Menu
Почетна / Вести / Култура / Промоција књиге Српски добровољци из Баната, Бачке и Барање 1914-1918
Драган Колак – Оштро перо и бритак језик, тешка артиљерија Осамдесетогодишњица Рације у Шајкашкој Централна манифестација обележавања 80 година рације у Шајкашкој У Жабљу одржано предавање на тему Осамдесет година од Погрома у Бачкој Промоција књиге Српски добровољци из Баната, Бачке и Барање 1914-1918 Акција добровољног давања крви у Мошорину и Шајкашу Ледене гробнице неми сведоци злочина АКУД Јован Поповић за Стефаново лепше детињство Погром осликан четкицом, бојом и дечјим срцем НБ Стојан Трумић објавила књигу Звуци Шајкашке – Томислав Братић Завод за трансфузију крви задовољан одзивом давалаца у Тителу Акција добровољног давања крви у Тителу и Гардиновцима Дан општине Тител обележен свечаном седницом Данас у Тителу Шајкаши свечано обележили Митровдан Актив жена из Титела донео признања са манифестације Жене Срема, Баната и Бачке у срцу Београда Вежба Систем 2021 Обнова објекта предшколске установе Плави чуперак у Шајкашу Тител, Шајкаш и Гардиновци се представили на Сајму стваралаштва сеоских жена Освештан храм Свете Тројице СО Тител приступа изради Плана развоја општине Тител за период 2022 -2030 Формиран Општински одбор УГ Сви за Шајкашку Тител обележио годишњицу ослобођења Обележено 77 годинa од ослобођења Жабља Црквена општина мошоринска расписала књижевни конкурс поводом 80 година Рације Рапсодија боја у НБ Стојан Трумић Ликовна колонија Живи смо – Погром 1942 Генерал Ђорђе Стратимировић после 113 година сахрањен у Сремским Карловцима Тител домаћин 10. манифестације Тестенијада и ваљушци Дан мађарске кухиње на обали Тисе у Тителу Шекспир из Шајкаша победник манифестације Котлић под Тителским брегом Звуци Шајкашке међу нама Одржан пети Ловац на чеки Чуруг 2021 У Тителу отворена самоуслуга за прање возила Представљене књиге Драгана Вујичића Отворена изложба Шпацирање кроз Потисје Дејан Матић у тами Парадног трга у Тителу Тридесет година после – генерација матураната школске 1989/90. године Изложба слика Смиљане Чурић Мирко П Жигић: Лелек камена – Милени за златне године верности Великогоспојинске свечаности – Дечји карневал двадесети пут Прође првих двадесет година Дечјег карневала у Тителу Добра посећеност Базара здравља Двадесет година сећања Великогоспојинске свечаности у Тителу почеле Базаром здравља Деца из Титела и Лока на одмору и опоравку у одмаралишту Багремари Вeликoгoспojинске свeчaнoсти Tитeл 2021 Краљ Милутин – живот и дело Минијатурне куварице изум Анке Лозанов Акцијa добровољног давања крви у Жабљу Тител још једном оправдао очекивања Преминуо новосадски фоторепортер Јарослав Пап Традиција укорак са новим временом Донаторско вече поводом седам деценија АКУД Јован Поповић Тител АКУД Јован Поповић Тител се захвалио донаторима Гардиновци у песми и игри Акције добровољног давања крви у општини Тител Одржано лигашко такмичење у парастреличарству Outdoor Упозорење пчеларима – ваздушни третмани против комараца Положени венци на споменик Илији Нешину ЈКП Комуналац Тител добио похвале на десетој седници Скупштине општине Тител Нова машина за Јавно комунално предузеће Чистоћа Жабаљ Бисер камп у Чуругу Бранислав Недимовић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде посетио Тител Тителски плато археолошка ризница, књига Предрага Медовића пред читаоцима Радови на асфалтирању улица у Ђурђеву Представa Два мириса руже у Тителу ЛАЛА фестивал, обележен бројним радионицама, и, нажалост, невременом ФК Борац Шајкаш, остварио највећи успех, пласирао се у Српску лигу ЛАЛА фестивал, друго издање, почиње 15. јула у Мошорину Титељанин Душко Иконов излаже фотографије у Новом Саду Вранић Фарм поклонила 18 000 јаја најугроженијима Поклони ђацима генерације и вуковцима за остварен успех АКУД Ђерам Лок – Змају у походе трећи пут Гардиновци богатији за 3000 књига Изведена тактичка вежба Речне флотиле у Тителу Третман комараца са земље и из ваздуха СТШ Милева Марић Тител данас је испратила своје матуранте Тител и Тиса домаћини здружено тактичке вежбе Муњевити удар 2021 Укинута ванредна ситуација у општини Жабаљ Вукану за незаборав Укинута ванредна ситуација у општини Тител Одржана ликовна колонија у организацији Удружења инвалида рада Књига Поп право! изазвала велику пажњу Титељана Споменик природе Бели дуд у Гардиновцима Пољопривредници штите Тителски брег, контејнери пун погодак Представљање књиге ПОП ПРАВО кратак водич кроз филозофију права Упис у издвојено oдељење основне музичке школе у Тителу до 10. јуна ЈКП Комуналац Тител крпи ударне рупе у Тителу Тителски матуранти крај школовања прославили са трубачима Тителски победник окупио више од 400 такмичара из 30 клубова Јуниори репрезентације Србије у Тителу Браћа заувек Рукометни клуб Тител опстао Изабрани председници и заменици Савета месних заједница у општини Тител Смотра ћириличке писмености – Читај лепо пиши 19-ти пут У Вилову одржано Лигашко такмичење парастреличара Србије – Outdoor Душан Ђурић европски шампион из Титела АКУД Јован Поповић Тител почео са радом У Тителу даваоци крви премашили очекивања Тител ће имати издвојено одељење Музичке школе Јосип Славенски

Култура, Тител

Промоција књиге Српски добровољци из Баната, Бачке и Барање 1914-1918

Препоручите пријатељима
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

ТИТЕЛ: Књига „Српски добровољци из Баната, Бачке и Барање (1914-1918), Милана Мицића, др-а историјских наука из Зрењанина, представљена је значајном броју посетилаца на промоцији у просторијама НБ „Стојан Трумић“ у Тителу.

