржано Лигашко такмичење парастреличара Србије – Outdoor Душан Ђурић европски шампион из Титела АКУД Јован Поповић Тител почео са радом У Тителу даваоци крви премашили очекивања Тител ће имати издвојено одељење Музичке школе Јосип Славенски Лок домаћин прве епизоде серијала Пита из неолита Акција добровољног давања крви у Тителу Обавештење о војној вежби и забрани пловидбе на реци Тиси ЈКП Комуналац Тител наставља са крпљењем ударних рупа Библиотека СТШ Милева Марић Тител има свој сајт Удружење љубитеља природе Шајкаш Одржани избори за Савете месних заједница у општини Тител Милорад Ћулум, пуковник полиције, добитник је највећих признања Обележен Дан победе над фашизмом Одлука о расписивању избора за чланове савета месних заједница ИЗВИИСКРА докторска изложба – Смиљана Чурић Осма седница СО Тител у знаку кадровских решења ОШ Светозар Милетић Тител реализује велики број пројеката Измена реда вожње бесплатног превоза за ђаке и студенте Општина Тител поклонила аутомобил и пратећу опрему тителској полицији Одржана седма седница СО Жабаљ Организовано прикупљање амбалажног отпада од средстава за заштиту биља Не претрчавај живот, пређи на пешачки! Позив свим заинтересованим грађанима за прикључење на дистрибутивну гасоводну мрежу ЈП Србијагас У Покрајинској влади потписана три уговора за развој општине Жабаљ СТШ Милева Марић обележила Дан планете Земље Општина Жабаљ донирала нову опрему Дому здравља Акциje дoбрoвoљнoг дaвaњa крви у Moшoрину и Шajкaшу Миодраг Миша Близанац бије битку за спас Херцега, терапијског коња Oбавештење о оглашавању опасног подручја због вежбе Речне флотиле Војске Србије Шумовитост Војводине само 6,51 % Први литерарни конкурс у организацији школске библиотеке СТШ Милева Марић Тител Смотра ћириличке писмености Читај лепо пиши 2021 Планинарско-историјска секција Удружења ратних добровољаца 1912-1918. организује равничарење ЈКП Комуналац Тител крпи ударне рупе у Гардиновцима и Локу Обавештење о пријави за вакцинацију у Месним заједницама општине Тител Положени венци на споменик палим пилотима у Вилову Одржана акција чишћења пута од Шајкаша до Тителског брега Тителски средњошколци на такмичењу Универзитета Сингидунум Терапијском коњу који помаже деци са инвалидитетом потребна помоћ Обавештење о услугама збрињавања анималног отпада Наизменично пропуштање саобраћаја у време радова на мосту на реци Тиси код Титела Због прања резервоара на Калварији смањен притисак у водоводној мрежи Могућа сарадња између Општине Жабаљ и Музеја Војводине Црвени крст Тител дели 500 пакета најугроженијим лицима Тежак је живот чобански Да ли су учионице хладне? Међународно признање средњој школи у Тителу Читајмо гласно у средњој школи у Тителу Саобраћајна несрећа у Вилову Чишћење дивље депоније у центру Вилова Тотална обустава саобраћаја преко моста код Титела у периоду од 1. априла до 1. новембра 2021. године ПАЛАТА ВЕГА РАДНИЧКИ – Како до новог архитектонског идентитета Радничког универзитета? У Гардиновцима 4 лица дала крв Акција добровољног давања крви у Гардиновцима У Мошорину улицa Капетана Милована Ђукарића Постављене табле са називима улица Томислав Влашки, понос Титељана Отварање самосталне изложбе Смиљане Чурић Бесплатно учлањење у НБ Стојан Трумић Тител припадницама лепшег пола поводом 8. марта Измена реда вожње бесплатног превоза за ђаке и студенте Апел за помоћ породици Хаџић из Мошорина Кампања ВЕЖИ ПОЈАС, НЕ ПРЕКИДАЈ ЖИВОТ Мост у Адици Матица српска и Општина Жабаљ потписале Протокол о сарадњи Ревакцинисано 900 становника општине Тител Затворено клизалиште у Шајкашу Тителска акција давања крви у знаку младих Равница је стала, 19. фебруара 2021, да она теби испише епитаф Постављен натпис Волим Тител на долми у Тителу Акција добровољног давања крви у Тителу
Препоручите пријатељима
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

