Menu
Почетна / Шајкашка данас / Мошорин / Мошорин - историјат места
Представa Два мириса руже у Тителу ЛАЛА фестивал, обележен бројним радионицама, и, нажалост, невременом ЛАЛА фестивал, друго издање, почиње 15. јула у Мошорину Титељанин Душко Иконов излаже фотографије у Новом Саду Вранић Фарм поклонила 18 000 јаја најугроженијима Поклони ђацима генерације и вуковцима за остварен успех АКУД Ђерам Лок – Змају у походе трећи пут Гардиновци богатији за 3000 књига Изведена тактичка вежба Речне флотиле у Тителу Третман комараца са земље и из ваздуха СТШ Милева Марић Тител данас је испратила своје матуранте Тител и Тиса домаћини здружено тактичке вежбе Муњевити удар 2021 Укинута ванредна ситуација у општини Жабаљ Вукану за незаборав Укинута ванредна ситуација у општини Тител Одржана ликовна колонија у организацији Удружења инвалида рада Књига Поп право! изазвала велику пажњу Титељана Споменик природе Бели дуд у Гардиновцима Пољопривредници штите Тителски брег, контејнери пун погодак Представљање књиге ПОП ПРАВО кратак водич кроз филозофију права Упис у издвојено oдељење основне музичке школе у Тителу до 10. јуна ЈКП Комуналац Тител крпи ударне рупе у Тителу Тителски матуранти крај школовања прославили са трубачима Тителски победник окупио више од 400 такмичара из 30 клубова Јуниори репрезентације Србије у Тителу Браћа заувек Рукометни клуб Тител опстао Изабрани председници и заменици Савета месних заједница у општини Тител Смотра ћириличке писмености – Читај лепо пиши 19-ти пут У Вилову одржано Лигашко такмичење парастреличара Србије – Outdoor Душан Ђурић европски шампион из Титела АКУД Јован Поповић Тител почео са радом У Тителу даваоци крви премашили очекивања Тител ће имати издвојено одељење Музичке школе Јосип Славенски Лок домаћин прве епизоде серијала Пита из неолита Акција добровољног давања крви у Тителу Обавештење о војној вежби и забрани пловидбе на реци Тиси ЈКП Комуналац Тител наставља са крпљењем ударних рупа Библиотека СТШ Милева Марић Тител има свој сајт Удружење љубитеља природе Шајкаш Одржани избори за Савете месних заједница у општини Тител Милорад Ћулум, пуковник полиције, добитник је највећих признања Обележен Дан победе над фашизмом Одлука о расписивању избора за чланове савета месних заједница ИЗВИИСКРА докторска изложба – Смиљана Чурић Осма седница СО Тител у знаку кадровских решења ОШ Светозар Милетић Тител реализује велики број пројеката Измена реда вожње бесплатног превоза за ђаке и студенте Општина Тител поклонила аутомобил и пратећу опрему тителској полицији Одржана седма седница СО Жабаљ Организовано прикупљање амбалажног отпада од средстава за заштиту биља Не претрчавај живот, пређи на пешачки! Позив свим заинтересованим грађанима за прикључење на дистрибутивну гасоводну мрежу ЈП Србијагас У Покрајинској влади потписана три уговора за развој општине Жабаљ СТШ Милева Марић обележила Дан планете Земље Општина Жабаљ донирала нову опрему Дому здравља Акциje дoбрoвoљнoг дaвaњa крви у Moшoрину и Шajкaшу Миодраг Миша Близанац бије битку за спас Херцега, терапијског коња Oбавештење о оглашавању опасног подручја због вежбе Речне флотиле Војске Србије Шумовитост Војводине само 6,51 % Први литерарни конкурс у организацији школске библиотеке СТШ Милева Марић Тител Смотра ћириличке писмености Читај лепо пиши 2021 Планинарско-историјска секција Удружења ратних добровољаца 1912-1918. организује равничарење ЈКП Комуналац Тител крпи ударне рупе у Гардиновцима и Локу Обавештење о пријави за вакцинацију у Месним заједницама општине Тител Положени венци на споменик палим пилотима у Вилову Одржана акција чишћења пута од Шајкаша до Тителског брега Тителски средњошколци на такмичењу Универзитета Сингидунум Терапијском коњу који помаже деци са инвалидитетом потребна помоћ Обавештење о услугама збрињавања анималног отпада Наизменично пропуштање саобраћаја у време радова на мосту на реци Тиси код Титела Због прања резервоара на Калварији смањен притисак у водоводној мрежи Могућа сарадња између Општине Жабаљ и Музеја Војводине Црвени крст Тител дели 500 пакета најугроженијим лицима Тежак је живот чобански Да ли су учионице хладне? Међународно признање средњој школи у Тителу Читајмо гласно у средњој школи у Тителу Саобраћајна несрећа у Вилову Чишћење дивље депоније у центру Вилова Тотална обустава саобраћаја преко моста код Титела у периоду од 1. априла до 1. новембра 2021. године ПАЛАТА ВЕГА РАДНИЧКИ – Како до новог архитектонског идентитета Радничког универзитета? У Гардиновцима 4 лица дала крв Акција добровољног давања крви у Гардиновцима У Мошорину улицa Капетана Милована Ђукарића Постављене табле са називима улица Томислав Влашки, понос Титељана Отварање самосталне изложбе Смиљане Чурић Бесплатно учлањење у НБ Стојан Трумић Тител припадницама лепшег пола поводом 8. марта Измена реда вожње бесплатног превоза за ђаке и студенте Апел за помоћ породици Хаџић из Мошорина Кампања ВЕЖИ ПОЈАС, НЕ ПРЕКИДАЈ ЖИВОТ Мост у Адици Матица српска и Општина Жабаљ потписале Протокол о сарадњи Ревакцинисано 900 становника општине Тител Затворено клизалиште у Шајкашу Тителска акција давања крви у знаку младих Равница је стала, 19. фебруара 2021, да она теби испише епитаф Постављен натпис Волим Тител на долми у Тителу Акција добровољног давања крви у Тителу
Препоручите пријатељима
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

