Promocija-knjige-Zatamnjeni-ekran-Božidar-Zečević-biblioteka-Titel-2024

Књига Затамњени екран пред Титељанима

Препоручите пријатељима

ТИТЕЛ: У просторијама НБ „Стојан Трумић“ у Тителу, представљена је књига „Затамњени екран“, Божидара Зечевића, српског филмолога, историчара филма, драматурга, сценаристе, филмског критичара, редитеља, професора анализе филма и још много титула и послова којима се бавио у својој вишедеценијској каријери.

Божидар Зечевић је рођен у Београду 1948. године – дипломирао је драматургију на ФДУ, а специјализовао се на Универзитету Јужне Калифорније у Лос Анђелесу и Центру за мир и развој Универзитета Уједињених нација у Београду. Тешко је побројати чиме се све бавио и које је успехе постигао у својој каријери. Између мноштва успеха можемо да поменемо да је објавио више од сто студија за филм у земљи и иностранству и шест књига и монографија. На државном и иностраном нивоу добио је велики број награда. Предавао је на домаћим, америчким и кинеским универзитетима. На предлог Удружења филмских, сценских и драмских уметника и Удружења композитора, од 2021. године постао је члан Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ)…

У књизи „Затамњени екран“, како је рекао, описао је сву трагику савременог српског филма и серија. Посебно се критички осврнуо на филм и серију „Сенке над Балканом“ и „Немањићи – рађање краљевине“ који обилују мноштвом историјских грешака за које он мисли да нису плод незнања него да су рађене са намером. Осврнуо се и на грешке занатске природе у тим и другим остварењима које, како рече, спадају у почетнички ниво филмског заната.

По завршетку излагања десио се случајан перформанс. Реч је о томе да се у публици, која је дошла у уобичајеном броју, случајно задесило 4-5 људи који се баве ликовном уметношћу, међу њима и академски сликар Михаил Миле Кулачић из оближњег Перлеза. Он је замолио господина Зечевића да му позира како би му урадио портрет. Овај је пристао и тако је настао портрет са посветом, а Кулачић је за узврат добио књигу „Затамњени екран“, такође са посветом. Овај случајни сусрет и комуникација показали су да људи који се случајно сретну могу да имају доста слична интересовања и погледе на уметност и реалност.

Текст и фото: Стево Диклић

Оставите одговор