curug istorijat

Чуруг
Село које највише личи на град

Чуруг је највеће насеље у Шајкашкој. Данас то више није. Смештен је на високој лесној тераси на десној обали Тисе. Тиса је, правећи свој највећи меандар код Чуруга, подлокавала лесну терасу и створила је стрме одсеке. Место се тако нашло на самој обали реке.Корито реке је исправљено 1858. и меандар је постао велика мртваја. Пре прокопавања новог тока Тиса је имала велики значај за Чуруг и околна села, јер је он био пристаниште и трговачко место. Сада је он то престао да буде.

Кроз Чуруг пролази важна саобраћајница у правцу север-југ, којом је место повезано са свим потиским насељима од Сегедина до Титела. Истим правцем иде кроз Чуруг и железничка пруга од Новог Сада до Суботице и према Мађарској.

Иако је Чуруг пољопривредни крај, рационално газдовање у чурушком атару почело је тек после комасације из 1894. године. Од тада се на удаљенијим имањима интензивно граде салаши где су се обављали сви пољопривредни послови.

Чуруг је врло старо насеље. О томе говоре и археолошки налази на локалитету „Јарак“ код Чуруга. Стручњаци сматрају да се ради о времену на прелазу из халштатске у латенску културу средином 4. века пре нове ере. Своје насеобине градили су Келти, Јазиги, Дачани, Хуни, Авари, Протобугари, Франци све до доласка Словена и Мађара.У бачкој жупанији за време Арпадоваца била су четири насеља са именом Чуруг. Једно од њих је претходило овом Чуругу на Тиси. Први помен имена места је у повељама краља Беле IV из 1238. под именом Чурлак (Churlak). Од 1254. Чуруг се спомиње као посед који често мења своје господаре. Неко време је био посед Ђурђа Бранковића. Доласком Турака (1526) у ове крајеве Чуруг припада тителској нахији у сегедунском санџаку. Према попису из 1554. имао је свега шест домова а у 17. веку се води као насељено место. Са Арсенијем Чарнојевићем, 1690, у Чуруг се досељава већи број породица. После Карловачког мира (1699) Чуруг улази у састав Потиске границе и седиште је капетана (Јован Лазаревић). Укидањем границе 1750. укључује се у Потиски диштрикт са седиштем у Бечеју. Када је основан Шајкашки батаљон (1763) Чуруг је једно од првих шест провинцијских места која 1769. улазе у састав Батаљона, најпре са Госпођинцима чини једну компанију, а 1809. се издваја у посебну.

Током 19. века Чуруг је задесило пет великих несрећа: куга хара 1830/31; у Српском народном покрету 1848/9. село је попаљено, живаљ побијен, што је преостало избегло је; колера коси Чуруг 1866. и две поплаве, 1888. и 1895. године.

После развојачења Батаљона (1873) Чуруг припада новоформираном жабаљском срезу у оквиру бачко-бодрошке жупаније. Уједињењем Војводине са Краљевином Србијом, после Првог светског рата постаје део државе Срба, Хрвата и Словенаца.

Прва православна црква у Чуругу подигнута је 1742. од плетара. Међутим, како се живаљ увећавао било је потребе да се изгради нова црква, већа и од бољег материјала. Црква је саграђена 1773. на истом месту као и стара а уз благослов бачког владике Арсенија (Радивојевића) посвећена је на Спасовдан исте године. Према тврдњама парохијалног администратора Васиља Теофановића (1891) она је трајала све до 1849. када је заједно са селом спаљена. Обнављање спаљене цркве на истом месту није било препоручљиво због близине Тисе (28 м) и опасности од подлокавања. Градња нове цркве у средишту села започела је 1857, посвећење у славу Спасова обавио је жабаљски протојереј Максим Папић 1861. а благословио бачки владика Платон (Атанацковић) 1862. године.

