Menu
Почетна / Шајкашка данас / Госпођинци / Госпођинци - историјат места
Митровдан је Празник и Титела и свих места општине и негдање Шајкашке Још један успешан наступ АКУД-а Ђерам из Лока Мошоринци приредили изложбу Војводи Петру Бојовићу Најмлађи жабаљчани уживали уз припаднике Жандармерије Завршени археолошки радови у Локу Мошорин домаћин више радионица у Клубу финих заната Измењен ред вожње за бесплатан аутобуски превоз ученика и студената Радови на задужбини проте Светозара Влашкалића Представници Црвеног крста Тител на округлом столу 70 година од усвајања Женевских конвенција ТИТЕЛ ДАНАС поново пред читаоцима Тителски наставници у Лексикону Издавачке куће Klett из Београда Седамдесет пета година ослобођења Титела 22 октобра 1944 Тител ће обновити Тителски салон Обележена седамдесетпетогодишњица ослобођења Титела Седница Управног одбора Црвеног крста Војводине одржана у просторијама Црвеног крста Тител Малолетник возио без дозволе, убио једну, тешко повредио пет особа Отварање изложбе слика поводом 75. година ослобођења Титела у Другом светском рату Изложба – Војвода Петар Бојовић – Живот и победе Весело дружење пензионера у Локу Обележен Европски дан борбе против трговине људима Министар Шарчевић посетио Тител, Чуруг и Бачки Јарак (Не)Веселе цртице са Опленачке бербе и сабора изворног народног стваралаштва АКУД Ђерам из Лока на 56. Опленачкој берби Монодрама Има једна земља изведена у Дому културе у Тителу У Тителу одржана Трка за срећније детињство Бесплатан превоз за све студенте и ђаке Монодрама Има једна земља у Тителу Новости из Удружења ратних војних инвалида Тител Прeдсeдници Скупштинe oпштинe Tитeл уручена захвалница за успeшну сaрaдњу Донација Владе Јапана ЈКП Комуналац Тител већ донела позитивне резултате СТШ Милева Марић обележила Светски дан туризма ЈКП Комуналац Тител званично добија донацију Владе Јапана Слободан Ћустић одиграо представу Дервиш и смрт у Тителу У Мошорину приказани филмови са двадесете Смотре археолошког филма Манифестација Тестенијада и ваљушци по осми пут у Тителу Одржана вежба речних јединица Србије и Мађарске Гвоздени мачак у Тителу Тестенијада и ваљушци по осми пут у Тителу Завршена је ревизија књига у НБ Стојан Трумић у Тителу Одржан четврти Ловац на чеки у Чуругу Јавни час поводом Светског дана прве помоћи Представа Дервиш и смрт у понедељак 23. септембра у Дому културе у Тителу Награђени најбољи ученици средње школе из Титела Titel CARP – 2019 такмичење у риболову шарана Отворена фабрика за прераду поврћа у Госпођинцима Цртице са здружене тактичке вежбе БЕГЕЈ 2019 Одржан трећи гастро фестивал Укуси Војводине Директорици и наставници немачког језика СТШ Милева Марић Тител уручене еТwinning награде Здружена тактичка вежба БЕГЕЈ 2019 Ловац на чеки Чуруг 2019 Одржано такмичење у гађању глинених голубова Четири велике љубави Алена Исламовића Први одбојкашки турнир за девојчице у Тителу Једне Звезданe Ноћи – Mac Tire – Тител 2019 AКУД Joвaн Пoпoвић Тител организовао 19-ти Дeчjи кaрнeвaл Тител домаћин Међународне конференције BALKAN EARTH Базар здравља у Тителу Одржан међународни еко камп Кад је цветала Тиса Александра Жарковић одржала предавање на тему Жене композитори у српској музици XX века Љубо Панић именован за директора ЈКП Комуналац Тител Трансфузиомобил обилази места у општини Тител Котлић под Тителским брегом 2019 Акције добровољног давања крви у Тителу, Мошорину и Шајкашу Војвођански блуз бенд 9. августа на Брод театру у Новом Саду Очистимо Мошорин и Тител Великогоспојинскe свечаности Тител 2019 – Програм Ревизија библиотечког фонда у тителској библиотеци Освештана канцеларија Заједнице Срба Хрватске и Босне и Херцеговине Деца из Титела на летовању у Баошићима у Црној Гори НБ Стојан Трумић Тител представила прву књигу Драгане Младенов Трансфузиомобил у Гардиновцима BALKAN EARTH конференција и REGIO EARTH фестивал ТИТЕЛ – Невреме одгодило отварање канцеларије Заједнице Срба Хрватске и Босне и Херцеговине Зоран Боснић представио књигу Немир тишине и у Тителу СЕЋАЊЕ: Жикса – урбани херој Новог Сада Ванредна ситуација у Тителу – помоћ за угрожена домаћинства Незампаћено невреме погодило Тител Зоран Боснић представља пету књигу песама Немир тишине у библиотеци у Тителу Теодора Ђаковић и Радован Дејановић вуковци у СТШ Милева Марић Тител Дан мађарске кухиње у Тителу – ни врућина није проблем Непоправљиви папучар увесељавао Титељане Отровне змије у Тителу Концерт за јубилеј – Дан Русије Дан мађарске кухиње трећи пут у Тителу Тителски победник Тител 2019 Лазару Кузманову награда Ђорђе Табаковић АКУД Ђерам – Лок први пут на Змајевим дечјим играма Дечија забавна олимпијада у Чуругу Тителски победник 9. јуна у Тителу Откривена спомен-биста доктору Лазару Пачуу – Чуруг Спасовдан 2019 Чланови УПИК Тиса освојили прво место на кулинарском такмичењу у кувању рибље чорбе за лица са инвалидитетом Након обилних киша, стање у Тителу и Шајкашу под контролом Упозорење пчеларима на подручју општине Тител Одржани четврти Сточарски дани И овце и витезови Век постојања ФК Јединство Госпођинци Отворена прва веслачка стаза у Чуругу Наградна екскурзија за ученике основних школа и средње школе са територије Општине Тител Представници удружења УПИК Тиса Тител освојили треће место на Међународном шаховском турниру за лица са инвалидитетом у Словенији Искључење струје у Локу и Тителу 30. маја Отворена врата компаније Aptiv поново у Тителу и Шајкашу
Препоручите пријатељима
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

