Menu
Почетна / Шајкашка данас / Госпођинци / Госпођинци - историјат места
Игор Јурић одржао предавања на тему Украдена безбедност у Тителу Промоција књиге др Хасаја М. Алијева Кључ заштите од стреса Дан сећања на мошоринске великане Министар Недимовић у посети пољопривредницима у Жабљу и Чуругу Проф. др Слободан Рељић гост Друштва српско-руског јединства Тител Архитекта Лазар Кузманов о утисцима након изложбе својих радова у Тителу Лазар Кузманов представио своја дела родном месту Удружење Шајка прославило Дан Светог Трифуна Александар Прокин добитник покрајинског рукометног признања Предавања на тему Украдена безбедност У току санација дела пута на излазу из Жабља ка Чуругу Од сутра затворене школе и вртићи настава се обуставља од 12. до 21. фебруара Оснива се Сеоска библиотека Никола З. Недић у Гардиновцима Дан сећања на мошоринске великане Руски одговор на покушаје ревизије резултата II светског рата Акција добровољног давања крви у Тителу Лазар Кузманов архитекта и урбаниста представља своје радове у галерији библиотеке у Тителу Отварање изложбе Михаила Милета Кулачића у Галерији Архива Војводине Гардиновци – заједничким радом до успеха ОШ Светозар Милетић Тител обележила школску славу У СТШ Милева Марић Тител обележена школска слава Свети Сава Отворена изложба Страдање православних свештеника током Шајкашко-новосадске рације Ледена ружа Тител обележио годишњицу Рације Мошорин памти Вилово обележило годишњицу Рације Улица отвореног срца у Жабљу За Божић организовано ломљење чеснице у сва четири насељена места општине Жабаљ Помен жртвама Рације у Локу Вертепи – мачкаре – Мошорин Искре на радост Централним поменом у Бечеју обележена 78. годишњица Рације у јужној Бачкој Тител – клизалиште на радост деце и одраслих О буџету Општине Тител за 2020. годину Тител добија по први пут клизалиште од 360 квадрата Путеви Србије санирају Главну улицу у Тителу Нова вина Потисја Завршни концерт АКУД-а Ђерам Лок Александар Гајшек представио књиге Агапе Титељанима Тителско удружење пчелара организује предавање у средњој школи Александaр Гајшек – Агапе у библиотеци у Тителу Српско-руско посело у Шајкашу У НБ Стојан Трумић Тител представљена књига Дејана Ристића Митови српске историје Учесници Велике народне скупштине Срба, Буњеваца и осталих Словена Баната, Барање и Бачке одржане 25. новембра 1918. године у Новом Саду на којој је проглашено уједињење Војводине и Србије Митови српске историје Изложба фотографија из главног архива града Москве Одржана акција добровољног давања крви у Тителу Постављена спомен плоча невино пострадалим Виловчанима у злогласној Рацији Не играј на Енглезе у Дому културе у Тителу Удружење инвалида рада општине Тител обележило Међународни дан особа са инвалидитетом Не играј на Енглезе РВИ и породице палих бораца прославили своју славу Митровдан Митровдан је Празник и Титела и свих места општине и негдање Шајкашке Лазар Кузманов добитник награде за архитектуру Ђорђе Табаковић за 2019. годину Свечено обележен Митровдан, Дан општине Тител Још један успешан наступ АКУД-а Ђерам из Лока Мошоринци приредили изложбу Војводи Петру Бојовићу Најмлађи жабаљчани уживали уз припаднике Жандармерије Завршени археолошки радови у Локу Мошорин домаћин више радионица у Клубу финих заната Измењен ред вожње за бесплатан аутобуски превоз ученика и студената Радови на задужбини проте Светозара Влашкалића Представници Црвеног крста Тител на округлом столу 70 година од усвајања Женевских конвенција ТИТЕЛ ДАНАС поново пред читаоцима Тителски наставници у Лексикону Издавачке куће Klett из Београда Седамдесет пета година ослобођења Титела 22 октобра 1944 Тител ће обновити Тителски салон Малолетник возио без дозволе, убио једну, тешко повредио пет особа Обележена седамдесетпетогодишњица ослобођења Титела Отварање изложбе слика поводом 75. година ослобођења Титела у Другом светском рату Изложба – Војвода Петар Бојовић – Живот и победе Весело дружење пензионера у Локу Обележен Европски дан борбе против трговине људима Министар Шарчевић посетио Тител, Чуруг и Бачки Јарак (Не)Веселе цртице са Опленачке бербе и сабора изворног народног стваралаштва АКУД Ђерам из Лока на 56. Опленачкој берби Седница Управног одбора Црвеног крста Војводине одржана у просторијама Црвеног крста Тител Монодрама Има једна земља изведена у Дому културе у Тителу У Тителу одржана Трка за срећније детињство Бесплатан превоз за све студенте и ђаке Монодрама Има једна земља у Тителу Новости из Удружења ратних војних инвалида Тител Прeдсeдници Скупштинe oпштинe Tитeл уручена захвалница за успeшну сaрaдњу Донација Владе Јапана ЈКП Комуналац Тител већ донела позитивне резултате СТШ Милева Марић обележила Светски дан туризма ЈКП Комуналац Тител званично добија донацију Владе Јапана Слободан Ћустић одиграо представу Дервиш и смрт у Тителу У Мошорину приказани филмови са двадесете Смотре археолошког филма Манифестација Тестенијада и ваљушци по осми пут у Тителу Одржана вежба речних јединица Србије и Мађарске Гвоздени мачак у Тителу Тестенијада и ваљушци по осми пут у Тителу Завршена је ревизија књига у НБ Стојан Трумић у Тителу Одржан четврти Ловац на чеки у Чуругу Јавни час поводом Светског дана прве помоћи Представа Дервиш и смрт у понедељак 23. септембра у Дому културе у Тителу Награђени најбољи ученици средње школе из Титела Titel CARP – 2019 такмичење у риболову шарана Отворена фабрика за прераду поврћа у Госпођинцима Цртице са здружене тактичке вежбе БЕГЕЈ 2019 Одржан трећи гастро фестивал Укуси Војводине
Препоручите пријатељима
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

