vatrogasci titel gasenje pozara

Спаљивање живота

Препоручите пријатељима

ТИТЕЛ: Година која је на измаку остаће запамћена као година људског немара и охолости по питању природе Титела и Тителског брега.

У историји ватрогасне јединице Тител, никада није забележен оволики број интервенција у гашењу пољских пожара у којима сам учествовао са својим колегама. Данима смо излазили јурећи се са ватром која је гутала хиљаде хектара поља, канала, тршћака и багрењака. Читава прича је у једном тренутку добила невероватну димензију и чинило се као да имамо посла са безумницима који су решили да спале сву земљу око нас!

titelski breg spaljena vegetacija

Трагедија је што већина људи у томе не види неки битан проблем. Сви то гледају са даљине, посматрају пролазећи својим аутомобилима или чују препричавајући локалне приче, и то тако прође без ичије одговорности и заборави се са првом кишом. На лицу места ствар је потпуно другачија и штета проузрокована пожаром је итекако велика и непроцењива. У само једном трену изгори на стотине врста биљног и животињског света, њихова станишта бивају уништена, после чега се на многим местима мења равнотежа читавог биодиверзитета. Многе животињске врсте трпе, а многе и падају као жртве ватрене стихије. У јесењим данима, нарочито је на удару дивља препелица, пољска шева, која ноћ проводи на стрњиштима припремајући се за сеобу. Највише паљења дешава се у вечерњим сатима и траје до дубоко у ноћ.

titelski breg spaljena vegetacija vatrogasci

У каналима и око њих, где је трска и висока трава, многе врсте ситних птица налазе своје уточиште и место за починак, а одатле често више никад не полете јер страдају од ватре и дима. Постоји много врста птица које живе и гнезде се у трсци и искључиво су везане за њу. Велики и мали трстењак, трстењак млакар, рогозар, ритска стрнадица, неке врсте траварки, су само неке од њих. Трска је јако битна, читаву зиму пружа уточиште многим другим птицама и животињама, тако да штета узрокована пожаром ствара дугорочне последице. Људи тога нису свесни, вероватно из незнања и немара. Свака мала птичица за њих је само врабац, нико не обраћа пажњу, а заправо наше окружење, тителски ритови приобаља и обод брега су препуни живота. Када би свако од нас само једном недељно, у месецу априлу и мају, отишао у рит или поље, и примирио се сат времена да посматра околину, био би запрепашћен динамиком и звуковима разноврсне песме птица. На жалост многе врсте су у сталном опадању, неке су и нестале, морамо тога бити свесни! Морамо бити људи и наступати као људи, домаћини, поштујући природу око нас. Имамо своју земљу, своје њиве, негујмо их али не и по цену уништавања свега око њих. Будимо свесни да, уништавајући природу уништавамо сами себе.

Оставите одговор