Menu
Почетна / Шајкашка данас / Мошорин / Мошорин - историјат места
Љубо Панић именован за директора ЈКП Комуналац Тител Трансфузиомобил обилази места у општини Тител Војвођански блуз бенд 9. августа на Брод театру у Новом Саду Очистимо Мошорин и Тител Великогоспојинскe свечаности Тител 2019 – Програм Ревизија библиотечког фонда у тителској библиотеци Освештана канцеларија Заједнице Срба Хрватске и Босне и Херцеговине Деца из Титела на летовању у Баошићима у Црној Гори НБ Стојан Трумић Тител представила прву књигу Драгане Младенов Трансфузиомобил у Гардиновцима BALKAN EARTH конференција и REGIO EARTH фестивал ТИТЕЛ – Невреме одгодило отварање канцеларије Заједнице Срба Хрватске и Босне и Херцеговине Зоран Боснић представио књигу Немир тишине и у Тителу Акције добровољног давања крви у Тителу, Мошорину и Шајкашу СЕЋАЊЕ: Жикса – урбани херој Новог Сада Ванредна ситуација у Тителу – помоћ за угрожена домаћинства Незампаћено невреме погодило Тител Зоран Боснић представља пету књигу песама Немир тишине у библиотеци у Тителу Теодора Ђаковић и Радован Дејановић вуковци у СТШ Милева Марић Тител Дан мађарске кухиње у Тителу – ни врућина није проблем Непоправљиви папучар увесељавао Титељане Отровне змије у Тителу Концерт за јубилеј – Дан Русије Дан мађарске кухиње трећи пут у Тителу Тителски победник Тител 2019 Лазару Кузманову награда Ђорђе Табаковић АКУД Ђерам – Лок први пут на Змајевим дечјим играма Дечија забавна олимпијада у Чуругу Тителски победник 9. јуна у Тителу Откривена спомен-биста доктору Лазару Пачуу – Чуруг Спасовдан 2019 Чланови УПИК Тиса освојили прво место на кулинарском такмичењу у кувању рибље чорбе за лица са инвалидитетом Након обилних киша, стање у Тителу и Шајкашу под контролом Упозорење пчеларима на подручју општине Тител Одржани четврти Сточарски дани И овце и витезови Век постојања ФК Јединство Госпођинци Отворена прва веслачка стаза у Чуругу Наградна екскурзија за ученике основних школа и средње школе са територије Општине Тител Представници удружења УПИК Тиса Тител освојили треће место на Међународном шаховском турниру за лица са инвалидитетом у Словенији Искључење струје у Локу и Тителу 30. маја Отворена врата компаније Aptiv поново у Тителу и Шајкашу Мошоринци обележили значајне јубилеје Aкциja дoбрoвoљнoг дaвaњa крви у Чуругу Додељена средства за завичајна удружења Четврти Сточарски дани Чуруг 2019 Одржана 17. Смотра ћириличке писмености Позоришна представа Ковачи у тителском Дому културе Aptiv Mobility Services тражи раднике у производњи Учeници ОШ Свeтoзaр Mилeтић Тител пoсeтили кoмaндни брoд Речне флотиле Вojскe Србиje Кoзaрa Додељени уговори удружењима и црквама са територије општине Тител Матуранти СТШ Милева Марић