Menu
Почетна / Шајкашка данас / Гардиновци / Гардиновци - историјат места
Мере и препоруке за заштиту од настанка и ширења Корона вируса на територији општине Тител Активности Црвеног крста Тител у новонасталој ситуацији Позивни и волонтерски центар општине Жабаљ за помоћ старијим лицима у ванредном стању Апел грађанима општине Тител Обавештење за добровољне даваоце крви Важно обавештење за грађане општине Жабаљ Корона вирус COVID-19 Акција добровољног давања крви у Гардиновцима Агенција за безбедност саобраћаја одржала предавање за средњошколце из Жабља Наставнице и ученици школе у Каћу одрекли се поклона за 8. март и новац уплатили деци оболелој од рака Двадесет година изложбе Стварале су и стварају наше вредне руке Мошоринци позвани да посете Луганск Увид у бирачки списак – Избори 2020 Ученици завршних одељења СТШ Милева Марић из Титела посетили Сајам образовања у Новом Саду 700 евра просечна плата у општини Тител?! Потомци Мошоринаца из Луганска гостују у Мошорину Бесплатно учлањење у НБ Стојан Трумић Тител поводом 8. марта Општина Жабаљ наставља да улаже у предшколске установе Стипендије најбољим студентима Општина Жабаљ наградила најбоље и најзаслужније у спорту Ветерани РК Тител састали се 17-и пут Како пронаћи адекватан Кључ и победити стрес Игор Јурић одржао предавања на тему Украдена безбедност у Тителу Промоција књиге др Хасаја М. Алијева Кључ заштите од стреса Дан сећања на мошоринске великане Министар Недимовић у посети пољопривредницима у Жабљу и Чуругу Дан сећања на мошоринске великане Проф. др Слободан Рељић гост Друштва српско-руског јединства Тител Архитекта Лазар Кузманов о утисцима након изложбе својих радова у Тителу Лазар Кузманов представио своја дела родном месту Удружење Шајка прославило Дан Светог Трифуна Александар Прокин добитник покрајинског рукометног признања Руски одговор на покушаје ревизије резултата II светског рата Предавања на тему Украдена безбедност Акција добровољног давања крви у Тителу У току санација дела пута на излазу из Жабља ка Чуругу Лазар Кузманов архитекта и урбаниста представља своје радове у галерији библиотеке у Тителу Отварање изложбе Михаила Милета Кулачића у Галерији Архива Војводине Од сутра затворене школе и вртићи настава се обуставља од 12. до 21. фебруара Оснива се Сеоска библиотека Никола З. Недић у Гардиновцима Гардиновци – заједничким радом до успеха ОШ Светозар Милетић Тител обележила школску славу У СТШ Милева Марић Тител обележена школска слава Свети Сава Отворена изложба Страдање православних свештеника током Шајкашко-новосадске рације Ледена ружа Тител обележио годишњицу Рације Мошорин памти Вилово обележило годишњицу Рације Улица отвореног срца у Жабљу За Божић организовано ломљење чеснице у сва четири насељена места општине Жабаљ Помен жртвама Рације у Локу Вертепи – мачкаре – Мошорин Искре на радост Централним поменом у Бечеју обележена 78. годишњица Рације у јужној Бачкој Тител – клизалиште на радост деце и одраслих О буџету Општине Тител за 2020. годину Тител добија по први пут клизалиште од 360 квадрата Путеви Србије санирају Главну улицу у Тителу Нова вина Потисја Завршни концерт АКУД-а Ђерам Лок Александар Гајшек представио књиге Агапе Титељанима Тителско удружење пчелара организује предавање у средњој школи Александaр Гајшек – Агапе у библиотеци у Тителу Српско-руско посело у Шајкашу У НБ Стојан Трумић Тител представљена књига Дејана Ристића Митови српске историје Учесници Велике народне скупштине Срба, Буњеваца и осталих Словена Баната, Барање и Бачке одржане 25. новембра 1918. године у Новом Саду на којој је проглашено уједињење Војводине и Србије Митови српске историје Изложба фотографија из главног архива града Москве Одржана акција добровољног давања крви у Тителу Постављена спомен плоча невино пострадалим Виловчанима у злогласној Рацији Не играј на Енглезе у Дому културе у Тителу Удружење инвалида рада општине Тител обележило Међународни дан особа са инвалидитетом Не играј на Енглезе РВИ и породице палих бораца прославили своју славу Митровдан Митровдан је Празник и Титела и свих места општине и негдање Шајкашке Лазар Кузманов добитник награде за архитектуру Ђорђе Табаковић за 2019. годину Свечено обележен Митровдан, Дан општине Тител Још један успешан наступ АКУД-а Ђерам из Лока Мошоринци приредили изложбу Војводи Петру Бојовићу Најмлађи жабаљчани уживали уз припаднике Жандармерије Завршени археолошки радови у Локу Мошорин домаћин више радионица у Клубу финих заната Измењен ред вожње за бесплатан аутобуски превоз ученика и студената Радови на задужбини проте Светозара Влашкалића Представници Црвеног крста Тител на округлом столу 70 година од усвајања Женевских конвенција ТИТЕЛ ДАНАС поново пред читаоцима Тителски наставници у Лексикону Издавачке куће Klett из Београда Седамдесет пета година ослобођења Титела 22 октобра 1944 Тител ће обновити Тителски салон Малолетник возио без дозволе, убио једну, тешко повредио пет особа Обележена седамдесетпетогодишњица ослобођења Титела Отварање изложбе слика поводом 75. година ослобођења Титела у Другом светском рату Изложба – Војвода Петар Бојовић – Живот и победе Весело дружење пензионера у Локу Обележен Европски дан борбе против трговине људима Министар Шарчевић посетио Тител, Чуруг и Бачки Јарак (Не)Веселе цртице са Опленачке бербе и сабора изворног народног стваралаштва АКУД Ђерам из Лока на 56. Опленачкој берби Седница Управног одбора Црвеног крста Војводине одржана у просторијама Црвеног крста Тител Монодрама Има једна земља изведена у Дому културе у Тителу
Препоручите пријатељима
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

