Menu
Почетна / Шајкашка данас / Шајкаш / Шајкаш - историјат места
Рапсодија боја у НБ Стојан Трумић Ликовна колонија Живи смо – Погром 1942 Тител домаћин 10. манифестације Тестенијада и ваљушци Дан мађарске кухиње на обали Тисе у Тителу Шекспир из Шајкаша победник манифестације Котлић под Тителским брегом Звуци Шајкашке међу нама Одржан пети Ловац на чеки Чуруг 2021 У Тителу отворена самоуслуга за прање возила Генерал Ђорђе Стратимировић после 113 година сахрањен у Сремским Карловцима Представљене књиге Драгана Вујичића Отворена изложба Шпацирање кроз Потисје Дејан Матић у тами Парадног трга у Тителу Тридесет година после – генерација матураната школске 1989/90. године Изложба слика Смиљане Чурић Мирко П Жигић: Лелек камена – Милени за златне године верности Великогоспојинске свечаности – Дечји карневал двадесети пут Прође првих двадесет година Дечјег карневала у Тителу Добра посећеност Базара здравља Двадесет година сећања Великогоспојинске свечаности у Тителу почеле Базаром здравља Деца из Титела и Лока на одмору и опоравку у одмаралишту Багремари Вeликoгoспojинске свeчaнoсти Tитeл 2021 Краљ Милутин – живот и дело Минијатурне куварице изум Анке Лозанов Акцијa добровољног давања крви у Жабљу Тител још једном оправдао очекивања Преминуо новосадски фоторепортер Јарослав Пап Традиција укорак са новим временом Донаторско вече поводом седам деценија АКУД Јован Поповић Тител АКУД Јован Поповић Тител се захвалио донаторима Гардиновци у песми и игри Акције добровољног давања крви у општини Тител Одржано лигашко такмичење у парастреличарству Outdoor Упозорење пчеларима – ваздушни третмани против комараца Положени венци на споменик Илији Нешину ЈКП Комуналац Тител добио похвале на десетој седници Скупштине општине Тител Нова машина за Јавно комунално предузеће Чистоћа Жабаљ Бисер камп у Чуругу Бранислав Недимовић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде посетио Тител Тителски плато археолошка ризница, књига Предрага Медовића пред читаоцима Радови на асфалтирању улица у Ђурђеву Представa Два мириса руже у Тителу ЛАЛА фестивал, обележен бројним радионицама, и, нажалост, невременом ФК Борац Шајкаш, остварио највећи успех, пласирао се у Српску лигу ЛАЛА фестивал, друго издање, почиње 15. јула у Мошорину Титељанин Душко Иконов излаже фотографије у Новом Саду Вранић Фарм поклонила 18 000 јаја најугроженијима Поклони ђацима генерације и вуковцима за остварен успех АКУД Ђерам Лок – Змају у походе трећи пут Гардиновци богатији за 3000 књига Изведена тактичка вежба Речне флотиле у Тителу Третман комараца са земље и из ваздуха СТШ Милева Марић Тител данас је испратила своје матуранте Тител и Тиса домаћини здружено тактичке вежбе Муњевити удар 2021 Укинута ванредна ситуација у општини Жабаљ Вукану за незаборав Укинута ванредна ситуација у општини Тител Одржана ликовна колонија у организацији Удружења инвалида рада Књига Поп право! изазвала велику пажњу Титељана Споменик природе Бели дуд у Гардиновцима Пољопривредници штите Тителски брег, контејнери пун погодак Представљање књиге ПОП ПРАВО кратак водич кроз филозофију права Упис у издвојено oдељење основне музичке школе у Тителу до 10. јуна ЈКП Комуналац Тител крпи ударне рупе у Тителу Тителски матуранти крај школовања прославили са трубачима Тителски победник окупио више од 400 такмичара из 30 клубова Јуниори репрезентације Србије у Тителу Браћа заувек Рукометни клуб Тител опстао Изабрани председници и заменици Савета месних заједница у општини Тител Смотра ћириличке писмености – Читај лепо пиши 19-ти пут У Вилову одржано Лигашко такмичење парастреличара Србије – Outdoor Душан Ђурић европски шампион из Титела АКУД Јован Поповић Тител почео са радом У Тителу даваоци крви премашили очекивања Тител ће имати издвојено одељење Музичке школе Јосип Славенски Лок домаћин прве епизоде серијала Пита из неолита Акција добровољног давања крви у Тителу Обавештење о војној вежби и забрани пловидбе на реци Тиси ЈКП Комуналац Тител наставља са крпљењем ударних рупа Библиотека СТШ Милева Марић Тител има свој сајт Удружење љубитеља природе Шајкаш Одржани избори за Савете месних заједница у општини Тител Милорад Ћулум, пуковник полиције, добитник је највећих признања Обележен Дан победе над фашизмом Одлука о расписивању избора за чланове савета месних заједница ИЗВИИСКРА докторска изложба – Смиљана Чурић Осма седница СО Тител у знаку кадровских решења ОШ Светозар Милетић Тител реализује велики број пројеката Измена реда вожње бесплатног превоза за ђаке и студенте Општина Тител поклонила аутомобил и пратећу опрему тителској полицији Одржана седма седница СО Жабаљ Организовано прикупљање амбалажног отпада од средстава за заштиту биља Не претрчавај живот, пређи на пешачки! Позив свим заинтересованим грађанима за прикључење на дистрибутивну гасоводну мрежу ЈП Србијагас У Покрајинској влади потписана три уговора за развој општине Жабаљ СТШ Милева Марић обележила Дан планете Земље Општина Жабаљ донирала нову опрему Дому здравља Акциje дoбрoвoљнoг дaвaњa крви у Moшoрину и Шajкaшу Миодраг Миша Близанац бије битку за спас Херцега, терапијског коња
Препоручите пријатељима
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

