Menu
Почетна / Шајкашка данас / Тител / Тител - историјат места
Акција добровољног давања крви у Тителу НБ Стојан Трумић Тител је приредила изложбу фотографија Пред вратницама Акција добровољног давања крви у Мошорину и Шајкашу Поправљени атарски путеви у Тителу Акција добровољног давања крви у Гардиновцима Председник Републике у недељу у посети општини Тител Тител испунио очекивања у акцији давања крви Акција добровољног давања крви у Тителу СТШ Милева Марић Тител 30-ти пут обележила школску славу Драган Колак – Оштро перо и бритак језик, тешка артиљерија Осамдесетогодишњица Рације у Шајкашкој Централна манифестација обележавања 80 година рације у Шајкашкој У Жабљу одржано предавање на тему Осамдесет година од Погрома у Бачкој НБ Стојан Трумић објавила књигу Звуци Шајкашке – Томислав Братић Промоција књиге Српски добровољци из Баната, Бачке и Барање 1914-1918 Акција добровољног давања крви у Мошорину и Шајкашу Ледене гробнице неми сведоци злочина АКУД Јован Поповић за Стефаново лепше детињство Погром осликан четкицом, бојом и дечјим срцем Завод за трансфузију крви задовољан одзивом давалаца у Тителу Акција добровољног давања крви у Тителу и Гардиновцима Дан општине Тител обележен свечаном седницом Данас у Тителу Шајкаши свечано обележили Митровдан Актив жена из Титела донео признања са манифестације Жене Срема, Баната и Бачке у срцу Београда Вежба Систем 2021 Обнова објекта предшколске установе Плави чуперак у Шајкашу Тител, Шајкаш и Гардиновци се представили на Сајму стваралаштва сеоских жена Освештан храм Свете Тројице СО Тител приступа изради Плана развоја општине Тител за период 2022 -2030 Формиран Општински одбор УГ Сви за Шајкашку Тител обележио годишњицу ослобођења Обележено 77 годинa од ослобођења Жабља Црквена општина мошоринска расписала књижевни конкурс поводом 80 година Рације Рапсодија боја у НБ Стојан Трумић Ликовна колонија Живи смо – Погром 1942 Генерал Ђорђе Стратимировић после 113 година сахрањен у Сремским Карловцима Тител домаћин 10. манифестације Тестенијада и ваљушци Дан мађарске кухиње на обали Тисе у Тителу Шекспир из Шајкаша победник манифестације Котлић под Тителским брегом Звуци Шајкашке међу нама Одржан пети Ловац на чеки Чуруг 2021 У Тителу отворена самоуслуга за прање возила Представљене књиге Драгана Вујичића Отворена изложба Шпацирање кроз Потисје Дејан Матић у тами Парадног трга у Тителу Тридесет година после – генерација матураната школске 1989/90. године Изложба слика Смиљане Чурић Мирко П Жигић: Лелек камена – Милени за златне године верности Великогоспојинске свечаности – Дечји карневал двадесети пут Прође првих двадесет година Дечјег карневала у Тителу Добра посећеност Базара здравља Двадесет година сећања Великогоспојинске свечаности у Тителу почеле Базаром здравља Деца из Титела и Лока на одмору и опоравку у одмаралишту Багремари Вeликoгoспojинске свeчaнoсти Tитeл 2021 Краљ Милутин – живот и дело Минијатурне куварице изум Анке Лозанов Акцијa добровољног давања крви у Жабљу Тител још једном оправдао очекивања Преминуо новосадски фоторепортер Јарослав Пап Традиција укорак са новим временом Донаторско вече поводом седам деценија АКУД Јован Поповић Тител АКУД Јован Поповић Тител се захвалио донаторима Гардиновци у песми и игри Акције добровољног давања крви у општини Тител Одржано лигашко такмичење у парастреличарству Outdoor Упозорење пчеларима – ваздушни третмани против комараца Положени венци на споменик Илији Нешину ЈКП Комуналац Тител добио похвале на десетој седници Скупштине општине Тител Нова машина за Јавно комунално предузеће Чистоћа Жабаљ Бисер камп у Чуругу Бранислав Недимовић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде посетио Тител Тителски плато археолошка ризница, књига Предрага Медовића пред читаоцима Радови на асфалтирању улица у Ђурђеву Представa Два мириса руже у Тителу ЛАЛА фестивал, обележен бројним радионицама, и, нажалост, невременом ФК Борац Шајкаш, остварио највећи успех, пласирао се у Српску лигу ЛАЛА фестивал, друго издање, почиње 15. јула у Мошорину Титељанин Душко Иконов излаже фотографије у Новом Саду Вранић Фарм поклонила 18 000 јаја најугроженијима Поклони ђацима генерације и вуковцима за остварен успех АКУД Ђерам Лок – Змају у походе трећи пут Гардиновци богатији за 3000 књига Изведена тактичка вежба Речне флотиле у Тителу Третман комараца са земље и из ваздуха СТШ Милева Марић Тител данас је испратила своје матуранте Тител и Тиса домаћини здружено тактичке вежбе Муњевити удар 2021 Укинута ванредна ситуација у општини Жабаљ Вукану за незаборав Укинута ванредна ситуација у општини Тител Одржана ликовна колонија у организацији Удружења инвалида рада Књига Поп право! изазвала велику пажњу Титељана Споменик природе Бели дуд у Гардиновцима Пољопривредници штите Тителски брег, контејнери пун погодак Представљање књиге ПОП ПРАВО кратак водич кроз филозофију права Упис у издвојено oдељење основне музичке школе у Тителу до 10. јуна ЈКП Комуналац Тител крпи ударне рупе у Тителу Тителски матуранти крај школовања прославили са трубачима Тителски победник окупио више од 400 такмичара из 30 клубова Јуниори репрезентације Србије у Тителу
Препоручите пријатељима

