Menu
Почетна / Вести / Друштво / Представници Црвеног крста Тител на округлом столу 70 година од усвајања Женевских конвенција
Мере и препоруке за заштиту од настанка и ширења Корона вируса на територији општине Тител Активности Црвеног крста Тител у новонасталој ситуацији Позивни и волонтерски центар општине Жабаљ за помоћ старијим лицима у ванредном стању Апел грађанима општине Тител Обавештење за добровољне даваоце крви Важно обавештење за грађане општине Жабаљ Корона вирус COVID-19 Акција добровољног давања крви у Гардиновцима Агенција за безбедност саобраћаја одржала предавање за средњошколце из Жабља Наставнице и ученици школе у Каћу одрекли се поклона за 8. март и новац уплатили деци оболелој од рака Двадесет година изложбе Стварале су и стварају наше вредне руке Мошоринци позвани да посете Луганск Увид у бирачки списак – Избори 2020 Ученици завршних одељења СТШ Милева Марић из Титела посетили Сајам образовања у Новом Саду 700 евра просечна плата у општини Тител?! Потомци Мошоринаца из Луганска гостују у Мошорину Бесплатно учлањење у НБ Стојан Трумић Тител поводом 8. марта Општина Жабаљ наставља да улаже у предшколске установе Стипендије најбољим студентима Општина Жабаљ наградила најбоље и најзаслужније у спорту Ветерани РК Тител састали се 17-и пут Како пронаћи адекватан Кључ и победити стрес Игор Јурић одржао предавања на тему Украдена безбедност у Тителу Промоција књиге др Хасаја М. Алијева Кључ заштите од стреса Дан сећања на мошоринске великане Министар Недимовић у посети пољопривредницима у Жабљу и Чуругу Дан сећања на мошоринске великане Проф. др Слободан Рељић гост Друштва српско-руског јединства Тител Архитекта Лазар Кузманов о утисцима након изложбе својих радова у Тителу Лазар Кузманов представио своја дела родном месту Удружење Шајка прославило Дан Светог Трифуна Александар Прокин добитник покрајинског рукометног признања Руски одговор на покушаје ревизије резултата II светског рата Предавања на тему Украдена безбедност Акција добровољног давања крви у Тителу У току санација дела пута на излазу из Жабља ка Чуругу Лазар Кузманов архитекта и урбаниста представља своје радове у галерији библиотеке у Тителу Отварање изложбе Михаила Милета Кулачића у Галерији Архива Војводине Од сутра затворене школе и вртићи настава се обуставља од 12. до 21. фебруара Оснива се Сеоска библиотека Никола З. Недић у Гардиновцима Гардиновци – заједничким радом до успеха ОШ Светозар Милетић Тител обележила школску славу У СТШ Милева Марић Тител обележена школска слава Свети Сава Отворена изложба Страдање православних свештеника током Шајкашко-новосадске рације Ледена ружа Тител обележио годишњицу Рације Мошорин памти Вилово обележило годишњицу Рације Улица отвореног срца у Жабљу За Божић организовано ломљење чеснице у сва четири насељена места општине Жабаљ Помен жртвама Рације у Локу Вертепи – мачкаре – Мошорин Искре на радост Централним поменом у Бечеју обележена 78. годишњица Рације у јужној Бачкој Тител – клизалиште на радост деце и одраслих О буџету Општине Тител за 2020. годину Тител добија по први пут клизалиште од 360 квадрата Путеви Србије санирају Главну улицу у Тителу Нова вина Потисја Завршни концерт АКУД-а Ђерам Лок Александар Гајшек представио књиге Агапе Титељанима Тителско удружење пчелара организује предавање у средњој школи Александaр Гајшек – Агапе у библиотеци у Тителу Српско-руско посело у Шајкашу У НБ Стојан Трумић Тител представљена књига Дејана Ристића Митови српске историје Учесници Велике народне скупштине Срба, Буњеваца и осталих Словена Баната, Барање и Бачке одржане 25. новембра 1918. године у Новом Саду на којој је проглашено уједињење Војводине и Србије Митови српске историје Изложба фотографија из главног архива града Москве Одржана акција добровољног давања крви у Тителу Постављена спомен плоча невино пострадалим Виловчанима у злогласној Рацији Не играј на Енглезе у Дому културе у Тителу Удружење инвалида рада општине Тител обележило Међународни дан особа са инвалидитетом Не играј на Енглезе РВИ и породице палих бораца прославили своју славу Митровдан Митровдан је Празник и Титела и свих места општине и негдање Шајкашке Лазар Кузманов добитник награде за архитектуру Ђорђе Табаковић за 2019. годину Свечено обележен Митровдан, Дан општине Тител Још један успешан наступ АКУД-а Ђерам из Лока Мошоринци приредили изложбу Војводи Петру Бојовићу Најмлађи жабаљчани уживали уз припаднике Жандармерије Завршени археолошки радови у Локу Мошорин домаћин више радионица у Клубу финих заната Измењен ред вожње за бесплатан аутобуски превоз ученика и студената Радови на задужбини проте Светозара Влашкалића Представници Црвеног крста Тител на округлом столу 70 година од усвајања Женевских конвенција ТИТЕЛ ДАНАС поново пред читаоцима Тителски наставници у Лексикону Издавачке куће Klett из Београда Седамдесет пета година ослобођења Титела 22 октобра 1944 Тител ће обновити Тителски салон Малолетник возио без дозволе, убио једну, тешко повредио пет особа Обележена седамдесетпетогодишњица ослобођења Титела Отварање изложбе слика поводом 75. година ослобођења Титела у Другом светском рату Изложба – Војвода Петар Бојовић – Живот и победе Весело дружење пензионера у Локу Обележен Европски дан борбе против трговине људима Министар Шарчевић посетио Тител, Чуруг и Бачки Јарак (Не)Веселе цртице са Опленачке бербе и сабора изворног народног стваралаштва АКУД Ђерам из Лока на 56. Опленачкој берби Седница Управног одбора Црвеног крста Војводине одржана у просторијама Црвеног крста Тител Монодрама Има једна земља изведена у Дому културе у Тителу

