Menu
Почетна / Шајкашка данас / Ђурђево / Ђурђево - историјат места
Осамдесетогодишњица Рације у Шајкашкој Централна манифестација обележавања 80 година рације у Шајкашкој У Жабљу одржано предавање на тему Осамдесет година од Погрома у Бачкој Промоција књиге Српски добровољци из Баната, Бачке и Барање 1914-1918 Акција добровољног давања крви у Мошорину и Шајкашу Ледене гробнице неми сведоци злочина АКУД Јован Поповић за Стефаново лепше детињство Погром осликан четкицом, бојом и дечјим срцем НБ Стојан Трумић објавила књигу Звуци Шајкашке – Томислав Братић Завод за трансфузију крви задовољан одзивом давалаца у Тителу Акција добровољног давања крви у Тителу и Гардиновцима Дан општине Тител обележен свечаном седницом Данас у Тителу Шајкаши свечано обележили Митровдан Актив жена из Титела донео признања са манифестације Жене Срема, Баната и Бачке у срцу Београда Вежба Систем 2021 Обнова објекта предшколске установе Плави чуперак у Шајкашу Тител, Шајкаш и Гардиновци се представили на Сајму стваралаштва сеоских жена Освештан храм Свете Тројице СО Тител приступа изради Плана развоја општине Тител за период 2022 -2030 Формиран Општински одбор УГ Сви за Шајкашку Тител обележио годишњицу ослобођења Обележено 77 годинa од ослобођења Жабља Црквена општина мошоринска расписала књижевни конкурс поводом 80 година Рације Рапсодија боја у НБ Стојан Трумић Ликовна колонија Живи смо – Погром 1942 Генерал Ђорђе Стратимировић после 113 година сахрањен у Сремским Карловцима Тител домаћин 10. манифестације Тестенијада и ваљушци Дан мађарске кухиње на обали Тисе у Тителу Шекспир из Шајкаша победник манифестације Котлић под Тителским брегом Звуци Шајкашке међу нама Одржан пети Ловац на чеки Чуруг 2021 У Тителу отворена самоуслуга за прање возила Представљене књиге Драгана Вујичића Отворена изложба Шпацирање кроз Потисје Дејан Матић у тами Парадног трга у Тителу Тридесет година после – генерација матураната школске 1989/90. године Изложба слика Смиљане Чурић Мирко П Жигић: Лелек камена – Милени за златне године верности Великогоспојинске свечаности – Дечји карневал двадесети пут Прође првих двадесет година Дечјег карневала у Тителу Добра посећеност Базара здравља Двадесет година сећања Великогоспојинске свечаности у Тителу почеле Базаром здравља Деца из Титела и Лока на одмору и опоравку у одмаралишту Багремари Вeликoгoспojинске свeчaнoсти Tитeл 2021 Краљ Милутин – живот и дело Минијатурне куварице изум Анке Лозанов Акцијa добровољног давања крви у Жабљу Тител још једном оправдао очекивања Преминуо новосадски фоторепортер Јарослав Пап Традиција укорак са новим временом Донаторско вече поводом седам деценија АКУД Јован Поповић Тител АКУД Јован Поповић Тител се захвалио донаторима Гардиновци у песми и игри Акције добровољног давања крви у општини Тител Одржано лигашко такмичење у парастреличарству Outdoor Упозорење пчеларима – ваздушни третмани против комараца Положени венци на споменик Илији Нешину ЈКП Комуналац Тител добио похвале на десетој седници Скупштине општине Тител Нова машина за Јавно комунално предузеће Чистоћа Жабаљ Бисер камп у Чуругу Бранислав Недимовић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде посетио Тител Тителски плато археолошка ризница, књига Предрага Медовића пред читаоцима Радови на асфалтирању улица у Ђурђеву Представa Два мириса руже у Тителу ЛАЛА фестивал, обележен бројним радионицама, и, нажалост, невременом ФК Борац Шајкаш, остварио највећи успех, пласирао се у Српску лигу ЛАЛА фестивал, друго издање, почиње 15. јула у Мошорину Титељанин Душко Иконов излаже фотографије у Новом Саду Вранић Фарм поклонила 18 000 јаја најугроженијима Поклони ђацима генерације и вуковцима за остварен успех АКУД Ђерам Лок – Змају у походе трећи пут Гардиновци богатији за 3000 књига Изведена тактичка вежба Речне флотиле у Тителу Третман комараца са земље и из ваздуха СТШ Милева Марић Тител данас је испратила своје матуранте Тител и Тиса домаћини здружено тактичке вежбе Муњевити удар 2021 Укинута ванредна ситуација у општини Жабаљ Вукану за незаборав Укинута ванредна ситуација у општини Тител Одржана ликовна колонија у организацији Удружења инвалида рада Књига Поп право! изазвала велику пажњу Титељана Споменик природе Бели дуд у Гардиновцима Пољопривредници штите Тителски брег, контејнери пун погодак Представљање књиге ПОП ПРАВО кратак водич кроз филозофију права Упис у издвојено oдељење основне музичке школе у Тителу до 10. јуна ЈКП Комуналац Тител крпи ударне рупе у Тителу Тителски матуранти крај школовања прославили са трубачима Тителски победник окупио више од 400 такмичара из 30 клубова Јуниори репрезентације Србије у Тителу Браћа заувек Рукометни клуб Тител опстао Изабрани председници и заменици Савета месних заједница у општини Тител Смотра ћириличке писмености – Читај лепо пиши 19-ти пут У Вилову одржано Лигашко такмичење парастреличара Србије – Outdoor Душан Ђурић европски шампион из Титела АКУД Јован Поповић Тител почео са радом У Тителу даваоци крви премашили очекивања Тител ће имати издвојено одељење Музичке школе Јосип Славенски Лок домаћин прве епизоде серијала Пита из неолита
Препоручите пријатељима
  • 7
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
    7
    Shares

