Menu
Почетна / Вести / Култура / Драган Колак - Оштро перо и бритак језик, тешка артиљерија
Јубилеј – Смотрa ћириличке писмености у НБ Стојан Трумић Тител Акција добровољног давања крви у Тителу НБ Стојан Трумић Тител је приредила изложбу фотографија Пред вратницама Акција добровољног давања крви у Мошорину и Шајкашу Поправљени атарски путеви у Тителу Акција добровољног давања крви у Гардиновцима Председник Републике у недељу у посети општини Тител Тител испунио очекивања у акцији давања крви Акција добровољног давања крви у Тителу СТШ Милева Марић Тител 30-ти пут обележила школску славу Драган Колак – Оштро перо и бритак језик, тешка артиљерија Осамдесетогодишњица Рације у Шајкашкој Централна манифестација обележавања 80 година рације у Шајкашкој У Жабљу одржано предавање на тему Осамдесет година од Погрома у Бачкој НБ Стојан Трумић објавила књигу Звуци Шајкашке – Томислав Братић Промоција књиге Српски добровољци из Баната, Бачке и Барање 1914-1918 Акција добровољног давања крви у Мошорину и Шајкашу Ледене гробнице неми сведоци злочина АКУД Јован Поповић за Стефаново лепше детињство Погром осликан четкицом, бојом и дечјим срцем Завод за трансфузију крви задовољан одзивом давалаца у Тителу Акција добровољног давања крви у Тителу и Гардиновцима Дан општине Тител обележен свечаном седницом Данас у Тителу Шајкаши свечано обележили Митровдан Актив жена из Титела донео признања са манифестације Жене Срема, Баната и Бачке у срцу Београда Вежба Систем 2021 Обнова објекта предшколске установе Плави чуперак у Шајкашу Тител, Шајкаш и Гардиновци се представили на Сајму стваралаштва сеоских жена Освештан храм Свете Тројице СО Тител приступа изради Плана развоја општине Тител за период 2022 -2030 Формиран Општински одбор УГ Сви за Шајкашку Тител обележио годишњицу ослобођења Обележено 77 годинa од ослобођења Жабља Црквена општина мошоринска расписала књижевни конкурс поводом 80 година Рације Рапсодија боја у НБ Стојан Трумић Ликовна колонија Живи смо – Погром 1942 Генерал Ђорђе Стратимировић после 113 година сахрањен у Сремским Карловцима Тител домаћин 10. манифестације Тестенијада и ваљушци Дан мађарске кухиње на обали Тисе у Тителу Шекспир из Шајкаша победник манифестације Котлић под Тителским брегом Звуци Шајкашке међу нама Одржан пети Ловац на чеки Чуруг 2021 У Тителу отворена самоуслуга за прање возила Представљене књиге Драгана Вујичића Отворена изложба Шпацирање кроз Потисје Дејан Матић у тами Парадног трга у Тителу Тридесет година после – генерација матураната школске 1989/90. године Изложба слика Смиљане Чурић Мирко П Жигић: Лелек камена – Милени за златне године верности Великогоспојинске свечаности – Дечји карневал двадесети пут Прође првих двадесет година Дечјег карневала у Тителу Добра посећеност Базара здравља Двадесет година сећања Великогоспојинске свечаности у Тителу почеле Базаром здравља Деца из Титела и Лока на одмору и опоравку у одмаралишту Багремари Вeликoгoспojинске свeчaнoсти Tитeл 2021 Краљ Милутин – живот и дело Минијатурне куварице изум Анке Лозанов Акцијa добровољног давања крви у Жабљу Тител још једном оправдао очекивања Преминуо новосадски фоторепортер Јарослав Пап Традиција укорак са новим временом Донаторско вече поводом седам деценија АКУД Јован Поповић Тител АКУД Јован Поповић Тител се захвалио донаторима Гардиновци у песми и игри Акције добровољног давања крви у општини Тител Одржано лигашко такмичење у парастреличарству Outdoor Упозорење пчеларима – ваздушни третмани против комараца Положени венци на споменик Илији Нешину ЈКП Комуналац Тител добио похвале на десетој седници Скупштине општине Тител Нова машина за Јавно комунално предузеће Чистоћа Жабаљ Бисер камп у Чуругу Бранислав Недимовић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде посетио Тител Тителски плато археолошка ризница, књига Предрага Медовића пред читаоцима Радови на асфалтирању улица у Ђурђеву Представa Два мириса руже у Тителу ЛАЛА фестивал, обележен бројним радионицама, и, нажалост, невременом ФК Борац Шајкаш, остварио највећи успех, пласирао се у Српску лигу ЛАЛА фестивал, друго издање, почиње 15. јула у Мошорину Титељанин Душко Иконов излаже фотографије у Новом Саду Вранић Фарм поклонила 18 000 јаја најугроженијима Поклони ђацима генерације и вуковцима за остварен успех АКУД Ђерам Лок – Змају у походе трећи пут Гардиновци богатији за 3000 књига Изведена тактичка вежба Речне флотиле у Тителу Третман комараца са земље и из ваздуха СТШ Милева Марић Тител данас је испратила своје матуранте Тител и Тиса домаћини здружено тактичке вежбе Муњевити удар 2021 Укинута ванредна ситуација у општини Жабаљ Вукану за незаборав Укинута ванредна ситуација у општини Тител Одржана ликовна колонија у организацији Удружења инвалида рада Књига Поп право! изазвала велику пажњу Титељана Споменик природе Бели дуд у Гардиновцима Пољопривредници штите Тителски брег, контејнери пун погодак Представљање књиге ПОП ПРАВО кратак водич кроз филозофију права Упис у издвојено oдељење основне музичке школе у Тителу до 10. јуна ЈКП Комуналац Тител крпи ударне рупе у Тителу Тителски матуранти крај школовања прославили са трубачима Тителски победник окупио више од 400 такмичара из 30 клубова