titel istorijat

Тител
Главни град Шајкашке

На крајњем југоистоку плодне бачке равнице, међу двема великим рекама, Дунавом и Тисом, а наспрам треће, Бегеја, у Шајкашкој, налази се Тител. Овамо се бродом, друмом или железницом за сат времена стиже из Зрењанина, Новога Сада и Београда.
Тител никада није био велико насеље. Најчешће је био мало утврђење, пречесто рушен и изнова насељаван и поново грађен. Дугу историју Титела прекрили су време, земља и воде, и стога ће заувек остати недовољно позната.
О ономе шта се дешавало у међуречју Дунава и Тисе, о протоисторијским сликама живота, сведоче остаци грнчарије, бронзано и гвоздено оружје, алатке, украсни предмети. Када су у првом веку ране хришћанске ере дошле римске легије овде су већ живела слободна келтско-дачка племена. До доласка легионара ови становници јужне Бачке били су прешли дуг развојни пут. Као носиоци културе млађег гвозденог доба били су у завршној фази стабилизације.
Досељавањем Келта у горње Потисје, око 350. пре Христа, већ се осећао утицај латенске културе на домородачку у јужној Бачкој. О првим додирима староседелаца са келтским светом обавештавају нас нађени предмети, нарочито накит. Постојање археолошких налазишта бројних култура указује на то да су људска насеља овде постојала врло рано. Ако су игде у јужној Бачкој постојали идеални географски и стратешки услови за оснивање насеља, онда је то неспорно на месту данашњег Титела.
Почетком првог миленијума хришћанске ере, када су Римљани у Тителу имали извесну власт, на прилазима данашњој Бачкој и Шајкашкој појавили су се коњаници са стадима стоке и чергама. Они су натерали строседеоце Дачане да се повуку преко Тисе у Карпате. Временом, панонска црница, а може бити и преостали староседеоци, приморали су сарматско племе Јазиги да се одрекну чисто луталачког живота и прихвате обраду земље. Они су остали врло нестални и изненада би нападали и пљачкали суседе Римљане. Са њима ће се Јазиги, тј. Сармати, сукобљавати све до 375. године.
У почетку, Римљани нису стално боравили у Тителу. Он им је, пре свега, служио као логор за извиднике из римске Прве кохорте Британика, стациониране у суседном Акуминикуму (Стари Сланкамен) између 80. и 100. године нове ере, о чему постоје писани споменици римске културе нађени у Тителу.
Последњим ратом који је водио један римски цар, завршава се 375. једна дуга и значајна епоха, а на прагу је ново раздобље – Велика сеоба народа. Хуни и њима придружена племена нешто су на почетку закаснили у Тител и данашњу Шајкашку, али је покрет народа трајао до пропасти аварског каганата, око 8оо. године. Аварску државну творевину разорили су Франци Карла Великог, али су њих током 9. века потиснули Протобугари. Они су међуречјем владали све до доласка Мађара у 9. веку. Према каснијим сведочењима нотара мађарског краља Беле (12. век) Тител треба да је био престони град бугарског војводе Салана.