Ово је једна од тридесет и шест књига др-а Мицића из историографије, историјске есејистике, документарне прозе, кратке прозе и поезије. Теме обухваћене његовим историографским радом су српски добровољачки фронт у Првом светском рату, колонизација Војводине у 20. веку и однос књижевног и историјског у српској књижевности друге половине 19. и прве половине 20. века.

У књизи која има више поглавља, доминира поглавље које заузима око 200 страница где је азбучним редом пописано 4 413 имена поређаних по азбучном реду и разврстаних по местима из којих потичу и областима у Војводини у којима им је додељена земља.

Мр Павле Б. Орбовић, историчар, између осталог, каже:

„Трагајући за сваким добровољцем, Мицић је прикупљао имена учесника, чиме је у историју увео сваког појединачно. Као што се прикупљају имена жртава рата, од велике су важности и имена оних који су јуначки, на својим плећима, са великом храброшћу и пожртвованошћу изнели рат и донели слободу… Овај именик и презименик од користи је новим генерацијама, потомцима добровољаца, учесника Великог рата, погодан за изучавање појединачних генеологија и најбољи чувар културе сећања на њихове претке.“

Говорећи о овој књизи, др Предраг М. Вајагић, истиче:

„Књига колеге др Милана Мицића за тему има попис имена добровољаца српске војске у Првом светском рату који су били родом из Баната, Бачке и Барање. У саставу Прве српске добровољачке дивизије, током борбе које је водила ратне 1916. године на фронту у Добруџи, више од трећине добровољаца је било родом са ових простора. Слично стање је било и непосредно пред пробој Солунског фронта, где су они од укупног броја добровољаца у српској војсци чинили готово четвртину. Аутор објашњење ове појаве види у српској националној идеји која се у својој модерној форми обликовала током историјског развитка српског народа у Хабзбуршкој монархији, а нарочито оног дела који је историјски трајао у Угарској. Из тог разлога је одзив у добровољце српске војске међу Србима Баната, Бачке и Барање својом масовношћу носио карактер колективног става и колективне одлуке.“

Представљајући књигу у Тителу и образлажући његову жељу и потребу за таквом књигом у којем ће бити пописани сви српски добровољци из Бачке, Баната и Барање са пуним именом и презименом и подацима ко су и одакле су, аутор је рекао:

„На Солунском фронту било је око 21000 добровољаца. Српска војска имала је 60 000 људи ,а сваки четврти или пети борац који је учествовао у пробијању фронта био је добровољац, а то су били људи из Славоније, Бачке, Баната, Барање, Лике, Баније и Кордуна, Далмације, Босне и Херцеговине и Боке Которске. Они су учествовали у Првом светском рату на српској страни, заменили су војске и државе, а у случају заробљавања чекала их је смрт, а ако се за њих сазна, њихове породице биле би интерниране, а имовина конфискована.

У румунској војсци постоји један мит који је лансирао један пуковник, а који још и данас важи, а он каже да се српски борац не да жив у руке непријатељу јер би му ако се сазна ко је и шта је, настрадала породица, па су се у већини случајева убијали да не падну живи у руке непријатељу. Од укупног броја добровољаца, једна трећина је била из Баната, Бачке, Барање и Срема. Зашто сам одлучио да напишем ову књигу о њима? Зато што се о њима мало зна. У Славонији, Бачкој ,Банату, Барањи и Срему формирана су колонистичка насеља. Њих је у бившој држави било око 200. У тим насељима подигнуте су спомен плоче, споменици и написане су монографије. То су били колонисти из динарских крајева, највише из Лике, Босне и Херцеговине, Далмације, Боке Которске, али о добровољцима који су мештани из нпр. Титела, Шајкаша, Мошорина, Перлеза, Жабља, Чуруга… јако се мало знало па и у њиховим местима.

Српским добровољцима додељена је земља, али они нису постали добровољци ради доделе земљишта, јер су се они прикључили у време када је Србија окупирана и тада једина попуна српске војске долази из Русије и Сједињених Америчких Држава. У Русији су били Срби који су били мобилисани у Аустроугарску војску, предавали су се Русима, а касније приступали српској војсци као добровољци… Књига је написана и због тога што историја није само историја генерала, војсковођа, није историја краља Александра, војводе Мишића, Николе Пашића… То је историја такозваног малог човека који се борио у рату и који се борио да одбрани своју родну груду. Посебно се готово ништа не зна о тим људима из ових крајева и о онима који су насељени у ове крајеве. Зато се јавила потреба да се напише ова књига и то већ има неке резултате, па тако нпр. у Перлезу намеравају да поставе спомен плочу са именима свих добровољаца из Перлеза, у Банатском Аранђелову смо скоро поставили једну плочу код бисте краља Александра где су поред домаћих постављена и имена добровољаца из Босанског Грахова и Дрвара. Нешто слично требало би да се уради и другим местима како би освежили сећање на њих и њихово дело. То не кошта много, али би вредело много…“

Текст и фото: Стево Диклић

Post a Comment