Мени на врху стране
Почетна / Вести / Друштво / Дан ослобођења Титела у Другом светском рату
И ја се борим! Удружење виноградара и воћара Шајка Тител обележило славу Свети Трифун Изложба слика Трагови Добре Марића Марета отворена и у Зрењанину Основана туристичко-пољопривредна задруга Етнос Изложба Чуруг на удару империја – 20 година археолошке експедиције Обележен Национални прaзник Русина у Ђурђеву 2017 – добра година за рукометни клуб Тител Тителска 2018-a Санира се пруга Панчево – Орловат – Римски Шанчеви – Нови Сад, при том и деоница Римски Шанчеви – Тител Пријем поводом обележавања Светог Саве У СТШ Милева Марић 26-ти пут свечано обележена школска слава Свети Сава У ОШ Светозар Милетић Тител обележена школска слава Отворена изложба слика Добре Марића у Галерији КЦ Лаза Костић Сомбор Пливање за часни крст Чуруг 2018 Пливање за часни крст Богојављење 2018. Жабаљ Почели Светосавски дани у СТШ Милева Марић Тител Одржана изборна скупштина Покрета Снага Србије Богољуб Карић у Тителу Бошко Брзић кандидат за Фебруарску награду Града Новог Сада Почињу Светосавски дани знања и вештина Божићни турнир у малом фудбалу Рација у Тителу, седамдесет шест година после Помен невиним жртвама рације из 1942. године широм Шајкашке У Жабљу обележена 76. годишњица рације у Бачкој Моћ сатире у ноћи носталгије Отворена изложба фотографија Мој Банат Предлог ранг листа за доделу стипендија студентима са територије општине Тител У Жабљу централни помен у знак сећања на жртве рације у Бачкој Новогодишње 5казање у Мошорину Хуманитарна акција за Инклузивно едукативни салаш Филипус у Шајкашу Представљене књиге Рафал из задњег ешалона и Моја тетка Јованка Броз и ја Отварање изложбе Мој Банат Милана Живковића У Тителу представљена нова књига Зорана Боснића Незнани јунаци Сатирично вече – Моћ сатире у ноћи носталгије Промоција књиге Србија данас Промоција књига у НБ Стојан Трумић у Тителу Књижевно вече у СТШ Милева Марић у Тителу Завршен зелени прелаз у Локу Нова аутобуска стајалишта у општини Жабаљ Урнебесна физика у школи у Тителу Фото конкурс Зумирај књигу Oпштина Жабаљ издваја 1,5 милиона динара за реновирање Црквеног дома у Госпођинцима Вече филозофије посвећено Макијавелију и Спинози Радионице за децу у „Брегу” Излети за пензионере Посета Сајму Сложни мозаик Србије Тамбура љубави – Фондација Етнос Шајкаш Одржана Годишња скупштина Удружeња Приjaтeљи Tитeлa из Титела Пријем за представнике удружења особа са инвалидитетом Средњошколци обележили Дан борбе против сиде Бесплатни Online курсеви Петочлана породица из Ковиља у пожару остала без куће Данас у Тителу седница Одбора за пољопривреду, шумарство и водопривреду Пуна подршка локалним самоуправама у реализацији конкурса из области јавног информисања Промоција књиге Незнани јунаци – аутор Зоран Боснић Пријем спортиста из категорије радничког спорта у општини Жабаљ Молба и упозорење из ЈКП Комуналац Тител Прво место за ученице средње школе у Тителу Одржано Књижевно-музичко вече Српске пјеване пјесме у БиХ Петар Божовић у Мошорину говорио монодраму Тако је говорио Николај Позоришна представа за основце из Титела Књижевно-музичко вече Српске пјеване пјесме у БиХ Уручене дипломе полазницима обуке зa нeгoвaтeљa стaрих, бoлeсних и oсoбa сa пoсeбним пoтрeбaмa Тако је говорио Николај – духовно вече у Мошорину Ноћ младог вина ракије и ликера Тител 2017 Aкциja дoбрoвoљнoг дaвaњa крви у Гaрдинoвцимa Нове геронтодомаћице у Тителу Отвoрена изложбa фотографија У сусрет руском цару, Романови – царско служење Нова расвета у спортској хали у Жабљу Данас је Светски дан борбе против дијабетеса Романови – царско служење, Изложба фотографија у СТШ Милева Марић Тител Представници Стонотениског савеза Србије у посети Општини Жабаљ Старе пруге и клинови Oбележен Дан Општине Жабаљ Новембарска награда Друштву за заштиту флоре и фауне Форланд Обука за геронтодомаћице Oпштинa Тител уводи нови информациони систем за потребе општинске управе На Митровдан одржана Свечана седница СО Тител Објављене јавне набавке за возила за потребе пољочуварске службе и адаптацију рукометног терена у Тителу Одржана акција добровољног давања крви у Тителу Романи Јаничар и Устаник представљени у библиотеци Стојан Трумић Тител Explore Feed – Ракетом ка променама СТШ Милева Марић наставља са обележавањем значајног јубилеја Продужење закупа гробног места Дани Војводине у Бања Луци 2017 Aкциja дoбрoвoљнoг дaвaњa крви у Tитeлу АЈНШТАЈН-Марић, Милева Одржана Олимпијада за децу са посебним потребама Промоција романа Јаничар и Устаник у библиотеци Стојан Трумић Тител Вeчe пoсвeћeнo култури дeцe и млaдих Основци посетили Сајам књига у Београду За културни део свечаних програма задужени средњошколци Почели радови на санацији централног објекта ПУ “Плави чуперак” Тител У Тителу одржана трибина о женама избеглицама Титељани подржали акцију Доживотно за живот Обележена годишњица смрти сликара Стојана Трумића Одржана Свечана седница поводом 73. годишњице ослобођења Титела Трибина о женама избеглицама у четвртaк у Тителу У Жабљу обележен Дан ослобођења у Другом светском рату Конкурс за доделу студентских стипендија за школску 2017/2018 Позив за предлагање кандидата за Новембарску награду Општине Тител до краја октобра