gospodjinci istorijat

Госпођинци

Село данас на споредном колосеку

Госпођинци су смештени на оном некада важном упоредничком путу који води од Жабља према Темерину и даље на запад. Они су и на железничкој прузи Нови Сад – Жабаљ – Бечеј и даље на север. Изградњом нових путних праваца, а посебно пута Нови Сад – Зрењанин поред Жабља, значај пута кроз Госпођинце је опао, па самим тим су се и Госпођинци нашли по страни. Госпођинци су изграђени на десној притоци Јегричке која се зове Мала бара. Избор места за село било је условљено интересом феудалног господара и његовим добром. Атар села се налази на јужној бачкој лесној тераси која је прекривена черноземом и ливадском црницом. Село се налази у близини два већа насеља, Жабља и Темерина, а сви заједно су у сенци Новога Сада који на њих делује као магнет. Неки извори говоре да је још 226. године н.е. на месту данашњег насеља постојало римско утврђење Санта Марија, што је врло вероватно, с обзиром да западно од данашњег села пролази вештачки ров, познат као „римски шанац“. Међутим, познато је да Римљани нису прелазили Дунав, али су могли имати истурене војне одбрамбене пунктове према варварима. На трагове о овом селу наилазимо током 14. и 15. века. Насеље се први пут спомиње 1341. као Boldogasonjafalva, а када се почетком 15. века овамо досељавају Срби назива се Богородичино село. У овом старом српском имену села и с обзиром да је сеоска слава Велика Госпојина (Госпоја, Госпођа) треба тражити везу са данашњим именом Госпођинци. Ово насеље се налазило на потезу званом Селиште. Од 1440 једно време је Ђурађ Бранковић држао поседе у Госпођинцима. У турско време село припада тителској нахији, а 1590. забележено је да има 34 куће и 1650. слови као српско насеље. Када су Турци напустили ове крајеве (1698) и Госпођинци су опустели.

Данашњи Госпођинци су поново насељени 1715. а 1745. као коморско насеље укључени су у Потиску границу. Граница се укида 1750, али оснивањем Шајкашког батаљона Госпођинци се 1769. укључују у њега и остају до његовог распуштања 1873. године. За време Народног покрета 1848/9. село је попаљено, али је брзо обновљено и наставило је да живи. На крају Првог светског рата Госпођинци су у новој држави – Краљевини СХС.

Госпођинци су типично војвођанско село са улицама које се секу под правим углом и ушореним кућама.

Први дућан у Госпођинцима отворио је још 1789. Тодор Васиљев који је 1818. то „лично право“ желео да преда сину попа Кешанског, али му није било дозвољено. Право на дућан после његове смрти пренето је на Јосима Каначког, сина чурушког трговца Петра Каначког, који је постао постао трећи трговац у Госпођинцима. У првој половини 19. века село је имало ћурчије, кројаче, коваче, коларе и друге неопходне занатлије. Осим крчме, Госпођинци су имали 1830. свратише (преноћиште) „Код црвеног крста“. Још 1885. су основали Српску читаоницу и имали су певачко друштво. Прва школа изграђена је 1763. године.

На размеђу 19. и 20. века Госпођинци имају циглану и млин, а 1903. оснива се Српска земљорадничка задруга. Српска задруга за међусобно помагање и штедњу и Прва српска честичарска задруга оснивају се 1902. године. И између два светска рата постојала је Земљорадничка задруга (1929-1941).

Литература: Шајкашка I и II, историја, МС и Војвођански музеј, Нови Сад, 1975.

Бранислав Букуров, Општина Жабаљ, 1983.

Јегричка, ПЧЕСА, Нови Сад, 1996.

Драган Колак

(Овај садржај је део пројекта који је суфинансиран од стране Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.)

Comments are closed.