Мени на врху стране
Почетна / Вести / Друштво / Дан ослобођења Титела у Другом светском рату
Шеснаеста Смотрa ћириличке писмености Репрезентација кајакаша у Чуругу Пoтписaн Угoвoр o дoдeли 1.000.000 динара општини Тител Мошорин – освештана спомен плоча посвећена српским војницима страдалим у српској буни 1849. године Aкциja дoбрoвoљнoг дaвaњa крви у Tитeлу, Чуругу и Жабљу Медаље са Шкoлске олимпиjaде за Кaрaтe клуб Бoрaц 021 Златна медаља за Пољопривредно газдинство Радишић из Чуруга Ноћ музеја у Тителу Изложба Густав Климт – претеча модерне Одржан Први сајам за пензионере Радмила Тубић пласирала се на Републичко такмичење из географије и српског језика Мошорин Ликовнa колонијa 100 година од присаједињења Војводине Србији Ноћ музеја у Чуругу 2018 Мошорин – Духовне свечаности Упозорење пчеларима у Тителу Одржан радни састанак на тему Положај ромске заједнице у општини Тител Тител – Спасовданска литија 2018 Завршена 44. Песничка штафета Чурушка слава Спасовдан 2018 Чуруг Ноћ музеја 2018 Тител Ноћ музеја 2018 Први сајам за пензионере у Жабљу Скупштина удружења Спорт за све Отворен 85. пољопривредни сајам у Новом Саду Oбележена 170. годишњица Мајске скупштине у Сремским Карловцима 9. Туристички форум на Палићу Музеји за 10 – највећа музејска национална манифестација Трећи сточарски дани У Тителу обeлeжeн Дaн пoбeдe нaд фaшизмoм Цане Партибрејкерс одржао предавање новосадским студентима Посета Црвеном крсту Тител и породици Крстић Марковдан у Локу Туристичкa организација општине Жабаљ на Сајму туризма у Лукавцу Хуманитарни концерт у Вилову Првомајски турнир у фудбалу у Чуругу Чуруг у знаку дечије радости Оглашавање опасног подручја Обавештење пчеларима Општини Тител додељена средства за два пројекта у комуналној области Конституисан Одбор за обележавање стогодишњице присаједињења Војводине Краљевини Србији Љубица Арсић гостовала у тителској библиотеци Агапе – Светосавље као филозофија живота од Аве Јустина Поповића Очишћена Главна улица у Тителу за Дан планете Сутра се чисти Главна улица у Тителу Одржан шести Сајам хортикултуре у Госпођинцима Прва утакмица тителских рукометаша на новом терену Десетa, јубиларнa регатa Воде војводине Године подвига и славе 1848-1918-2018 Општина Жабаљ иницијатор излета за пензионере Дечија забавна олимпијада у Чуругу Сајам хортикултуре у Госпођинцима Пети сајам туризма у СТШ Милева Марић у Тителу Значајна улагања у општину Тител Потпредседник Покрајинске владе Ђорђе Милићевић данас у посети општини Тител Чворак Представници амбасаде Руске федерације и Руског дома гости Титела Aкциje дoбрoвoљнoг дaвaњa крви у Moшoрину и Шajкaшу Обележен Светски дан Рома Трибина и фото изложба у четвртак у Галерији библиотеке у Тителу Вече посвећено Исидору Бајићу Посета руских дипломата и привредника Тителу Одржано школско такмичење Шта знаш о саобраћају Априли-ли-ли у Гардиновцима Три бронзе за карате клуб Борац 021 Шајкаш на турниру Bushido open Карате клуб Црни појас Тител донео прегршт медаља из Суботице Конкурс за пријем 200 нових радника у производном погону Положен камен темељац за изградњу погона за прераду поврћа у Госпођинцима Ватромет за шампионке Одржана Годишња скупштина Спортског савеза општине Тител Кошаркашице ОШ Светозар Милетић Тител првакиње на Републичком школском такмичењу Отворена изложба слика – пастела проф. др Милорада Жикића Школама у походе: Основци одушевили рецитовањем Уручени уговори представницима културних друштава Основци општине Жабаљ посетили Музеј Војводине и поставку изложбе Чуруг на удару империја Роман Четири лудила представљен Титељанима Изложба слика – пастела проф. др Милорад Жикић Aкциja дoбрoвoљнoг дaвaњa крви у Гaрдинoвцимa Нови председник Меморијалног друштва Рација 1942 у Чуругу Најбољи спортисти општине Жабаљ за 2017. годину Представљање збирке песама Незнани јунаци у Градској библиотеци у Новом Саду Отварање духовних вечери у Вилову Представљање књиге Милоша Латиновића Четири лудила БОЖИЋ: Улагање у спорт је улагање у младост! Фестивал науке за најмлађе у Жабљу Општина Тител поново на Сајму туризма ОШ Светозар Милетић Тител прославила Дан школе ЈКП Комуналац Тител додељена средства за набавку возила за превоз отпада Туристичка организација општине Жабаљ на Београдском сајму туризма Обележавање Дана матерњег језика у средњој школи у Тителу Назире се крај техничког пријема нове спортске хале у Госпођинцима Сутра акција прикупљања крви у Тителу и Чуругу И ја се борим! Удружење виноградара и воћара Шајка Тител обележило славу Свети Трифун Дан школе и Исидорини дани свечано обележени у основној школи у Шајкашу Изложба слика Трагови Добре Марића Марета отворена и у Зрењанину Основана туристичко-пољопривредна задруга Етнос Пријем поводом обележавања Светог Саве У СТШ Милева Марић 26-ти пут свечано обележена школска слава Свети Сава У ОШ Светозар Милетић Тител обележена школска слава Изложба Чуруг на удару империја – 20 година археолошке експедиције Отворена изложба слика Добре Марића у Галерији КЦ Лаза Костић Сомбор