Друштво, Тител

Дан ослобођења Титела у Другом светском рату

Препоручите пријатељима
  • 30
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
    30
    Shares

Још један поглед на дан ослобођења Титела – Лични став аутора

Тител је према званичној верзији ослобођен 22. октобра 1944. године. Било би занимљиво да се чују и нека сведочења и чињенице које о ослобођењу Титела у Другом светском рату говоре друкчије. Радозналост ме је подстакла да завирим у невелику књигу Ђорђа Момчиловића „На банатској страни” (Народна армија, Београд, 1974.). Заправо, то је књига о 12. војвођанској ударној бригади која је „ослободила” Тител у Другом светском рату. Занимало ме је како се то догодило (у овој књизи), с обзиром на моја сазнања о том догађају. Преко шездесет година Титељани су празновали и обележавали ослобођење Титела од фашиста 22. Октобра, а у овој књизи пише да је ослобођен 23. октобра. Аутор каже да се „користио изворном оригиналном грађом”. Ко је овде необавештен? И, како се то, стварно, догодило?

Сем званичне верзије да је ослобођен у борбама с непријатељем, од покојног Александра Тићака Шаце чуо сам причу да је Јова Опра 22. октобра 1944. узео кафански столњак из хотела „Анкер”, отишао на обалу Тисе и машући дозивао партизане са банатске стране: „Ај`те, Швабе су очле пре два дана!”. И, партизани су стигли. Овој причи озбиљност је слабија страна, али се у њој крије зрно истине.

И Марко Јованов Гагаш сећао се тог дана. Имао је десетак година када су „ослободиоци” (два партизана и једна партизанка) његовим Шијачким шором упадали у празна дворишта и пуцали као да изгоне или убијају непријатеља. А њих већ увелико нигде није било. Истина је да у Тителу пре уласка партизана није било Немаца, а неки су отишли и раније. Немци су организовано напуштали насеља.

Вајтман или Вајсман, пре поласка за Немачку, поклонио је деди моје супруге зидни сат. На кутији сата графитном оловком је исписан датум 17. Х. То значи да је његова породица отишла пет дана раније. Немци су и мост на Тиси срушили раније штитећи на тај начин своју отступницу.

Лазар Чурчић је онда имао 18 година и тог октобра отишао је у рат. Каже да је Жива Мутин неколико пута чамцем прелазио Тису и позивао партизане да уђу у напуштени Тител (а не Опра столњаком) и да су они тек 22. октобра пре подне, код данашњег ресторана Алас, прешли Тису. Шајкашки партизански одред је у поподневним сатима ушао у насеље. Тако да сусрета ових партизанских јединица није могло бити, како се тврди у књизи.

