Menu
Почетна / Шајкашка данас / Тител / Тител - знаменитости места
Опет суша у тителском водоводу Акција добровољног давања крви у Гардиновцима Овогодишња Смотра ћириличке писмености прилагођена ситуацији Надежда Недељков, Милана Бореновић, Марко Ивковић и Борислав Трнинић најбољи спортисти општине Тител Подељени пакети помоћи најугроженијим ратним војним инвалидима и породицама палих бораца Никола Анчин освојио прво место на конкурсу Етичке дилеме Добровољни даваоци крви испунили очекивања Aкциje дoбрoвoљнoг дaвaњa крви у Тителу, Moшoрину и Шajкaшу Део Јединственог бирачког списка за подручје општине Тител излoжен на јавни увид Обележен Дан победе над фашизмом Обележен Светски Дан Црвеног крста Свакодневна помоћ најстаријим суграђанима Пензионери и самоизолација на селу Пензионерима са малим пензијама ускоро стижу пакети Свестрана породица Тапавица Не учим енглески, па… Корона вирус COVID-19 Мере и препоруке за заштиту од настанка и ширења Корона вируса на територији општине Тител Активности Црвеног крста Тител у новонасталој ситуацији Позивни и волонтерски центар општине Жабаљ за помоћ старијим лицима у ванредном стању Апел грађанима општине Тител Обавештење за добровољне даваоце крви Важно обавештење за грађане општине Жабаљ Акција добровољног давања крви у Гардиновцима Агенција за безбедност саобраћаја одржала предавање за средњошколце из Жабља Наставнице и ученици школе у Каћу одрекли се поклона за 8. март и новац уплатили деци оболелој од рака Двадесет година изложбе Стварале су и стварају наше вредне руке Мошоринци позвани да посете Луганск Увид у бирачки списак – Избори 2020 Ученици завршних одељења СТШ Милева Марић из Титела посетили Сајам образовања у Новом Саду 700 евра просечна плата у општини Тител?! Потомци Мошоринаца из Луганска гостују у Мошорину Бесплатно учлањење у НБ Стојан Трумић Тител поводом 8. марта Општина Жабаљ наставља да улаже у предшколске установе Стипендије најбољим студентима Општина Жабаљ наградила најбоље и најзаслужније у спорту Ветерани РК Тител састали се 17-и пут Како пронаћи адекватан Кључ и победити стрес Игор Јурић одржао предавања на тему Украдена безбедност у Тителу Промоција књиге др Хасаја М. Алијева Кључ заштите од стреса Дан сећања на мошоринске великане Министар Недимовић у посети пољопривредницима у Жабљу и Чуругу Дан сећања на мошоринске великане Проф. др Слободан Рељић гост Друштва српско-руског јединства Тител Архитекта Лазар Кузманов о утисцима након изложбе својих радова у Тителу Лазар Кузманов представио своја дела родном месту Удружење Шајка прославило Дан Светог Трифуна Александар Прокин добитник покрајинског рукометног признања Руски одговор на покушаје ревизије резултата II светског рата Предавања на тему Украдена безбедност Акција добровољног давања крви у Тителу У току санација дела пута на излазу из Жабља ка Чуругу Лазар Кузманов архитекта и урбаниста представља своје радове у галерији библиотеке у Тителу Отварање изложбе Михаила Милета Кулачића у Галерији Архива Војводине Од сутра затворене школе и вртићи настава се обуставља од 12. до 21. фебруара Оснива се Сеоска библиотека Никола З. Недић у Гардиновцима Гардиновци – заједничким радом до успеха ОШ Светозар Милетић Тител обележила школску славу У СТШ Милева Марић Тител обележена школска слава Свети Сава Отворена изложба Страдање православних свештеника током Шајкашко-новосадске рације Ледена ружа Тител обележио годишњицу Рације Мошорин памти Вилово обележило годишњицу Рације Улица отвореног срца у Жабљу За Божић организовано ломљење чеснице у сва четири насељена места општине Жабаљ Помен жртвама Рације у Локу Вертепи – мачкаре – Мошорин Искре на радост Централним поменом у Бечеју обележена 78. годишњица Рације у јужној Бачкој Тител – клизалиште на радост деце и одраслих О буџету Општине Тител за 2020. годину Тител добија по први пут клизалиште од 360 квадрата Путеви Србије санирају Главну улицу у Тителу Нова вина Потисја Завршни концерт АКУД-а Ђерам Лок Александар Гајшек представио књиге Агапе Титељанима Тителско удружење пчелара организује предавање у средњој школи Александaр Гајшек – Агапе у библиотеци у Тителу Српско-руско посело у Шајкашу У НБ Стојан Трумић Тител представљена књига Дејана Ристића Митови српске историје Учесници Велике народне скупштине Срба, Буњеваца и осталих Словена Баната, Барање и Бачке одржане 25. новембра 1918. године у Новом Саду на којој је проглашено уједињење Војводине и Србије Митови српске историје Изложба фотографија из главног архива града Москве Одржана акција добровољног давања крви у Тителу Постављена спомен плоча невино пострадалим Виловчанима у злогласној Рацији Не играј на Енглезе у Дому културе у Тителу Удружење инвалида рада општине Тител обележило Међународни дан особа са инвалидитетом Не играј на Енглезе РВИ и породице палих бораца прославили своју славу Митровдан Митровдан је Празник и Титела и свих места општине и негдање Шајкашке Лазар Кузманов добитник награде за архитектуру Ђорђе Табаковић за 2019. годину Свечено обележен Митровдан, Дан општине Тител Још један успешан наступ АКУД-а Ђерам из Лока Мошоринци приредили изложбу Војводи Петру Бојовићу Најмлађи жабаљчани уживали уз припаднике Жандармерије Завршени археолошки радови у Локу Мошорин домаћин више радионица у Клубу финих заната Измењен ред вожње за бесплатан аутобуски превоз ученика и студената Радови на задужбини проте Светозара Влашкалића
Препоручите пријатељима
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

