Menu
Почетна / Водимо вас... / Манифестације / Четири велике љубави Алена Исламовића
Овогодишња Смотра ћириличке писмености прилагођена ситуацији Надежда Недељков, Милана Бореновић, Марко Ивковић и Борислав Трнинић најбољи спортисти општине Тител Подељени пакети помоћи најугроженијим ратним војним инвалидима и породицама палих бораца Никола Анчин освојио прво место на конкурсу Етичке дилеме Добровољни даваоци крви испунили очекивања Део Јединственог бирачког списка за подручје општине Тител излoжен на јавни увид Обележен Дан победе над фашизмом Обележен Светски Дан Црвеног крста Пензионери и самоизолација на селу Свестрана породица Тапавица Aкциje дoбрoвoљнoг дaвaњa крви у Тителу, Moшoрину и Шajкaшу Свакодневна помоћ најстаријим суграђанима Пензионерима са малим пензијама ускоро стижу пакети Не учим енглески, па… Корона вирус COVID-19 Мере и препоруке за заштиту од настанка и ширења Корона вируса на територији општине Тител Активности Црвеног крста Тител у новонасталој ситуацији Позивни и волонтерски центар општине Жабаљ за помоћ старијим лицима у ванредном стању Апел грађанима општине Тител Обавештење за добровољне даваоце крви Важно обавештење за грађане општине Жабаљ Акција добровољног давања крви у Гардиновцима Агенција за безбедност саобраћаја одржала предавање за средњошколце из Жабља Наставнице и ученици школе у Каћу одрекли се поклона за 8. март и новац уплатили деци оболелој од рака Двадесет година изложбе Стварале су и стварају наше вредне руке Мошоринци позвани да посете Луганск Увид у бирачки списак – Избори 2020 Ученици завршних одељења СТШ Милева Марић из Титела посетили Сајам образовања у Новом Саду 700 евра просечна плата у општини Тител?! Потомци Мошоринаца из Луганска гостују у Мошорину Бесплатно учлањење у НБ Стојан Трумић Тител поводом 8. марта Општина Жабаљ наставља да улаже у предшколске установе Стипендије најбољим студентима Општина Жабаљ наградила најбоље и најзаслужније у спорту Ветерани РК Тител састали се 17-и пут Како пронаћи адекватан Кључ и победити стрес Игор Јурић одржао предавања на тему Украдена безбедност у Тителу Промоција књиге др Хасаја М. Алијева Кључ заштите од стреса Дан сећања на мошоринске великане Министар Недимовић у посети пољопривредницима у Жабљу и Чуругу Дан сећања на мошоринске великане Проф. др Слободан Рељић гост Друштва српско-руског јединства Тител Архитекта Лазар Кузманов о утисцима након изложбе својих радова у Тителу Лазар Кузманов представио своја дела родном месту Удружење Шајка прославило Дан Светог Трифуна Александар Прокин добитник покрајинског рукометног признања Руски одговор на покушаје ревизије резултата II светског рата Предавања на тему Украдена безбедност Акција добровољног давања крви у Тителу У току санација дела пута на излазу из Жабља ка Чуругу Лазар Кузманов архитекта и урбаниста представља своје радове у галерији библиотеке у Тителу Отварање изложбе Михаила Милета Кулачића у Галерији Архива Војводине Од сутра затворене школе и вртићи настава се обуставља од 12. до 21. фебруара Оснива се Сеоска библиотека Никола З. Недић у Гардиновцима Гардиновци – заједничким радом до успеха ОШ Светозар Милетић Тител обележила школску славу У СТШ Милева Марић Тител обележена школска слава Свети Сава Отворена изложба Страдање православних свештеника током Шајкашко-новосадске рације Ледена ружа Тител обележио годишњицу Рације Мошорин памти Вилово обележило годишњицу Рације Улица отвореног срца у Жабљу За Божић организовано ломљење чеснице у сва четири насељена места општине Жабаљ Помен жртвама Рације у Локу Вертепи – мачкаре – Мошорин Искре на радост Централним поменом у Бечеју обележена 78. годишњица Рације у јужној Бачкој Тител – клизалиште на радост деце и одраслих О буџету Општине Тител за 2020. годину Тител добија по први пут клизалиште од 360 квадрата Путеви Србије санирају Главну улицу у Тителу Нова вина Потисја Завршни концерт АКУД-а Ђерам Лок Александар Гајшек представио књиге Агапе Титељанима Тителско удружење пчелара организује предавање у средњој школи Александaр Гајшек – Агапе у библиотеци у Тителу Српско-руско посело у Шајкашу У НБ Стојан Трумић Тител представљена књига Дејана Ристића Митови српске историје Учесници Велике народне скупштине Срба, Буњеваца и осталих Словена Баната, Барање и Бачке одржане 25. новембра 1918. године у Новом Саду на којој је проглашено уједињење Војводине и Србије Митови српске историје Изложба фотографија из главног архива града Москве Одржана акција добровољног давања крви у Тителу Постављена спомен плоча невино пострадалим Виловчанима у злогласној Рацији Не играј на Енглезе у Дому културе у Тителу Удружење инвалида рада општине Тител обележило Међународни дан особа са инвалидитетом Не играј на Енглезе РВИ и породице палих бораца прославили своју славу Митровдан Митровдан је Празник и Титела и свих места општине и негдање Шајкашке Лазар Кузманов добитник награде за архитектуру Ђорђе Табаковић за 2019. годину Свечено обележен Митровдан, Дан општине Тител Још један успешан наступ АКУД-а Ђерам из Лока Мошоринци приредили изложбу Војводи Петру Бојовићу Најмлађи жабаљчани уживали уз припаднике Жандармерије Завршени археолошки радови у Локу Мошорин домаћин више радионица у Клубу финих заната Измењен ред вожње за бесплатан аутобуски превоз ученика и студената Радови на задужбини проте Светозара Влашкалића Представници Црвеног крста Тител на округлом столу 70 година од усвајања Женевских конвенција ТИТЕЛ ДАНАС поново пред читаоцима