gospodjinci istorijat

Госпођинци

Село данас на споредном колосеку

Госпођинци су смештени на оном некада важном упоредничком путу који води од Жабља према Темерину и даље на запад. Они су и на железничкој прузи Нови Сад – Жабаљ – Бечеј и даље на север. Изградњом нових путних праваца, а посебно пута Нови Сад – Зрењанин поред Жабља, значај пута кроз Госпођинце је опао, па самим тим су се и Госпођинци нашли по страни. Госпођинци су изграђени на десној притоци Јегричке која се зове Мала бара. Избор места за село било је условљено интересом феудалног господара и његовим добром. Атар села се налази на јужној бачкој лесној тераси која је прекривена черноземом и ливадском црницом. Село се налази у близини два већа насеља, Жабља и Темерина, а сви заједно су у сенци Новога Сада који на њих делује као магнет. Неки извори говоре да је још 226. године н.е. на месту данашњег насеља постојало римско утврђење Санта Марија, што је врло вероватно, с обзиром да западно од данашњег села пролази вештачки ров, познат као „римски шанац“. Међутим, познато је да Римљани нису прелазили Дунав, али су могли имати истурене војне одбрамбене пунктове према варварима. На трагове о овом селу наилазимо током 14. и 15. века. Насеље се први пут спомиње 1341. као Boldogasonjafalva, а када се почетком 15. века овамо досељавају Срби назива се Богородичино село. У овом старом српском имену села и с обзиром да је сеоска слава Велика Госпојина (Госпоја, Госпођа) треба тражити везу са данашњим именом Госпођинци. Ово насеље се налазило на потезу званом Селиште. Од 1440 једно време је Ђурађ Бранковић држао поседе у Госпођинцима. У турско време село припада тителској нахији, а 1590. забележено је да има 34 куће и 1650. слови као српско насеље. Када су Турци напустили ове крајеве (1698) и Госпођинци су опустели.

Данашњи Госпођинци су поново насељени 1715. а 1745. као коморско насеље укључени су у Потиску границу. Граница се укида 1750, али оснивањем Шајкашког батаљона Госпођинци се 1769. укључују у њега и остају до његовог распуштања 1873. године. За време Народног покрета 1848/9. село је попаљено, али је брзо обновљено и наставило је да живи. На крају Првог светског рата Госпођинци су у новој држави – Краљевини СХС.

Госпођинци су типично војвођанско село са улицама које се секу под правим углом и ушореним кућама.

Први дућан у Госпођинцима отворио је још 1789. Тодор Васиљев који је 1818. то „лично право“ желео да преда сину попа Кешанског, али му није било дозвољено. Право на дућан после његове смрти пренето је на Јосима Каначког, сина чурушког трговца Петра Каначког, који је постао постао трећи трговац у Госпођинцима. У првој половини 19. века село је имало ћурчије, кројаче, коваче, коларе и друге неопходне занатлије. Осим крчме, Госпођинци су имали 1830. свратише (преноћиште) „Код црвеног крста“. Још 1885. су основали Српску читаоницу и имали су певачко друштво. Прва школа изграђена је 1763. године.

На размеђу 19. и 20. века Госпођинци имају циглану и млин, а 1903. оснива се Српска земљорадничка задруга. Српска задруга за међусобно помагање и штедњу и Прва српска честичарска задруга оснивају се 1902. године. И између два светска рата постојала је Земљорадничка задруга (1929-1941).

Литература: Шајкашка I и II, историја, МС и Војвођански музеј, Нови Сад, 1975.

Бранислав Букуров, Општина Жабаљ, 1983.

Јегричка, ПЧЕСА, Нови Сад, 1996.

Драган Колак

(Овај садржај је део пројекта који је суфинансиран од стране Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.)

Comments are closed.