titel znamenitosti

Простор где се може осетити дух старих времена и урбана култура истих свакако је сам центар насеља Тител. Ту је сачувана стара регулација са низовима јавних, сакралних и стамбених објеката значајних за развој Титела. Објекти поред локалног имају и шири значај за архитектуру, посебно војнограничарску, као ретка врста градитељства у Србији, Војводини.

Зграда на Парадном тргу бр. 7, некадашња касарна (данас хотел “Тиса“), спратна зграда масивних зидова, са тремом и ступцима у приземљу главне фасаде. Грађевина је једноставних облика без украса, класичан пример војне зграде. У ентеријеру су очувани сводови и степениште у првобитном изгледу. Битно је измењен првобитни изглед.

Зграда нове општине у Ул. Главној бр. 1, угаони објекат лучно формиран на саставу улица Главне и Жарка Зрењанина, грађен 1933. године у стилу Модерне за потребе Пореске управе. У ентеријеру су очувани елементи првобитног изгледа. На крилу према насипу после Другог светског рата дозидан је део са улазом.

Зграда у Ул. Главној бр.2, накадашњи арсенал за шајке, приземни објекат правоугаоне основе, радикално измењен током Другог светског рата, али постоје подаци о првобитном изгледу фасаде. У склопу објекта, на његовом источном углу налази се римокатоличка капела кружне основе са кипом Св. Јована Непомука.

Зграда Ул. Главна бр.4 са наглашеним дрвеним улазним тремом у дворишту арсенала за шајке, правоугаоне основе, на покренутом терену. У згради су били смештени банка, катастар.

Хотел ” Анкер”, објекат спратности П+1 правоугаоне основе, са бочним крилом у коме су били биоскоп, кухиње и технички блок, уз сокак који повезује улице Главну и Рибарску. Хотел је изграђен крајем 19. века у стилу мирног историцизма, али је током времена дозиђиван и преправљан. Садашњи изглед зграда дугује низу преправки.

Зграда у Ул. Главној бр.7, данас Средња Школа „ Милева Марић“ спратна зграда, масивних зидова од опеке, са сводовима и луковима и карактеристичним једноставним отворима, који су на спрату надвишени луковима. Зграда је из времена Војне границе и има скромну декорацију карактеристичну за прву половину ХIХ века. Изворни изглед је нарушен.

Стамбена зграда Ул. Главној бр. 8, спратни објекат са богатом историцистичком декорацијом на главној фасади. Очуван аутентични изглед спрата, измењено приземље, могућа реконструкција.

Зграда Грађанске школе, у Ул. Главној бр. 10-12, правоугаоне основе, П+1. Обе зграде су првобитно имале украс у стилу историцизма са преовлађујућим елементима неоренесанса. После Другог светског рата објекат на броју 10 је замењен новим у чијем изгледу је поштован ритам отвора, али је елевација поремећена.

Зграда у Ул. Главној бр. 15, некадашња шајкашка администрација, приземни објекат већег габарита, масивних зидова, карактеристичног стрмог крова. Промењена главна фасада отварањем великих излога, унутрашњи простор адаптиран као интегрални пословни простор за трговину. У дворишту су сачуване шупе и пратећи објекти. Могућа рехабилитација по сачуваној фото документацији.