Манифестације, Тител

Четири велике љубави Алена Исламовића

Препоручите пријатељима
  • 113
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
    113
    Shares

ТИТЕЛ: Овогодишње Великогоспојинске свечаности у Тителу, биле су веома разнолике и садржајне. Оне су трајале од 17-24. августа и свако је могао за себе да нађе одговарајуће садржаје које га занимају. Било је ту садржаја за гурмане као што је такмичење „Котлић под Тителским брегом“, спортисти су могли да уживају у малом фудбалу и одбојци на песку, а љубитељи друштвених игара у такмичењу у пикаду, за љубитеље моде организована је модна ревија, о 800 година аутокефалности СПЦ нешто више могло се сазнати на изложби у Светосавском дому. Љубитељи ликовне уметности имали су прилику да учествују на ликовној колонији као уметници или само као посматрачи, о женама – композиторима у српској музици двадесетог века могло се нешто сазнати на предавању организованом у СТШ „Милева Марић“, они који брину о своме здрављу могли су да посете „Базар здравља“, љубитеље народне музике обрадовала је Драгица Радосављевић Цакана, децу је одушевио дечији карневал и представа „Три мала прасета“, љубитеље архитектуре изложба „Земљана архитектура Балкана“. Многи су ипак чекали среду вече када је долазио Ален Исламовић, рокенрол звезда бивше Југославије и других балканских простора.

Пљуни и запјевај, моја Југославијо, Ружица си била, Ђурђевдан, Мотори… као и друге песме славних састава „Бијело дугме“ и „Дивље јагоде“, те новије песме из његове соло каријере и дуети, одјекивали су Парадним тргом. Раздрагана, већином женска публика, одушевљено је ђускала не марећи за Аленове 62 године, које се не његовом лицу и телу не виде. Програм је трајао пуна два сата, а завршио је нешто пре поноћи, када су многи кренули својим кућама уз ритам чувене песмице „Ајмо цурице, ајмо дјечаци, студенти и ђаци, милицајци…“

После концерта на тргу, са Аленом смо разговарали у хотелу „Тиса“. Иако је због фанова, који су желели фотографију са њим, морао да прекине вечеру, није му било тешко да се одазове нашој молби за кратки интервју. Напротив, на постављена питања одговарао је са пуно стрпљења и детаљно.

Казали смо му да нам је познато да је рођен у малом селу поред Бихаћа, уз бистру, зелену реку Уну, где је завршио основну и средњу школу и упознао своју, тада шеснаестогодишњу, девојку Маријану, коју је касније оженио и са њом добио ћерке Уну и Лару. Оне су сада одрасле жене које су Алену подариле два унука. Као младић основао је неке мале музичке саставе, да би се 1983. године прикључио групи „Дивље јагоде“ у којој су неки од чланова били су из Бихаћа. Група се из Загреба преселила у Сарајево и ту су снимили, како он сам каже, њихов најуспешнији албум, „Мотори“. На том албуму он је био вокални солиста и фронтмен групе, а написао је и све текстове песама. О томе новом периоду у свом животу, Ален каже: „Дивље Јагоде“ су постале значајан југословенски бенд, а ја сам као фронтмен бенда био човек који је био изложен и којег су камере највише снимале. Био сам певач који се квалитетом и начином певања разликовао од других певача са југословенског и балканског простора. Распон мога гласа је био три октаве и оно што смо ми у „Дивљим јагодама“ радили, више је личило на европски и светски стил него на југословенски и балкански.То је за мене и „Дивље јагоде“ била велика прекретница. Снимили смо још три албума који су продати у 300-400 000 примерака. Радили смо велике концерте по великим градовима Југославије, имали најбоље озвучење, познате менаџере… Осамдесетчетврте године добио сам позив од Горана Бреговића да пређем у „Бијело дугме“, али сам се тада нећкао јер сам са „Дивљим јагодама“ имао план да у Лондону снимимо нешто за светско тржиште. Горан ми је веома искрено рекао да је то јако тешко остварити јер је и он сам већ нешто слично покушао, а то су покушали и YU група, Смак и неки други. Није лако продати Енглезима неку рокенрол музику са Балкана и Југославије, јер су они били ти који су рокенрол измислили. Ми смо кренули у ту авантуру и убрзо схватили да од тога нема ништа. Године 1986; од покојног Ипета Ивандића сазнао сам да Горан поново жели са мном неку сарадњу. Тад се десио тај албум „Пљуни и запјевај моја Југославијо“ који је донео много хитова, као шта су „Ајдемо у планине“, „Ружица си била“ и други. Тај албум „Бијелог дугмета“ је продат у преко милион примерака LP плоча и касета, ишло се на дугу турнеју 160 дана у години, држали смо и по два концерта у једном дану у два различита града…