обележили акцију давања крви Позоришна представа Ковачи у Дому културе у Тителу Изложба предузетничких вештина жена у Жабљу Министар пољопривреде Бранислав Недимовић у посети Госпођинцима Покрајинска влада обезбедила 182 милиона динара за превоз средњошколаца Припреме за манифестацију Покажи, да ти и ја покажем Чуруг Ноћ музеја 2019 Општина Тител улаже у боље водоснабдевање Титела, Лока и Гардиноваца Oпштинa Tитeл добитник признања за нajуспeшниjу лoкaлну заједницу у рaзвojу стoчaрствa Свечана приредба поводом јубилеја 800 година самосталности Српске православне цркве СТШ Милева Марић Тител Ноћ музеја посвећује аутокефалности СПЦ Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић посетио Општину Тител Представници Црвеног крста Тител на пријему у Покрајинској влади 10. Туристички форум Србије Милион динара бесповратних средстава општини Тител Aкциja дoбрoвoљнoг дaвaњa крви у Tитeлу Успешна промоција пројекта Голфом кроз регион у Лукавцу и Тузли Почело обележавање 170-годишњице битке код Вилова и Мошорина У Тителу обeлeжeн Дaн пoбeдe нaд фaшизмoм У Жабљу Обележен Дан победе над фашизмом Представљена књига Радмиле Сатарић Почело обележавање Недеље Црвеног крста Шумско пиле на жару Лазар Чурчић добитник Златне књиге Библиотеке Матице српске Нови трактор у возном парку ЈКП Комуналац Тител За отварање јаслица у Жабљу издвојено око четири милиона динара од Министарства без портфеља Сајам хортикултуре у Госпођинцима Реконструкција улице Светог Саве у Чуругу Најезда рутаве бубе Зрењанин – 45. Песничка штафета Књижевно вече о Достојевском Смотра ћириличке писмености Читај лепо пиши 2019 Ученици чисте Шајкаш Додељене плакете најуспешнијим спортистима Уручени уговори црквама и верским заједницама Венци на споменик погинулим пилотима НИС помогао отварање дигиталног кабинета за руски језик у Тителу Марк Жарден ујутро наставља пут ка Индији Мухарем Баздуљ представио роман Квадратни корен из живота у НБ Стојан Трумић Тител Општина Тител први пут прогласила најбоље спортисте Вечерас у Тителу Мухарем Баздуљ представља своју књигу Квадратни корен из живота Општина Жабаљ обезбедила уџбенике за све будуће прваке Отворена сезона у Голф центру Жабаљ 20 година после – 24. март 2019. Тител Свечано уручени уговори за финансирање и суфинансирање у области културе Одржано предавање Ходочашће на Крф Додељени уговори за финансирање и суфинансирање спортских клубова Oдржана предавања основцима на тему безбедност деце на интернету – Школама у походе Зоран Боснић представља пету књигу песама Немир тишине у Градској библиотеци Новог Сада Предавање Ходочашће на Крф у петак у ОШ Светозар Милетић Тител
Препоручите пријатељима
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