Градска кућа у Ул. Главној бр.17, саграђена на самом почетку XX века у стилу сецесије према пројекту архитекте титељанина Аугуста Најера. Зграда је симетричне основе са бочним крилима, унутрашњим двориштем и фронтом према улици. Главна фасада има три ризалита- централни и два бочна са међупољима. Украс фасаде је геометријски чврстог склопа. Изнад ризалита се налазе куполе-саркофази покривене етернитом и лимом. Зграда је у лошем стању.

Зграда у Ул. Главној бр. 20, приземни објекат, угаони према Ул. Доситејевој, изграђена почетком XIX века. У студији из 1983. године дат је податак о занимљивом примеру стражаре у самом оградном зиду, што се изгубило у међувремену. Зграда има декорацију фасаде у стилу историцизма на прелазу из XIX у XX век.

Кућа са шупом у Ул. Главној бр. 27, приземна пословно-стамбена зграда, правоугаоне основе, саграђена 1925. године са очуваним дрвеним излогом некадашње месаре и прозором у стилу Art Deco.

Стамбена зграда Ул. Главној бр. 32, изграђена почетком XX века у стилу сецесије. У унутрашњости сачуван салон са зидним паноима од осликане свиле, рад Драгутина Инкиострија Медењака из 1911-1912. године (Реш. бр. 1146, Београд 12.09.1950, споменик културе од великог значаја)

Стамбена црквена зграда Ул. Главна бр. 40-42, приземни објекат издужене правоугаоне основе, са богатом фасадном декорацијом са елементима барока и ренесанса. Зграда је настала крајем XIX века. У дворишту зграде у брегу су укопани лагуми. Зграда има улаз са улице кроз ајнфорт и улаз из порте у салу.

Лагуми у дворишту црквене куће у Ул. Главној бр. 40-42. укопани у лес Тителског брега. Представљају остатке бројних стамбених и економских објеката грађених у Тителу вековима, под локалим називом лагумица или земуница. Реч је о удубљеним просторима полукружно засведеног пресека у распону од 2-3 метра, зидови су од лесне масе, а само су на чеоном зиду формирани отвори.

Зграда апотеке у Ул. Главној бр. 44. задужбина Соколског друштва. Објекат већег габарита развијене основе са крилом за становање. Аутентични украс и опрема у стилу сецесије сачувани у ентеријеру, очувана чак и флодерована декорација штокова. Изворни изглед нарушен.

Кућа у Ул. Главној бр. 56, некадашња бележникова кућа, приземни објекат издужене основе са две ајнфорт капије и низом прозора. Очуван аутентични изглед.

Јеврејски житни магацин у Ул. Главној, правоугаоне основе са карактеристичним отворима мањих димензија са лучним завршетком и решеткама.

Зграда на месту родне куће Милеве Марић-Анштајн у Ул. Главној бр.107 садашњи изглед добила је у обнови почетком XX века, када је добила фасаду са историцистичким украсом и облогом од клинкер опеке. Кућа је комплетно обновљена у новије време.

Дужна паорска кућа са тремом у Ул Главној бр. 127 у домаћинству породице Ђорђевић. Традиционална подела простора куће. У истом дворишту налази се и новија кућа истог стила као кућа на броју 107.

Зграда капетаније на Потиском кеју, правоугаони приземни објекат изграђен почетком 20. века у стилу сецесије. У украсу доминирају флорални елементи. Зграда је у новије време горела, али је изворни изглед сачуван.

Стамбена кућа породице Најер у Ул. Книћаниновој бр. 22 са пространим двориштем и комплетном окућницом једног богатог и угледног грађанског домаћинства. Главна зграда изграђена је у мешавини историјских стилова са елементима сецесије и Art Deco-а.

Стражара у Ул. Книћаниновој бр.22, из XVIII века, једини аутентични сачувани објекат овог типа и старине, саграђен од опеке, кружне основе. Лоциран је у дну парцеле орјентисане према улици Книћаниновој где су прбитно били смештени и други стамбени и економски објекти ( комора).

Жежељев мост преко Тисе, грађен 1956-58. године, први мост великог распона од преднапрегнутог бетона.

Зграда свиларе у Ул. Армина Лајнингена бр. 6. Објекат је правоугауне основе, П+2, већег габарита, јединственог унутрашњег простора са низом масивних дрвених стубова у средини. Високи прозори су делимично зазидани пошто је у једном периоду кориштен као затвор.

