Menu
Почетна / Вести / Друштво / Свестрана породица Тапавица
Таленат у служби хуманости Александар Мирков – трећа самостална изложба у Тителу Отворена нова читаоница у Чуругу Марија Франк, ученица 6-3 из Лока, освојила 3. место на 46-ој Песничкој штафети Ђаци СТШ Милева Марић Тител одиграли представу на тему здраве исхране поводом обележавања Дечије недеље Школски прибор за децу у Основној школи Ђура Јакшић у Чуругу Стигао покретни мамограф за бесплатно снимање Спроведена превентивна акција у циљу безбедности бициклиста у Жабљу Дечија недеља почела учлањењем првачића у библиотеку ЈКП Комуналац измуљава канале у Тителу Лазар Лаза Чурчић – награда за животно дело Нова соларна аутобуска стајалишта на подручју општине Жабаљ Одржано предавање о значају мамографије и превентивних прегледа Драгана Милошевић отворила Сабор културног стваралаштва у Жабљу Тителски брег домаћин параглајдерима Учесници јубиларне бициклистичке трке пројурили кроз Тител СТШ Милева Марић Тител спремна за почетак наставе у новој школској години НБ Стојан Трумић Тител издала монографију о уметнику чије име носи Конституисан нови сазив СО Тител и изабрано ново руководство општине Одржана конститутивна седница Скупштине општине Жабаљ ЛАЛА фестивал поново у Мошорину Драгана Којичић помаже у обнављању куће из половине 19. века Новосадска лига нови изазов за ФК Тител Акцијa добровољног давања крви у Жабљу Акције добровољног давања крви Епидемиолошка ситуација у општини Тител – корона вирус Граде се фабрике за прераду воде у сва четири места у Општини Жабаљ Локална самоуправа обезбедила нову опрему за Ватрогасну станицу у Жабљу Јавни позив за подношење захтева за остваривање права на регресирање трошкова превоза деце Нове мере Општинског штаба за ванредне ситуације општине Тител Општина Жабаљ обезбедила мобилни објекат за Дом здравља Опет суша у тителском водоводу Акција добровољног давања крви у Гардиновцима ЛАЛА фестивал у Мошорину одушевио посетиоце У Друштво српско руског јединства Тител стигле књиге – поклон Руског дома из Београда Пензионери Титела и Шајкаша посетили Кикинду, Ново Милошево и Бечеј Овогодишња Смотра ћириличке писмености прилагођена ситуацији Надежда Недељков, Милана Бореновић, Марко Ивковић и Борислав Трнинић најбољи спортисти општине Тител Подељени пакети помоћи најугроженијим ратним војним инвалидима и породицама палих бораца Никола Анчин освојио прво место на конкурсу Етичке дилеме Добровољни даваоци крви испунили очекивања Aкциje дoбрoвoљнoг дaвaњa крви у Тителу, Moшoрину и Шajкaшу Део Јединственог бирачког списка за подручје општине Тител излoжен на јавни увид Обележен Дан победе над фашизмом Обележен Светски Дан Црвеног крста Свакодневна помоћ најстаријим суграђанима Пензионери и самоизолација на селу Пензионерима са малим пензијама ускоро стижу пакети Свестрана породица Тапавица Не учим енглески, па… Корона вирус COVID-19 Мере и препоруке за заштиту од настанка и ширења Корона вируса на територији општине Тител Активности Црвеног крста Тител у новонасталој ситуацији Позивни и волонтерски центар општине Жабаљ за помоћ старијим лицима у ванредном стању Апел грађанима општине Тител Обавештење за добровољне даваоце крви Важно обавештење за грађане општине Жабаљ Акција добровољног давања крви у Гардиновцима Агенција за безбедност саобраћаја одржала предавање за средњошколце из Жабља Наставнице и ученици школе у Каћу одрекли се поклона за 8. март и новац уплатили деци оболелој од рака Двадесет година изложбе Стварале су и стварају наше вредне руке Мошоринци позвани да посете Луганск Увид у бирачки списак – Избори 2020 Ученици завршних одељења СТШ Милева Марић из Титела посетили Сајам образовања у Новом Саду 700 евра просечна плата у општини Тител?! Потомци Мошоринаца из Луганска гостују у Мошорину Бесплатно учлањење у НБ Стојан Трумић Тител поводом 8. марта Општина Жабаљ наставља да улаже у предшколске установе Стипендије најбољим студентима Општина Жабаљ наградила најбоље и најзаслужније у спорту Ветерани РК Тител састали се 17-и пут Како пронаћи адекватан Кључ и победити стрес Игор Јурић одржао предавања на тему Украдена безбедност у Тителу Промоција књиге др Хасаја М. Алијева Кључ заштите од стреса Дан сећања на мошоринске великане Министар Недимовић у посети пољопривредницима у Жабљу и Чуругу Дан сећања на мошоринске великане Проф. др Слободан Рељић гост Друштва српско-руског јединства Тител Архитекта Лазар Кузманов о утисцима након изложбе својих радова у Тителу Лазар Кузманов представио своја дела родном месту Удружење Шајка прославило Дан Светог Трифуна Александар Прокин добитник покрајинског рукометног признања Руски одговор на покушаје ревизије резултата II светског рата Предавања на тему Украдена безбедност Акција добровољног давања крви у Тителу У току санација дела пута на излазу из Жабља ка Чуругу Лазар Кузманов архитекта и урбаниста представља своје радове у галерији библиотеке у Тителу Отварање изложбе Михаила Милета Кулачића у Галерији Архива Војводине Од сутра затворене школе и вртићи настава се обуставља од 12. до 21. фебруара Оснива се Сеоска библиотека Никола З. Недић у Гардиновцима Гардиновци – заједничким радом до успеха ОШ Светозар Милетић Тител обележила школску славу У СТШ Милева Марић Тител обележена школска слава Свети Сава Отворена изложба Страдање православних свештеника током Шајкашко-новосадске рације Ледена ружа Тител обележио годишњицу Рације Мошорин памти Вилово обележило годишњицу Рације Улица отвореног срца у Жабљу За Божић организовано ломљење чеснице у сва четири насељена места општине Жабаљ