mosorin istorijat

Мошорин

Село ван главних саобраћајница

Мошорин се налази на северној страни Тителског брега, на плавини дугој четири и широкој километар и по. Удаљен је од Тисе око 5 километара, од чијих вода га птити одбрамбени насип. Од села до подунавског (Нови Сад – Тител) и потиског пута води шест километара дугачак пут према Шајкашу. И железничка пруга је на истој удаљености. Ако се имају у виду саобраћајне везе, онда Мошорин нема добар положај, као што се не може говорити ни о добром положају на реци.

Живот у Мошорину везан је за брег и алувијалну раван Тисе. Тителски брег, или, како га мештани зову именом свога села Мошорински брег, постао је у време рационалне привредне делатности површина на којој се производи жито. Исушивањем алувијалне равни и регулацијом рачног тока створена је још једна култивисана површина за узгајање индустријског биља и поврћа.

Овај простор је настањиван од најранијих времена. Изнад данашњег насеља откривен је археолошки локалитет Феудвар, утврђена градина аутохтоног предкелтског становништва, са некрополом Стубарлија.

Први помен Мошорина је из 1553. као насеља у тителској нахији. Турски дефтери забележили су 1554. 24 домаћинства, колико је било и 1570. а двадесет година касније нарастао је за још осам домова. Око 1650. се води као насељено место, да би са одласком Турака 1698. опустео, али је после годину дана забележено да има 101 кућног старешину са 63 ожењене главе. На турској карти из 1699. помиње се Музорин на самом платоу на северној страни Брега. Од Карловачког мира (1699) Мошорин је у бачко-бодрошкој жупанији. И опет је број домаћинстава варирао: 1715. је било 19 домова, 1722. 65, а 1725-27. има 73. пореска обвезника. У Потиску војну границу ово коморско место се укључује 1745. године. У Мошорин су се онда доселили граничари из развојачене Суботице. На кратко време, после укидања и Потиске границе (1750) Мошорин се поново припаја жупанији до 1763. године. Као једно од првих шест места укључује се у новоосновани Шајкашки батаљон са седиштем у Тителу. У стодесетогодишњој шајкашкој ери број становника у Мошорину је стално растао. Између 1773. и 1786. овамо се из Далмације и Хрватске досељавају људи које је народ прозвао шијацима, па се број породица повећао за 45 и пред крај 18. века имао је Мошорин 1178 становника. Мошорин је 1931. имао 3854 становника, а последњи попис, 2002, забележио је 2763 главе.