Култура, Тител

Драган Колак – Оштро перо и бритак језик, тешка артиљерија

Препоручите пријатељима

ТИТЕЛ: У зборнику „Афоризми и афористичари 21“ за 2021. годину, у друштву 63 аутора- афористичара нашло се и име Драгана Колака из Титела. Многи ће се запитати ко је тај седамдесетједногодишњак који се нашао у друштву познатијих Александра Баљка, Милијана Деспотовића, Бошка Ломовића, Жељка Марковића, Драгутина Минића-Карла, Слободана Симића, Милана Тодорова и других величина афористичког израза из разних места Србије, Хрватске (Загреб, Вуковар), Црне Горе (Подгорица, Пљевља), БиХ/Република Српска (Зворник, Козарска Дубица, Угљевик, Бања Лука, Приједор, Лопаре, Сански Мост) и Словеније (Сечовље).

Много тога се накупило у ових више од седамдесет година, јер сам Драган Колак у шали каже да је он свој бритки, неки ће вероватно рећи и погани, језик почео да оштри још од малих ногу.

Из токова реке живота издвојићемо острвца на којима се Драган Колак задржао краће или дуже време: Рођен је 1950. године у Кијеву у Метохији где је завршио основну школу. Гимназију је кратко време похађао у Новом Пазару, да би када су његови родитељи купили кућу у Крагујевцу, наставио школовање у Крагујевачкој гимназији коју је завршио школске 1967/68. године. У Крагујевцу је дипломирао на Вишој педагошкој школи, а студирао је на Филолошком у Београду и Филозофском факултету у Новом Саду. Радио као наставник руског језика у основним школама у Горњој Трнави (опленачкој) и Тителу (у Шајкашкој). Бавећи се новинарством писао је за новосадске новине Дневник, Војводина, Мисао, за Данас (Београд), Шајкашке новине (Жабаљ). Прилоге су му објављивали 14 дана (Параћин), Политика(Београд) и Зрењанин (Зрењанин), Објављивао је у периодици: Република (Београд), Ми млади (Загреб), Тителски летопис, Свеске (Панчево), Ревија Колубара (Ваљево), Годишњак Народне библиотеке у Тителу. Писао је за Тител данас (1997-2003) и покренуо и уређивао ђачки лист Искра који је убрзо преименован у Латице (1979-1995)… Писао је неке одреднице за Енциклопедију Новог Сада. Пише афоризме за децу и одрасле, а на Фестивалу хумора у Лазаревцу добијао је награде за афоризме и карикатуру, добитник је и годишње награде параћинских 14 дана за карикатуру… Објавио је књиге „Читуља Тителског брега 1848-1849“ (2002), „Кијево у Метохији од настанка до нестанка“ (2015), „Биографски речник Титела“ (2015) и „Перорез“ (2017). Приредио је монографију „Три века новог тителског школства“ (2003), идејни је творац и оснивач манифестације Смотра ћириличке писмености (2003) и уредник њеног часописа Лепопис (2003-2014), покренуо је ФЛЕРТ (Фестивал лепе речи Тител) и уређивао Тителтеку (билтен Фестивала и сајт), пише за интернет портал Равница инфо, објављује афоризме на порталима Колак инфо и Афирматот, те у дневној и периодичној штампи… За свеукупни допринос развоју културе општине Тител додељена му је 2014. године Новембарска награда, а за јавни, културни и педагошки рад завредео је да му име буде уписано у Лексикон писаца просветних радника Србије (2003), Биографски речник Шајкашке (2014) и Лексикон стваралаца у предуниверзитетском образовању Србије (2019).

