ПЕРЛЕЗ: Културна станица Баштинар-млин Перлез наставља са представљањем знаменитих Перлежана који су оставили дубок траг на овим нашим, али и светским просторима. У петак, 10. новембра у галерији старог машинског млина одржана је изложба и округли сто под називом „Наслеђе породице Карлаварис у Банату 2023-2024. Сто година рођења Павице Мразовић (1923-2003)“.
Павица Мразовић била је југословенска филолошкиња и научница у области германистике.
Превалила је успешан пут од учитељице у банатском селу Книћанину до професора на Катедри за немачки језик и књижевност Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду.
Павица Мразовић рођена је 1923. године у Перлезу као прво од троје деце Ивана Ф. Карлавариса и Еве Фишер Хес. Отац је био учитељ и управник школе у Перлезу, као и и хоровођа у православној и католичкој цркви.
Њен такође славни брат Богомил Карлаварис, рођен је годину дана после ње. Богомил је завршио Академију ликовних уметности у Београду, а затим је у Немачкој докторирао ликовну педагогију. Једно време је радио на Вишој педагошкој академији у Београду, а касније као професор на Педагошком факултету у Ријеци. Аутор је више теоријских књига и уџбеника и оснивач Друштва ликовних педагога Војводине и Центра за ликовно васпитање деце и омладине Војводине.
Павичина и Богомилова сестра Марија Карлаварис рођена је 1928. године.
Павица је у Перлезу упознала Милана Мразовића за време док је била учитељица у Книћанину. За Милана се удала 1944. године.
Да би остварила тако богату каријеру научника и да се докаже као супруга и мајка, уложила је много труда и енергије, али је имала и јасан циљ који је неуморно пратила.
На Катедри за немачки језик и књижевност Филозофског факултета у Новом Саду почела је да ради 1961. године. За учешће у оснивању Дечјег села у Сремској Каменици, добила је сребрну медаљу „Херман Гмајер“ 1973. године, а 1987. године награђена је Златном Гетеовом медаљом од стране председника тадашње Савезне Републике Немачке, за пројекат „Контрастивна граматика“. Пет година касније (1992.) објавила је прво издање уџбеника за немачки језик за више разреде основне школе, а исте године примила је Велики крст за заслуге СР Немачке за животно дело. Министарство просвете Мађарске доделило јој је Медаљон за педагошки рад, 1999. године.
Умрла је 2003. године у Новом Саду.
Да не буде заборављена побринуо се град Нови Сад који јој 2019. године додељује улицу са њеним именом, а УГ „Асоцијација гитариста Војводине“ објавила је 2022. године књигу „Павица Мразовић – Жена, мајка и научница“.
Данас библиотека у Перлезу на иницијативу УГ „Баштинар“ носи име познате суграђанке.
У програму округлог стола посвећеног Павици Мразовић учестовали су Зоран Стојачић, оснивач и председник удружења „Баштинар“, др Иван Бошњак, државни секретар у Министарству за државну управу и локалну самоуправу, проф. др Јелена Костић – Томовић, редовни професор на Катедри за германистику Филолошког факултета у Београду чији је говор прочитала Тамара Станишић, Мила Маринковић – Броћић, професор немачког језика у пензији, Горан Каурић, заменик Покрајинског секретара за културу и јавно информисање и однос са верским заједницама и председник „Удруге банатских Хрвата“, проф. др. Миливој Ненин, члан САНУ.
Да програм буде мало опуштенији, а ипак на високом уметничком нивоу, побринуло се двоје талентоване деце уметника, Тимофеј (9) и Зоја (7) из Санкт Петербурга који су пре годину дана постали становници Перлеза. Они су на виолини и клавиру одсвирали неколико дела класичне музике, што је награђено јаким аплаузом.
Према речима Зорана Стојачића, оснивача „Баштинара“, ово је био последњи пројекат за 2023. годину која је била веома успешна.
Текст и фото: Стево Диклић