gardinovci istorijat

Гардиновци

Осматрачница на Дунаву

Гардиновци су подигнути на истуреном делу јужне бачке лесне терасе, на 500 метара од левог рукавца Дунава. Рукавац је у средњем веку био плован, а Гардиновци војно упориште из којег се контролисао саобраћај на Дунаву. На то упућује и име села које у свом имену има француску реч гардер што би значило чувати, посматрати. То утврђење би могло бити на месту где је Дунавац најближи уз високу лесну обалу код последњих кућа на путу према Ковиљу. Гардиновци су увек били ван главних саобраћајница. Данас су, међутим, асфалтним путевима остварили боље саобраћајне везе.

Турци су Гардиновце морали освојити 1526, али га први пут бележе 1554. када су пописали 14 домова у селу. Око 1650. забележени су само као насељено место а 1698. као ненасељено. После протеривања Турака село се обнавља и већ 1699. забележено је да имају 91 кућног старешину са 65 одраслих синова. Постали су коморско насеље, касније се укључују у Потиску границу и постају шанац. Из расформираног суботичког шанца досељавају се граничари и село јача. Када је 1873. основан Шајкашки батаљон били су једно од првих шест места који су га чинили. Од 1873. село припада бачкободрошкој жупанији. Гардиновци су увек имали мало становника а највише (1818) их је пописано 1948. године.

Лесна тераса је због прилично сувог леса имала степске одлике са оскудним биљним светом а алувијална раван због ритског терена имала је веома бујну вегетацију. Лесна тераса и ритови су се надопуњавали и били су погодни за живот људи а тиме и привлачни за настањивање. У време натуралне привреде живаљ се бавио сточарством и ратарством. Исушивањем ритова и регулацијом водних токова стварају се нови услови за развој модерније привреде.

Најранији подаци о занатлијама односе се на ковачког калфу Исака Топаловића који се 1825. доселио из прњавора манастира Ковиља. Њему се годину дана касније придружио ћурчија Јован Паунић из Даља. Истовремено се 1840. из Гардиноваца у Баноштор иселио колар Јозеф Шмит. О трговцима има мало података. Познато је да се 1831. у Сурдук отселио трговац Сава Марковић, као и то да је 1840. право да отвори дућан у Гардиновцима добио Јован Марковић, син или рођак трговца Саве. У време Краљевине (1920-1940) Гардиновци су имали 26 занатлија.

После Тителске земљоделске задруге из 1868, која је имала карактер свешајкашке задруге у Гардиновцима се 1902. оснива Српска земљорадничка задруга, која се обнавља 1932. и радила је до 1940. године. Једна од познатијих читаоница у Шајкашкој била је Српска земљоделска читаоница у Гардиновцима.

У опису Шајкашког батаљона из 1785. помиње се постојање школе, мада су се гардиновачка деца пре тога школовала у Ковиљу. У једном извору из 1797. бележи се да је село добило школску зграду. Први познати учитељ је Михаило Величков који се спомиње 1815. године.

Садашња црква у Гардиновцима настала је између 1773. и 1780. и посвећена је св. Архиђакону Стевану (пренос његових моштију).

Литература: Шајкашка I и II, историја, МС и Војвођански музеј, Нови Сад, 1975.
Бранислав Букуров, Географска монографија општине Тител, Нови Сад, 1986.

Драган Колак

(Овај садржај је део пројекта који је суфинансиран од стране Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.)

Comments are closed.