sajkas istorijat

Шајкаш

Насеље на петокракој раскрсници путева

Шајкаш, раније Ковиљ Свети Иван и Ковиљ Сентиван са 4550 становника друго је по величини насеље у тителској општини, удаљено од седишта 20 километара. Подигнут је на раскрсници потиског и подунавског пута, на јужној бачкој лесној тераси, која је због висинске разлике у односу на мочварну алувијалну раван била погодна за насељавање. Био је шајкаш и насеље које је омогућавало одмор и коначење караванима и путницима што су се кретали потиским и подунавским путем. У средњем веку постојала је и тврђава као доказ безбедности овога места по њих. Први помен тврђаве је из 1254. године. Почетком 14. века у документима се среће назив Сцентyуан. Претпоставља се да му је име Сентиван у средњем веку дао феудалац Сентивањи. Када су Турци завладали Шајкашком у њиховим дефтерима се Сентиван бележи у тителској нахији. Најранији турски попис 1554. забележио је осам кућа у Сентивану, 1570. било их је 18, а 1590. повећао се на 25 домова. Кроз 17. век Шајкаш се не спомиње, јер је, као и већина шајкашких села, у то доба ишчезао и постао пустара. До 30-их година 18. века био је пустара у саставу ковиљског граничарског шанца. Као мало насеље, које су присвојили граничари из Ковиља, забележен је 1731. под именом Мали Сентиван. Вероватно је у то доба и настао назив Ковиљ Сентиван и Ковиљ(ски) Свети Иван. У времену нагле мађаризације насеље добија име Шајкашсентиван (Сајкассзентиван), у значењу Шајкашки Свети Иван, како би се у комуникацији разликовао од Сентивана у горњој Мађарској. Када су после Првог светског рата насељима враћана српска имена, нове власти овом месту нису вратиле име Ковиљ Свети Иван, него су из мађарске сложенице изоставиле други део, Сентиван, а задржале Шајкаш.

Шајкаш је био у саставу славонског генералата, а од 1745. је укључен у Потиску границу. После укидања границе био је жупанијско место, да би се 1769. у другом кругу прикључио новооснованом Шајкашком батаљону. После његовог укидања 1873. поново је у јурисдикцији бачко-бодрошке жупаније. У саставу ове жупаније, односно, тителског среза, Шајкаш се брже развијао и користио је своје предности, пре свега трговачки пут који је ишао од Новог Сада за Банат и Немачко-банатску регименту. Од укључивања у Шајкашки батаљон 1769. број становника села је стално растао. Те прве године пописано је 523 чељадета у 65 кућа, а последње батаљонске године (1872) у 294 куће живело је 1770 становника.

Од времена када се бележе занатлије (1815) у Шајкаш се из провинцијала доселио ћурчија Илија Маринковић. Имали су Сентиванци и чизмара Јована Бобића. Извесни Херценхајтер је држао крчму и 1819. је купио „плац“ за подизање нове крчме. И трговац Георгије Добројевић је 1827. у својој кући отворио крчму. Поред крчми, већ традиционално Шајкаш је имао гостионице за прихватање путника намерника (свратишта), па је наречени трговац држао свратиште „Код златног крста“, које је касније прешло у власништво Гаврила Писаревића. И први трговац о коме се нешто зна био је Михаило Аврамовић. После укидања Батаљона започињу нови односи у привреди. Оснива се 1903. земљорадничка задруга, а 1906. Народна банка деоничарског друштва. Између два светска рата Шајкаш има земљорадничку задругу (1924-1940), два млина и циглану, а 1936. добија фабрику млечних производа намењених извозу сира у Грчку и Египат. Укупно има и 65 занатлија.

Пре здања садашње цркве у Сентивану је била црква која је посвећена Светом Димитрију. Она се налазила преко пута садање цркве, на месту где се данас налази парохијална кућа. Црква која данас служи Сентиванцима довршена је 1921. године.

Прва школа отворена је после 1772. године. Имали су Сентиванци 1785. „просту“ школу, али без учитеља. Све те зграде зидане су од лошег материјала, али није познато када је село добило бољу школску зграду у којој се учило до револуције 1848-9. године. Најранији познати учитељ је Јован Грујић. После уједињења Војводине са Србијом 1919. све основне школе, па тако и шајкашка, претворене су у државне народне школе.

Од 1918. у свим шајкашким местима постојале су читаонице организоване по националној основи, а међу три места садашње тителске општине која су имала библиотеку био је и Ковиљ Свети Иван, тј. Шајкаш. Прве новине у Шајкашкој био је лист Шајкашки глас који је 1898. покренуо Стеван Стевановић, свештеник из Ковиљ Св. Ивана.

Данас је Шајкаш место у експанзији, на петокракој раскрсници путева према Новом Саду, Жабљу, Мошорину, Тителу и према Ковиљу, односно, директном везом са међународним путем Е-75.

Литература: Бранислав Букуров, Географска монографија општине Тител, Нови Сад 1986;
Шајкашка I и II, историја, МС и Војвођански музеј, Нови Сад 1975;

Драган Колак

(Овај садржај је део пројекта који је суфинансиран од стране Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.)

Comments are closed.