Друштво, Тител

Представници Црвеног крста Тител на округлом столу 70 година од усвајања Женевских конвенција

Препоручите пријатељима
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

НОВИ САД: У уторак, 29. октобра 2019. године, у Великој сали Скупштине града Новог Сада, одржан је округли сто на којем је представљен део активности Црвеног крста Србије и Црвеног крста Војводине, а посвећен је обележавању 70. годишњице усвајања Женевских конвенција.

Црвени крст Тител представљали су, Марија Олах Калмар, секретар, Горан Поповић, председник, Стево Диклић, члан Управног одбора и Гордана Бабић, едукатор Црвеног крста Тител.

Говорници су били: Дејан Укропина, председник Црвеног крста Војводине („Међународно признати знаци заштите у Женевским конвенцијама“), проф. др Весна Кнежевић са Факултета Политичких наука Универзитета у Београду („Женевске конвенције – настанак, развој, значај“), Љубомир Миладиновић, Генерални секретар Црвеног крста Србије („Значај Женевске конвенције за друштво Црвеног крста – Црвени крст Србије“) и Гордана Миленковић, заменик шефа делегације Међународног комитета Црвеног крста („Међународни комитет Црвеног крста (МКЦК) и Женевске конвенције“).

Да не буде забуне како је 70. годишњица Женевских конвенција, а познато је да је идеја за оснивање Међународног покрета Црвеног крста и Црвеног полумесеца настала још 1859. године, када је недалеко од маленог места Солферина на северу Италије, вођена велика битка, где су се сукобиле аустроугарске јединице против удружених снага Италије и француске. После победе француско-италијанских јединица, Аустријанци су заувек напустили северну Италију.

Та крвава битка трајала је пуних 15 сати, а на бојном пољу остало је преко 40 000 тешких рањеника који су умирали. У близини се нашао млади трговац из Женеве којег је дирнуо тај страшни призор, те је он организовао околно становништво да помогну тим несрећницима како би што већем броју њих спасли живот. Одзив становништва био је масован, па су, иако су углавном били медицински необразовани, успели да спасу многе животе. У њему се те 1859. године родила идеја да се обрати угледним људима из разних земаља да оснују Међународно удружење које ће обезбедити заштиту цивилних жртава. То удружење би правно обавезивало државе потписнице. О свом трошку штампао је књигу „Сећање на Солферино“ коју је написао сећајући се ужаса који је затекао на бојном пољу. Књигу је бесплатно послао важним личностима и својим пријатељима. Поред доста оних који нису веровали у реализацију његових идеја, било је и оних других. Тако су се 9. фебруара 1863. године састали генерал Гијом Анри Дифур и правник Гистав Моније, који су испред женевског „Друштва јавне користи“ позвали Динана, али и ратног хирурга Луја Апиа и лекара Теодора Моноара. Ова петорка, 17. фебруара 1863. оснива „Међународни комитет за помоћ рањеницима“, а већ исте године овај комитет сазива конференцију која окупља 36 представника из 16 земаља. Скуп очекује да се у свакој земљи оснује Национални комитет за помоћ рањеницима, али захтева да санитетске службе, добровољци и рањеници буду заштићени, тј. да буду проглашени „неутралним“ и „неповредивим“.

Годину дана након прве конференције потпиасна је прва Женевска конвенција на дан 22. августа 1864. године.

До сада су потписане укупно четири Женевске конвенције – последња 1949. године, од које је прошло тачно 70 година.

– Прва конвенција штити рањене и болесне војнике и санитетско особље у копненим снагама.

– Друга конвенција гарантује заштиту рањених и болесних војника и бродоломника и заштиту санитетског особља поморских снага.

– Трећа конвенција посвећена је побољшању третмана ратних заробљеника.

– Четврта (последња) пружа заштиту цивилима приликом оружаних сукоба.

Знак Међународног покрета Црвеног крста је црвени крст са четири једнака крака (састоји се од 5 једнаких квадрата) на белој подлози. Знак је супротан застави Швајцарске која има бели крст на црвеној подлози.

У исламском свету уместо знака црвеног крста уведен је знак Црвеног полумесеца на белој подлози. У Ирану је до Иранске револуције 1980. године, био у употреби Црвени лав и сунце. После те године прихваћен је Црвени полумесец.

Постоји и знак Црвени кристал у чију је белину, на средини кристала, дозвољено уношење националних симбола, тако да је Израел ту додао шестокраку звезду.

Принципи Црвеног крста су: Хуманост, непристраност, неутралност, независност, добровољност, јединство и универзалност.

Судбина Анри Динана није била баш светла. Он се у старости осамио, сиромашан и заборављен, док га није пронашао новинар Георг Баумбергер. Он је тада свет подсетио на заслуге овог великог човека, па Динан постаје први добитник Нобелове награде за мир коју он у целости даје у хуманитарне сврхе.

Умро је 30. октобра 1910. у 82. години живота, а сахрањен је, по сопственој жељи, у пуној дискрецији, на гробљу Шихфелд у Цириху.

Текст и фото: Стево Диклић

Post a Comment