Плакета за 75 година постојања ФК “Обилић”-у из Вилова

Препоручите пријатељима

На свечаној седници Скупштине општине Тител која је одржана 8. новембра (на Митровдан – Дан општине), уручене су награде и признања појединцима и колективима за запажене резултате.

Плакету за 75 година постојања и рада добио је ФК “Обилић” из Лока и то је био повод за разговор са председником Клуба и тренером Радивојем Козаревим и секретаром Миланом Панићем.

Они су рекли да се фудбал у овом месту почео играти још давне 1929. године, када су младићи, заљубљеници фудбала, почели да трче за лоптом. Већ након годину дана почели су озбиљније да играју и тада су и дали име клубу “Хајдук” понешени успесима које је тада имао “Хајдук” из Сплита. Клуб мења име 1932. године у ФК “Обилић” које је и до сада остало непромењено. Званична година оснивања је била 1931., а један од оснивача био је познати трговац Аксентије Галић, звани Лале, који је помагао Клуб све до своје смрти.

Прву значајнију утакмицу фудбалери “Обилића” имали су када су у суседном месту Лок играли са локалним клубом “Слога” – резултат те утакмице био је пријатељски 1:1. За време Другог светског рата десетак младића који су носили дрес предратног “Обилића” изгубило је живот. И у новије време Клуб је имао тешких тренутака када се од 1993. до 1996. није такмичио, али захваљујући неколицини заљубљеника у фудбал из места, Клуб се поново укључио у такмичења. Посебан допринос је дао Мирослав Чурчић, звани Брацика, који је преминуо прошле године.

У овој години регистровано је 25 играча у сениорској конкуренцији. Сви играчи укључујући и тренера су из места, а у Међуопштинској фудбалској лиги Тител – Бечеј – Врбас, “Обилић” постиже запажене резултате. Од 2000. до 2005. у лигашко такмичење била је укључена и пионирска селекција која је такође остваривала запажене резултате.

Посебно се може нагласити да ФК “Обилић” из Вилова има добру сарадњу са “Обилићем” са Врачара. Пре четири године на позив својих вршњака, пионири “Обилића” из Вилова, били су гости у Београду, где су лепо дочекани, а о томе и дан данас причају.

Ж. Марковић

Оставите одговор