Друштво, Тител

Дан ослобођења Титела у Другом светском рату

Препоручите пријатељима
  • 30
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
    30
    Shares

Још један поглед на дан ослобођења Титела – Лични став аутора

Тител је према званичној верзији ослобођен 22. октобра 1944. године. Било би занимљиво да се чују и нека сведочења и чињенице које о ослобођењу Титела у Другом светском рату говоре друкчије. Радозналост ме је подстакла да завирим у невелику књигу Ђорђа Момчиловића „На банатској страни” (Народна армија, Београд, 1974.). Заправо, то је књига о 12. војвођанској ударној бригади која је „ослободила” Тител у Другом светском рату. Занимало ме је како се то догодило (у овој књизи), с обзиром на моја сазнања о том догађају. Преко шездесет година Титељани су празновали и обележавали ослобођење Титела од фашиста 22. Октобра, а у овој књизи пише да је ослобођен 23. октобра. Аутор каже да се „користио изворном оригиналном грађом”. Ко је овде необавештен? И, како се то, стварно, догодило?

Сем званичне верзије да је ослобођен у борбама с непријатељем, од покојног Александра Тићака Шаце чуо сам причу да је Јова Опра 22. октобра 1944. узео кафански столњак из хотела „Анкер”, отишао на обалу Тисе и машући дозивао партизане са банатске стране: „Ај`те, Швабе су очле пре два дана!”. И, партизани су стигли. Овој причи озбиљност је слабија страна, али се у њој крије зрно истине.

И Марко Јованов Гагаш сећао се тог дана. Имао је десетак година када су „ослободиоци” (два партизана и једна партизанка) његовим Шијачким шором упадали у празна дворишта и пуцали као да изгоне или убијају непријатеља. А њих већ увелико нигде није било. Истина је да у Тителу пре уласка партизана није било Немаца, а неки су отишли и раније. Немци су организовано напуштали насеља.

Вајтман или Вајсман, пре поласка за Немачку, поклонио је деди моје супруге зидни сат. На кутији сата графитном оловком је исписан датум 17. Х. То значи да је његова породица отишла пет дана раније. Немци су и мост на Тиси срушили раније штитећи на тај начин своју отступницу.

Лазар Чурчић је онда имао 18 година и тог октобра отишао је у рат. Каже да је Жива Мутин неколико пута чамцем прелазио Тису и позивао партизане да уђу у напуштени Тител (а не Опра столњаком) и да су они тек 22. октобра пре подне, код данашњег ресторана Алас, прешли Тису. Шајкашки партизански одред је у поподневним сатима ушао у насеље. Тако да сусрета ових партизанских јединица није могло бити, како се тврди у књизи.