На наше питање када је почео озбиљније да размишља о писању, а посебно о писању афоризама, кратке форме коју одликују језгровитост, мисаоност, духовитост и актуелност, Драган Колак нам је рекао:

„Пресудан је био мој сусрет са Владимиром Булатовићем Вибом с којим ме је упознао Мирослав Милутиновић, мој другар са Више педагошке школе… Он ме је са Владом упознао док су седели у бифеу Парк у Крагујевцу. Ја волим да кажем да је Вибова књига „Корак назад“ била за мене корак напред. Након тога сусрета почео сам озбиљније да пишем афоризме и објављујем их у студентском листу ФАКК, а касније и у другим реномиранијим новинама.“

О својој генерацији Крагујевачке гимназије (генерација школске 1967/68. године), каже да је проглашена за „најбољу генерацију најбоље школе“ у историји Гимназије. То мишљење пише у монографији „Храна за снове“ издате поводом 50-годишњице те генерације. Колак набраја познате и признате личности које је изнедрила генерација 1967/68:

„То су Бора Дугић, музичар, Зоран Б. Петровић режисер, Миодраг Панић генерал, Милан Томић атлетичар и др спорта, Жарко Обрадовић кошаркаш, Слободан Лазаревић универзитетски професор, Миланка Петковић, др медицинских наука, Слободан Косовац, генерал-заменик министра одбране, Ивица Матијевић атлетичар, савезни капитен репрезентације и члан Атлетске асоцијације Европе, Слободан Каратошић др економије, Нада Ковачић универзитетски професор на Масачусетсу, Питсбургу у САД, Драган Мицић, академик САНУ, Мирослав Равић др фармакологије и директор фирме MGM biopharm у Лондону, Зоран Спасојевић књижевник…“

На питање одакле су корени презимена Колак, он објашњава:

„Колико сам изучавао порекло мога презимена и других варијација као што су нпр. Колаковић и слично, пронашао сам податак да је то презиме из Старе Херцеговине из Риђана код Никшића. Касније се сеобама и миграцијама проширило готово по читавом терену бивше државе. У породици имам и познатих имена, па је тако млађим генерацијама вероватно познато име глумца Милана Колака. Он је мој братанац. Глумио у филму и серији „Краљ Петар Први“ улогу Маринка Спасојевића, у серијама „Јужни ветар“ и „Ургентни центар“, филму „Тома“…“

На питање „Ко сте и одакле сте заправо“, добијамо следећи одговор:

„По деди сам Херцеговац, по оцу сам из Метохије, по себи сам Шумадинац, а по жени сам из Шајкашке. Ето сада сам у Шајкашкој већ више од половине досадашњег живота.“

Како сте постали Титељанин?

После војске сам у потрази за запослењем доспео у Тител где сам се мислио кратко задржати. Ту сам попио мало тителске воде, отровао се и остао (Смех). Запослио сам се у ОШ „Светозар Милетић“, а момачке дане проводио сам дружећи се са Томиславом Ђокићем, тада наставником српског језика, а сада познатим писцем за децу и одрасле. Мени се ускоро десила љубав са Љиљаном, дипломираном економисткињом, београдском студенткињом, а Тома је тек касније нашао срећу са својом Цаком. Из љубави и брака са Љиљом добили смо Ивану и Сању, данас одрасле и образоване девојке. Ивана је завршила Факултет за менаџмент, а Сања Природно математички факултет у Новом Саду. Обе су запослене. Оне су круна моје животне каријере. Породица је моја подршка и инспирација. Понекад када се превише удубим у моје „отровне“ мисли, Љиља ме подсети на пропуштене кућне обавезе уз опаску да сам човек оштра пера и бритког језика, али тупих кухињских ножева (Смех).“

Што сматрате круном своје професионалне каријере?

„Верујте да од свих награда и књига које сам написао, најзначајнијим успехом сматрам то што сам написао 11 одредница за Енциклопедију Новог Сада коју је уређивао Душко Попов, рођени брат Раше Попова, а који је тражио баш мене да учествујем у том тиму – редакцији те енциклопедије. То ме чини поносним.“

На крају разговора, замолили смо господина Колака да нам препоручи неколико својих убојитих афоризама. Ево његовог избора:

-Лајање је псећи говор, а олајавање псећи карактер

-Сиромашни се међусобно солидаришу, док богати солирају

-Оптимиста слободно лети, а песимиста слободно пада

-Боље је тапкати у месту него трчати у нужди

-Оптимисти је све равно до Косова, а песимисту баш то брине

-Диктат је у школи био најчешћа писана вежба из страног језика. Данас српски новинари на матерњем језику најчешће пишу по диктату!

Текст и фото: Стево Диклић

Post a Comment