Чурушка школа је била међу најстаријима у Шајкашкој. Најранији писани податак је из 1785. када је оцењено да је стара и трошна. Са градњом нове и лепше се одуговлачило, чак се сматра да је и 1802/3, када је имала 60 ђака, била у истом стању као и раније. Забележено је да је 1835. саграђена једна зграда а друга је подигнута 1851/2. о трошку општине. Тек од 1815. били су познати чурушки учитељи, а дотле је наставу изводио Игњат Савић. Од 1919. радила је државна народна школа.

Српска читаоница отворена је 1869. на предлог учитеља Стевана Јанковића. Његовим залагањем основано је и Српско црквено певачко друштво 1868. године. Културно-просветно друштво „Коло“ основано је 1902. а чурушка омладина основала је 1907. друштво „Српски Соко“. У Чуругу је поред ових друштава постојала и радила Женска добротворна задруга у Шајкашкој. Поред српских радила је и Мађарска читаоница, Мађарско певачко друштво, затим Јеврејско укопно друштво и слично.

Пописом из 1720. у Чуругу је забележено 18 рибара, лађар, дунђер, месар, кочијаш, ћурчија, два абаџије и један осредњи трговац. Чуруг је онда имао и једну сувачу и, наравно, сувачаре. Подаци о првим самосталним занатлијама су из 1815. и касније. Колар Јозеф Фукс је још 1810. плаћао таксу, али се тек 1815. стално населио у Чуругу. Првих година 19. века Чуруг је највеће насеље у Шајкашкој, па се самим тим сматрао и трговачким местом, с обзиром да су се у јесен житарицама товариле лађе за Хрватску и саверну Мађарску и у друге крајеве у Монархији. Тако је 1803. било осам трговаца. Трговци житарицама били су Теодор, Петар и Јован Петровић а стоком су трговали чланови породице Тапавица. Михаил Тапавица држао је крчму коју му је пренео рођак Матијас Лоренц, док је сам купио још три. Прво свратиште (гостионица са преноћиштем) „Код два бела голуба“ отворио је још 1809. трговац Петар Каначки, који ће касније до 1815. закупљивати и крчме. На Тиси код Чуруга 1825. било је девет воденица. Почетком 1914. расписан је конкурс за увођење електричног светла у домове и по улицама.

Између два светска рата постојала су два млина, циглана и млекара. Затим две земљорадничке задруге које су основане још 1901. и радиле су до 1941. године. Од финансијских институција треба споменути најранију Задругу за међусобно помагање и штедњу из 1880/82. године. Од 1902. до 1909. отворене су још три сличне новчане задруге.

Чуруг није могао да постане центар упркос томе што је највеће насеље у Шајкашкој. Разлози су у нешто неповољнијем географском положају. Зато је упућен на Жабаљ, седиште, некада среза, данас општине и Нови Сад, центар региона. Чуруг је плански грађен, са ушореним кућама и унакрсно просеченим улицама. Од свих шајкашких насеља он има изглед који највише личи на градски. Његов центар је уређен по угледу на највеће градске центре, са прозним простором и парком, чије су главне улице добиле асфалт још пре Првог светског рата.

Литература: Општина Жабаљ, Бранислав Букуров, Нови Сад, 1983;
Шајкашка I и II, Историја, МС и Војвођански музеј, Нови Сад, 1975;
Чуруг кроз историју, МЗ Чуруг и Прометеј, 2002.

Драган Колак

(Овај садржај је део пројекта који је суфинансиран од стране Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.)

Comments are closed.