На 131. страници своје књиге Момчиловић пише да су двадесетог октобра са леве обале Тисе командант и заменик комесара „двогледом посматрали другу страну”, те да им је све изгледало мирно. По аутору „Тител је утонуо у јутарњу сумаглицу”, а „у даљини су се видели плави обриси Фрушке горе”. (Команданти су били чудо. Кроз сумаглицу виде плаве обрисе Фрушке горе!) У књизи пише да су се са обе стране реке јединице утврђивале на обалама и да је командант Јоцика заповедио да се „отвори ватра на оне што су се утврђивали на обали реке” и то целим фронтом према бригади. (Па, зар двогледом нису установили да је све мирно?) Они су „како се преко дана чула пуцњава, претпостављали да то тамо дејствује неки партизански одред”. Патроле команданта Јоцике установиле су да се ради о Другом шајкашком одреду „који већ више дана напада непријатеља у околини Титела” отпозади.

Општи напад и форсирање реке, вели аутор, извршен је 23. октобра и у жестоком боју непријатељ је савладан и натеран у бекство. У току борбе успостављена је веза са Другим шајкашким одредом. А, онда су се у Тителу састали борци Шајкаши и борци Дванаесте на великом митингу и ручку, пише Момчиловић, потом се пет стотина тителских младића и девојака добровољно јавило у партизанске јединице.

Како веровати овој причи? Зна се када је ко ушао у Тител. Партизанске јединице се нису могле ни срести у Тителу, а камоли заједно да ручају. Уз то има индиција да су шајкашки борци били љути на саме себе што нису први ушли у Тител, па чак и љубоморни на Банаћане. А што се тиче „жестоке” борбе и славља исказали су их пуцњавом по Шијачком шору и на тргу. Ово са пет стотина добровољаца, ево како изгледа. У књизи Јовице Јеркова Титељани у борби (1982) списак има укупно 364 учесника НОБ-а из Титела за све време рата.

О добровољности могу да говорим поузданије и истинито. Случај мога таста Алексе Јованова најречитији је пример „добровољног” ступања у партизанске редове. После његовог повратка из „мункаша” (радних логора) у Мађарској и доласка у ослобођени Тител, војни управитељ места или, пак, председник МНОО (његова деца нису зарадила да му поменем име) упутио га је, заједно са још једним човеком, у војну јединицу и предао му запечаћени коверат који треба да преда у команду. Напоменуо му је да га не сме отварати. Наравно, Алексу је иритирала та тајновитост, па одлучи негде иза Ђурђева, на путу према Батини, да га отвори. И гле јада, унутра је писало: „По пријему убити”. Алекса се није јавио у команду, него својој кући. А то писмо је потписао и предао му кум. Са кумом и његовом фамилијом више нико од тастове фамилије није никада реч проговорио. Никада нико Алексу није ни питао зашто је „дезертирао”, нити је сазнао зашто су тако са њим поступили. А колико ли је још таквих добровољаца било?!

Момчиловић пише и о руским јединицама и помиње 23. совјетску и 73. стаљинградску дивизију у околини Титела. Нити су се Совјети, боље рећи Руси, утврђивали нити их је интересовао Тител, већ „дорога за Берљин”. Друго, Руси нису ни били 22. октобра (23. по Ђ.М.) на Тиси, нити им је Тителска чета и Дванаеста „олакшала прелазак преко реке”. Просто зато што су Руси прошли кроз Тител 27/28. октобра и преко импровизованог моста, јер су Немци при повлачењу мост срушили.

За ове чињенице чуо сам од потомка породице из Титела чији је женски део избегао о Рацији 1942. у банатско село Санад а мушки у заробљеништво. Жене су се у Тител вратиле два дана после ослобођења. Дакле, 24. октобра. А, Руси су, причали су му, прелазили Тису три-четири дана касније. Сећали су се Руса и по начину на који су упали у вински подрум њиховог комшије и пили вино у ненормалним количинама и питали само куда води пут за Берлин.

Време романтизма је далеко иза нас. Време је да се коначно говори права истина. И да се о годишњицама саопштава. Ко не зна, нека учи (и на грешкама).

Драган Колак

Objavi komentar