На 131. страници своје књиге Момчиловић пише да су двадесетог октобра са леве обале Тисе командант и заменик комесара „двогледом посматрали другу страну”, те да им је све изгледало мирно. По аутору „Тител је утонуо у јутарњу сумаглицу”, а „у даљини су се видели плави обриси Фрушке горе”. (Команданти су били чудо. Кроз сумаглицу виде плаве обрисе Фрушке горе!) У књизи пише да су се са обе стране реке јединице утврђивале на обалама и да је командант Јоцика заповедио да се „отвори ватра на оне што су се утврђивали на обали реке” и то целим фронтом према бригади. (Па, зар двогледом нису установили да је све мирно?) Они су „како се преко дана чула пуцњава, претпостављали да то тамо дејствује неки партизански одред”. Патроле команданта Јоцике установиле су да се ради о Другом шајкашком одреду „који већ више дана напада непријатеља у околини Титела” отпозади.

Општи напад и форсирање реке, вели аутор, извршен је 23. октобра и у жестоком боју непријатељ је савладан и натеран у бекство. У току борбе успостављена је веза са Другим шајкашким одредом. А, онда су се у Тителу састали борци Шајкаши и борци Дванаесте на великом митингу и ручку, пише Момчиловић, потом се пет стотина тителских младића и девојака добровољно јавило у партизанске јединице.

Како веровати овој причи? Зна се када је ко ушао у Тител. Партизанске јединице се нису могле ни срести у Тителу, а камоли заједно да ручају. Уз то има индиција да су шајкашки борци били љути на саме себе што нису први ушли у Тител, па чак и љубоморни на Банаћане. А што се тиче „жестоке” борбе и славља исказали су их пуцњавом по Шијачком шору и на тргу. Ово са пет стотина добровољаца, ево како изгледа. У књизи Јовице Јеркова Титељани у борби (1982) списак има укупно 364 учесника НОБ-а из Титела за све време рата.

О добровољности могу да говорим поузданије и истинито. Случај мога таста Алексе Јованова најречитији је пример „добровољног” ступања у партизанске редове. После његовог повратка из „мункаша” (радних логора) у Мађарској и доласка у ослобођени Тител, војни управитељ места или, пак, председник МНОО (његова деца нису зарадила да му поменем име) упутио га је, заједно са још једним човеком, у војну јединицу и предао му запечаћени коверат који треба да преда у команду. Напоменуо му је да га не сме отварати. Наравно, Алексу је иритирала та тајновитост, па одлучи негде иза Ђурђева, на путу према Батини, да га отвори. И гле јада, унутра је писало: „По пријему убити”. Алекса се није јавио у команду, него својој кући. А то писмо је потписао и предао му кум. Са кумом и његовом фамилијом више нико од тастове фамилије није никада реч проговорио. Никада нико Алексу није ни питао зашто је „дезертирао”, нити је сазнао зашто су тако са њим поступили. А колико ли је још таквих добровољаца било?!

Момчиловић пише и о руским јединицама и помиње 23. совјетску и 73. стаљинградску дивизију у околини Титела. Нити су се Совјети, боље рећи Руси, утврђивали нити их је интересовао Тител, већ „дорога за Берљин”. Друго, Руси нису ни били 22. октобра (23. по Ђ.М.) на Тиси, нити им је Тителска чета и Дванаеста „олакшала прелазак преко реке”. Просто зато што су Руси прошли кроз Тител 27/28. октобра и преко импровизованог моста, јер су Немци при повлачењу мост срушили.

За ове чињенице чуо сам од потомка породице из Титела чији је женски део избегао о Рацији 1942. у банатско село Санад а мушки у заробљеништво. Жене су се у Тител вратиле два дана после ослобођења. Дакле, 24. октобра. А, Руси су, причали су му, прелазили Тису три-четири дана касније. Сећали су се Руса и по начину на који су упали у вински подрум њиховог комшије и пили вино у ненормалним количинама и питали само куда води пут за Берлин.

Време романтизма је далеко иза нас. Време је да се коначно говори права истина. И да се о годишњицама саопштава. Ко не зна, нека учи (и на грешкама).

Драган Колак

Objavi komentar