mosorin istorijat

Мошорин

Село ван главних саобраћајница

Мошорин се налази на северној страни Тителског брега, на плавини дугој четири и широкој километар и по. Удаљен је од Тисе око 5 километара, од чијих вода га птити одбрамбени насип. Од села до подунавског (Нови Сад – Тител) и потиског пута води шест километара дугачак пут према Шајкашу. И железничка пруга је на истој удаљености. Ако се имају у виду саобраћајне везе, онда Мошорин нема добар положај, као што се не може говорити ни о добром положају на реци.

Живот у Мошорину везан је за брег и алувијалну раван Тисе. Тителски брег, или, како га мештани зову именом свога села Мошорински брег, постао је у време рационалне привредне делатности површина на којој се производи жито. Исушивањем алувијалне равни и регулацијом рачног тока створена је још једна култивисана површина за узгајање индустријског биља и поврћа.

Овај простор је настањиван од најранијих времена. Изнад данашњег насеља откривен је археолошки локалитет Феудвар, утврђена градина аутохтоног предкелтског становништва, са некрополом Стубарлија.

Први помен Мошорина је из 1553. као насеља у тителској нахији. Турски дефтери забележили су 1554. 24 домаћинства, колико је било и 1570. а двадесет година касније нарастао је за још осам домова. Око 1650. се води као насељено место, да би са одласком Турака 1698. опустео, али је после годину дана забележено да има 101 кућног старешину са 63 ожењене главе. На турској карти из 1699. помиње се Музорин на самом платоу на северној страни Брега. Од Карловачког мира (1699) Мошорин је у бачко-бодрошкој жупанији. И опет је број домаћинстава варирао: 1715. је било 19 домова, 1722. 65, а 1725-27. има 73. пореска обвезника. У Потиску војну границу ово коморско место се укључује 1745. године. У Мошорин су се онда доселили граничари из развојачене Суботице. На кратко време, после укидања и Потиске границе (1750) Мошорин се поново припаја жупанији до 1763. године. Као једно од првих шест места укључује се у новоосновани Шајкашки батаљон са седиштем у Тителу. У стодесетогодишњој шајкашкој ери број становника у Мошорину је стално растао. Између 1773. и 1786. овамо се из Далмације и Хрватске досељавају људи које је народ прозвао шијацима, па се број породица повећао за 45 и пред крај 18. века имао је Мошорин 1178 становника. Мошорин је 1931. имао 3854 становника, а последњи попис, 2002, забележио је 2763 главе.

Мошорин је увек био српско насеље, а припадници других националности су се слабо усељавали, углавном Мађари и Немци. Мошоринска православна црква посвећена је празнику Свете Тројице (Духови) који су и сеоска слава. Храм је подигнут 1798. на основи одобрења Дворског ратног савета из 1797. године. Иконостас је радио непознати резбар у другој половини 19. века. Иконе на дрвеној подлози уљем је крајем 19. века насликао Ђорђе Пецић. Раније је на другом месту у селу постојала једна мања црква која је била посвећена Св. Николи. На Брегу, изнад села, налази се Капела преноса моштију Св. Николе. Саграђена је у српско-византијском стилу, са два кубета, по нацрту архитекте Ђорђа Табаковића да буде женски манастир. Ктитор је био мошорински парох протојереј Светозар Влашкалић. Иконе на платну 1936. насликао је Урош Предић. Капелу је живописао по угледу на средњовековне манастире, уљаном бојом, 1934-37, самоуки сликар кописта Марко Милинов.

Мошорин је имао школу још од 1730. године. Од почетка рада школе, па скоро до краја 18. века школу су водила само два учитеља, поп Јефтимије (1730-1746) и Арсеније Поповић (1767-1793). Ипак, школа није редовно радила, јер се 1772. наводи да Мошорин нема школу. Године 1804. наводи се да је зграда нова и добра. После револуције 1848-9. подигнуте су у размаку од пет година две школске зграде. Пред развојачење Шајкашког батаљона (1873) школа је имала око 200 ђака оба пола, а само сто година раније имала је само осам ученика.

Крајем 19. века прелазило се са натуралне на робно-новчану привреду. Да би се спречило пропадање сељака започео је покрет за оснивање земљорадничких задруга и у Мошорину је 1901. основана земљорадничка задруга Рајфајзеновог типа. Исто тако, образоване су и штедионице или задруге за међусобно помагање и штедњу у свим већим местима Шајкашке. Међутим, иако је Мошорин 1900. имао 2475 становника и био у горњој половини по томе броју, нема података да је имао некакав новчани завод.

Потребе за занатлијама у Шајкашкој је увек било, али се расположиви подаци односе на време од 1815. године. Забележено је да је 1815. кројач Петар Спасојев прешао у Тител, јер није могао да живи од заната као што је могао опанчар Јован Маријанов. У Мошорин су се 1816. доселили ћурчија Ћира Лазаревић из Провинцијала и кројачки калфа Јован Барбулов. Чизмар Сима Михајловић 1823. одлази у Нове Карловце а 1830 евидентиран је као чизмар Сима Милетић, отац Светозара Милетића. Први познати трговац је Пантелија Георгијевић. Између два светска рата у Мошорину живи и ради 40 занатлија, имају млин и млекару, земљорадничку задругу (1927-1941).

У борби против однарођивања певачка друштва су јачала националну свест, па је тако и у Мошорину основано почетком 20. века певачко друштво а између два рата и луткарско позориште је повремено радило.

Литература: Бранислав Букуров, Географска монографија општине Тител, Нови Сад,1986.

Шајкашка I и I, историја, Матица српска, Нови Сад, 1975.

Драган Колак

(Овај садржај је део пројекта који је суфинансиран од стране Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.)

Comments are closed.