Зграда у Ул. Вука Караџића бр. 2., некадашњи Магистрат, подигнута је крајем XVIII или најкасније почетком XIX века за потребе цивилне управе и до данас има јавну намену – сада је седиште ватрогасне јединице. Промењен је изглед првобитног трема, некад са забатом на стубовима дорског реда.

Стамбена зграда породице Катаривас, богатих житних трговаца, угао улица Доситејеве и Рибарске. Угаони објекат прилагођен покренутом терену. Фасада обложена керамичким плочицама. Један део зграде промењен у односу на пређашњи изглед.

Зграда накадашње Бандашке школе, саграђена је на узвишењу, са северне стране Главне улице, којом доминира, има пространо двориште и пратеће објекте, којима се прилази из правца Доситејеве улице. Реч је о приземном објекту основом у облику слова Г, који је измењене архитектуре у односу на првобитно стање. Зграда се везује за рад и живот војних музичара, који су чинили саставни део редовног шајкашког састава и који су доприносили културном миљеу насеља.

Барутана Шајкашког батаљона са краја XVIII века. Налази се на доминантном месту на падинама Тителског брега. Служила је као арсенал муниције. Приземни објекат правоугаоне основе, једноставних облика, засведен сводом од опеке ( заштићено у оквиру археолошког локалитета).

Српско православно гробље са старим војничким гробљем где су сахрањени официри шајкашког батаљона, текстови садрже драгоцене податке о личностима и историјату насеља. На гробљу се налази капела у којој су биле иконе Уроша Предића, на жалост, покрадене у новије време. Из периода XIX века издвајају се споменици шајкашког официра Јосифа Флоре и његове мајке, као и породице Јанић, тителских просветара, два лепа примера каменорезачког умећа задњих деценија XIX века споменика сестара Недељковић и сл.

Римокатоличко гробље у непосредној близини православног, такође је врло старо, а оба су лоцирана на археолошким локалитетима. Најстарији датирани споменик на тителском гробљу је из 1721. године. Начињен је од камене плоче која је припадала каменом зиду средњевековне цркве самостана августинаца. Издвајају се лепотом и важношћу за историју Титела надгробни споменик Армина Лајнингена, градитеља насипа код Титела, у облику монументалног обелиска и породична гробница породице Најар, из које потиче и архитекта Август Најар.

Српска православна црква у Тителу, посвећена Успењу Пресвете Богородице налази се у Главној улици, саграђена је 1811. године у класицистичком стилу грађанског схватања бидермајера. Иконостас, иконе на певницама, архијерејском трону, као и зидни живопис радио је академски сликар Аугуст Тирк 1866. године. Претходни иконостас налази се у Цркви у Локу. У порти, на регулацији улице лоциран je парохијски дом (Главна 42), приземна зграда издужене правоугаоне основе. На северној страни порте је свештенички стан са улазом из порте и главном фасадом са скромним класицистичким украсом према Улици Јована Рајића.

Римокатоличка црква у Тителу у Ул.Главној бр.3. Саграђена је 1811. године на месту старе, која је изгорела 1810. године. Једнобродна је грађевина, мањих димензија, са звоником. У цркви, на јужном зиду, налази се слика Арсе Теодоровића из 1815. године са представом Св. Ивана Непомука и ведутом Титела са Тисе у доњем делу, где су приказани сви војнограничарски објекти са бројним магацинима, који су у међувремену порушени. Такође и слика успење Богородице од барокног сликара Димитрија Поповића из 1770.год. У наставку Ул. Главне, на броју 3 се налази жупни уред, приземни објекат правоугаоне основе, са уличном фасадом скромне декорације, првобитно вероватно у стилу бидермајера, у који се улази из дворишта.

Археолошко налазиште Калварија – Тител Заштитна археолошка ископавања на тителском платоу јуни – јули 2002. године – Републички завод за заштиту споменика културе Србије. 2002. године вршена су археолошка ископавања заштитног карактера на Тителском платоу и дала су изузетно добре резултате. О налазишту познатом само преко случајних налаза и кроз информације добијене отварањем једне сонде 1968. године, на месту где је подигнут резервоар за воду, после ових радова стекла се много јаснија слика о ширем ареалу археолошког налазишта, што ће омогућити и боље планирање будућих археолошких ископавања на овом изузетно занимљивом, стратешки веома важном вишеслојном локалитету.

Извори: Мере заштите непокретних културних добара за Генерални план Титела, Покрајински завод за заштиту споменика културе, Нови Сад, 2003.

(Овај садржај је део пројекта који је суфинансиран од стране Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.)

Comments are closed.