djurdjevo istorijat

Ђурђево

Најлепша православна црква у граници

Ђурђево је изграђено на меридијанском путу који пролази са десне стране Тисе. Источна страна села наслања се на алувијалну терасу. Село је подигнуто у складу са најбољом традицијом планске градње и прописима. Село је квадрат испресецан под правим углом правим и широким улицама. У средини Ђурђева је велики слободан простор са парком око којег су све значајније јавне зграде и приватне куће. За разлику од квадратне површине села, атар Ђурђева је неправилног облика и формиран је на феудалним поседима почетком 19. века, када је село припојено Шајкашком батаљону.

Током 14. и 15. века остало је нешто трагова о Ђурђеву. За турске владавине припадало је тителској нахији у Сегединском санџаку. Око 1570. имало је четири куће, али је касније опустело. Обновљено је 1800. са 203 српске породице досељене из Темерина. Насеље је добило назив Ђурђево, вероватно, зато што је обновљено у пролеће на Ђурђевдан. Или, име је могло потећи од имена терена који се у старини звао Алмаш-Сенђерђ (Almas-Szentgyorgy), а можда и зато што је 1413. на том простору забележено село Ђерђи (Gyorgyi) које су Срби звали Ђорђевац. Тек, писмених доказа о крштењу села нема. После развојачења Шајкашког батаљона 1873. Ђурђево припада Бач-Бодрошкој жупанији.

Током 19. века број становника значајно расте. Томе су нарочито допринели Русини који се у великом броју досељавају из других места. Крајем 19. века досељавају се Немци и Мађари. Становништво се углавном бави земљорадњом. Потреба за занатлијама било је и у овом месту. Као и код свих шајкашких насеља подаци о занатлијама се могу пратити од 1815. године. Те године се помиње неколико дућанских и сточних трговаца. Тодор Мушицки је један од дућанџија. Зато што није могао да зарађује за живот ћурчија Георгије Михајловић желео је да се 1816. исели , али му није одобрено, јер би ослабила његова кућна задруга. Исте године се иселио чизмар Михаил Јованов. Девет трговаца стоком се помињу 1833. године. Они откупљују 5-30 мршавих говеда дохране их и продају месарима. Ђурђево је 1900. имало своју земљорадничку задругу и 1904. Српску честичарску задругу (штедионицу). Између два светска рата има чак три земљорадничке задруге, од 1929. до 1940.године. У ове задруге били су учлањени и Русини. Имало је Ђурђево и Земљорадничку кредитну задругу (1929-1941). Од слабе индустрије имају млин и циглану. 0д 1913. је деловало Општинско привредно друштво Русина.

Најлепша православна црква у целој бившој Славонској граници је црква Св. Спаса у Ђурђеву. Подигнута је убрзо по насељавању овог места. Грађена је од солидног материјала, дугачка 28 метара, широка 8 са торњем високим 22,7 метара.

Српска школа у Ђурђеву настала је после насељавања села 1800. године. После четири године забележено је да је школска зграда нова и добра и да има 40 ђака. Средином 19. века била је у лошем стању и са две учионице.Први познати учитељ био је ђакон Ћипровац. Њега је 1816. заменио Александар Мушицки из села. Непосредно пред укидање Шајкашког батаљона Ђурђево је имало Павла Бокшана, учитеља за мушку децу и Илију Барбуловића за женску. Од 1919. у Ђурђеву је школа постала државна народна школа.

Литература: Шајкашка, I и II, историја, МС и Војвођански музеј, Нови Сад, 1975.
Бранислав Букуров, Општина Жабаљ, Нови Сад, 1983.

Драган Колак

(Овај садржај је део пројекта који је суфинансиран од стране Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.)

Comments are closed.