Мошорин је увек био српско насеље, а припадници других националности су се слабо усељавали, углавном Мађари и Немци. Мошоринска православна црква посвећена је празнику Свете Тројице (Духови) који су и сеоска слава. Храм је подигнут 1798. на основи одобрења Дворског ратног савета из 1797. године. Иконостас је радио непознати резбар у другој половини 19. века. Иконе на дрвеној подлози уљем је крајем 19. века насликао Ђорђе Пецић. Раније је на другом месту у селу постојала једна мања црква која је била посвећена Св. Николи. На Брегу, изнад села, налази се Капела преноса моштију Св. Николе. Саграђена је у српско-византијском стилу, са два кубета, по нацрту архитекте Ђорђа Табаковића да буде женски манастир. Ктитор је био мошорински парох протојереј Светозар Влашкалић. Иконе на платну 1936. насликао је Урош Предић. Капелу је живописао по угледу на средњовековне манастире, уљаном бојом, 1934-37, самоуки сликар кописта Марко Милинов.

Мошорин је имао школу још од 1730. године. Од почетка рада школе, па скоро до краја 18. века школу су водила само два учитеља, поп Јефтимије (1730-1746) и Арсеније Поповић (1767-1793). Ипак, школа није редовно радила, јер се 1772. наводи да Мошорин нема школу. Године 1804. наводи се да је зграда нова и добра. После револуције 1848-9. подигнуте су у размаку од пет година две школске зграде. Пред развојачење Шајкашког батаљона (1873) школа је имала око 200 ђака оба пола, а само сто година раније имала је само осам ученика.

Крајем 19. века прелазило се са натуралне на робно-новчану привреду. Да би се спречило пропадање сељака започео је покрет за оснивање земљорадничких задруга и у Мошорину је 1901. основана земљорадничка задруга Рајфајзеновог типа. Исто тако, образоване су и штедионице или задруге за међусобно помагање и штедњу у свим већим местима Шајкашке. Међутим, иако је Мошорин 1900. имао 2475 становника и био у горњој половини по томе броју, нема података да је имао некакав новчани завод.

Потребе за занатлијама у Шајкашкој је увек било, али се расположиви подаци односе на време од 1815. године. Забележено је да је 1815. кројач Петар Спасојев прешао у Тител, јер није могао да живи од заната као што је могао опанчар Јован Маријанов. У Мошорин су се 1816. доселили ћурчија Ћира Лазаревић из Провинцијала и кројачки калфа Јован Барбулов. Чизмар Сима Михајловић 1823. одлази у Нове Карловце а 1830 евидентиран је као чизмар Сима Милетић, отац Светозара Милетића. Први познати трговац је Пантелија Георгијевић. Између два светска рата у Мошорину живи и ради 40 занатлија, имају млин и млекару, земљорадничку задругу (1927-1941).

У борби против однарођивања певачка друштва су јачала националну свест, па је тако и у Мошорину основано почетком 20. века певачко друштво а између два рата и луткарско позориште је повремено радило.

Литература: Бранислав Букуров, Географска монографија општине Тител, Нови Сад,1986.

Шајкашка I и I, историја, Матица српска, Нови Сад, 1975.

Драган Колак

(Овај садржај је део пројекта који је суфинансиран од стране Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.)

Comments are closed.