На нашу констатацију да имамо податак да га је Бреговић узео у групу не само због тога што је лепо певао и имао лепу фацу, него у првом реду због тога што је био нормалан и непорочан младић који није пио нити се дрогирао, Алан је рекао:

„У овом послу, као и сваком другом, треба бити нормалан. Има мојих колега који су разорили три четири брака и то сматрају богатством. Ја имам моју жену коју сам упознао када је имала шеснаест година. Она ми је и данас жена. Изродила ми је две дивне ћерке које су моје највеће богатство. Од њих имам два унука, ја сам најсрећнији деда на свету.“

На нашу шаљиву примедбу да ће многе жене и девојке бити изненађене и разочаране сазнањем да је њихов љубимац заправо деда, он одговара веоима смирено и озбиљно:

„То је живот! Године иду, котрљју се. Кад тад доћи ће време да потомци онога који је стварао породицу и бринуо да остави нешто иза себе, буду поносни наследници.“

Поносан је на сарадњу са Лепом Бреном у њеном последњем филму у којој су заједно са Владом Калембером и Данијелом Поповићем, бившом евровизијском звездом, снимили песму Југословенка. Како он каже, „Многи сматрају да је „Југословенка“ најлепша Бренина песма“. На нашу примедбу да је Данијел радио ствари супротне од његових животних начела, па тако иза себе има више пропалих бракова и уништену каријеру, док је он са своје 62 године још у жижи интересовања и поштовања публике, Ален одговара да је све у томе како се човек постави према послу, а приватни живот је нешто друго.

„У своја четири зида ја скупљам енергију за ово што радим.“

Шта бисте могли да кажете о свом раду у групи „Четири аса“?

„Четири аса“ је била једна фина формација коју смо чинили Владо Калембер, Јурица Пађен, Рајко Дујмић, Славко Пинтарић – Пишта и ја. То су здрави и успешни људи са великим каријерама, а ја сам тај садржај само освежио и ојачао својим музичким опусом. Вадо Калембер и ја смо и данас добри пријатељи који се виде двапут месечно и попију кафицу, а причамо о свему па и о „Четири аса“. Ми смо имали неких четрдесет наступа и међу нама никада није било зависти и сујете. У Сарајеву би било другачије, тамо су људи другачији.

Негде сам прочитао да сте се ви током своје музичке каријере осим од певања обезбеђивали и новцем од разних хобија, па сте тако у неком времену имали посластичарницу у којој се точио алкохол.

„Да био је то кафић који се налазио у згради у којој су становали пилоти са аеродрома „Жељава“. Град тад није ту дозвољавао отварање кафића баш због пилота који нису смели да пију, а били су највећи потрошачи алкохола. Тако је посластичарница била само формално.“

Познат је редослед четрири ваше највеће љубави. То су породица, рокенрол, лешници и тенис. Што бисте могли да кажете о Вашој плантажи лешника?

„То радим заједно са шураком. Он ми много помаже у узгоју 1800 стабала лешника. То је прва плантажа у западној Босни на којој се узгајају нутела лешници. То су младе саднице, па прави род очекујем тек за три четири године.“

Чули смо нешто о лешницима које зовете Титови лешници.

„Да то су лешници које су створили Титови људи 50-их година. Истарски лешник је јако укусан и квалитетан.“

Што бисте рекли о дуетима које сте снимили са разним певачима и певачицама? Који је најуспешнији?

Мислим да је најуспешнији хит „Лопов“ који сам снимио са Индиром Радић. То је песма снимљена на правом месту и у право време. Иза ње је стала „Гранд продукција“, а Индира и ја смо две године са њом имали светску турнеју. Још да кажем да сам у послу са Гораном Бреговићем као певач „Бијелог дугмета“. Горан је велики човек и уметник који је створио велика дела. Мени је част да радим са њим.

На крају, после музике и бизниса, да Вас питам како се сналазите као деда?

„Као и сваки поносни деда. Унуци ме обожавају, а старији самном чак и свира, има бубњеве. Морам за њих имати времена.“

Текст и фото: Стево Диклић

Post a Comment