О судбоносним променама у међуречју с краја 9. или почетком 10. века готово да и нема података у писаним изворима све до 12. века. Извори помињу крајем 7. и почетком 8. века Словене, а Мађари се насељавају у Панонску низију крајем 9. века (896. године). И, већ у 10. веку владали су ушћем Тисе у Дунав. Тител је за Мађаре био стратегијски врло важан. Између 1077. и 1095. мађарски краљ Ласло Први и брат му Лампрехт основали су у Тителу манастир реда Св. Августина. И то би био, у повељама угарских краљева, први помен имена Титела. У белешкама арабљанског путописца Идрисија, из 12. века, записано је да је Тител место које цвета. Није познато јесу ли Татари у 13. веку прекинули процват места. Током 14. века у ове крајеве почињу да се насељавају Срби, па и Тител добија прве становнике Србе. Мађари су пред најездом Турака 1526. напустили Тител у који долазе Турци и њиме владају 161 годину. Турски пописивачи су 1546. нашли у Тителу 87 кућа, по једну влашку и мађарску, а остале су биле српске. У првој четвртини 17. века избројао је Евлија Челебија у Тителу три џамије, једну православну цркву, две текије, три медресе (средње школе) и четири основне школе, хамам, базар са 70 дућана и ханова и 300 складишта за со из Ердеља. Тител је у турско време постао седиште једне од седам нахија сегединског санџака.
Као што су Мађари 1526. напустили Тител, тако су га и Турци 1698. напустили, до једнога. После Карловачког мира (1699) Тител је укључен у Подунавску војну границу. Укидање границе је касније узроковало исељавање граничара у Русију, а потом наметнуло Аустрији потребу за оснивањем Шајкашког батаљона 1763. са седиштем у Тителу. За време шајкашке ере, која је трајала 11о година, Тител је био средиште бурних догађаја 1848/9. године. После развојачења Батаљона, 1872, и Тител је ушао у нову етапу економског, друштвеног и политичког живота.
Економска и социјална сигурност Шајкаша обезбеђивана је у породичним задругама. Процес распадања ових задруга подстакао је стварање економских задруга. У Тителу је тако 1868. организована земљорадничка задруга – Тителска земљоделска задруга, прва задруга у Срба уопште. Нови, капиталистички односи донели су и у Шајкашку оснивање новчаних завода. Основане су у Тителу Шајкашка штедионица (1885), Задруга за међусобно помагање и штедњу (1888) и Прва тителска штедионица (1894). Почиње да се развија занатство, трговина, саобраћај и мала индустрија.
После Првог светског рата, 8. новембра 1918, у Тител је ушла српска војска и Тител са нашао у новој држави – Југославији. Скромна предратна индустрија у Тителу више није напредовала, мада су предузећа наставила да раде. Није отворен ниједан нови привредни објекат, али су се занати и даље развијали, све до Другог светског рата.
Тител је до Другог светског рата био лепи класицистички градић који је урбанистички обликован у Бечу, касније и у Пешти. О духовном животу давних времена у Тителу може се говорити само према посредним подацима. Али, историја бележи да је у скрипторији тителског каптола стицано образовање и знање за послове писања и преписивања још у време његовог оснивања у 11. веку. На тителској каптолској школи стицало се образовање са правом уписа науниверзитет. Одавде је на универзитет у Беч, 1389, први отишао Клеменс. У Тителу је увек било учених људи. Или су овде рођени или овамо долазили. У Тител су долазили и о њему остављали записе Доситеј, Лаза Костић, Црњански, Тишма…

Драган Колак

(Овај садржај је део пројекта који је суфинансиран од стране Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.)

Comments are closed.