Друштво, Тител

Свестрана породица Тапавица

Препоручите пријатељима
  • 255
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
    255
    Shares

ТИТЕЛ: Идући трагом вести да су неколико одлучних жена које су у време опаког вируса корона (COVID 19) и оскудице заштитних маски, самоиницијативно сашиле и бесплатно поделиле већи број овог драгоценог заштитног средства, посетили смо Милицу Поповић (50), једну од њих.

Ову вредну и свестрану жену затекли смо у дворишту док је фарбала један од предмета који је од кованог гвожђа израдио њен супруг Александар Саша Поповић. Некако неосетно из руку нам је измакла почетна идеја да са њом разговарамо искључиво на тему њеног хуманог геста.

Када смо на њено инсистирање ушли у кућу, угледали смо на зидовима бројне слике израђене углавном уљем на платну, али и другим техникама. Неке од њих су рађене по узору на дела познатих мајстора, а неке представљају оригиналне идеје и ликовна решења. Прича је непланирано кренула у другом смеру. На наше питање откада се бави сликарством, одговорила је да је све почело доста касно, тачније, 2011. године када је њен син Сава,тада ученик СТШ „Милева Марић“, похађао школу сликања,за коју је школа добила некаква новчана средства, па је Данијела Беук,професор ликовне уметности, омогућила и неколицини талентованих родитеља да се окушају у сликарству. Тако је Милица на уласку у пету деценију живота открила радост стварања која је ни сада не напушта, напротив. У последње време заинтересовала се за израду икона, па је једна од првих које је урадила, икона Светог архангела Михаила, који је породична слава Поповићевих.

Поред кројења и шивења, њеног главног занимања, бави се још и израдом декупажа, везом, штрикањем и другим ручним радовима. Двоје одрасле деце које је стекла у браку са својим мужем Александром, такође имају различите таленте. Ћерка Татјана још од основне школе показивала је таленат за ликовно изражавање, али је вешто баратала и речима које је уклапала у предивне целине. Студирала је српски језик и књижевност, али је у једном тренутку понела жеља да постане полицајка, што је и успела након завршеног полицијског курса. Данас са успехом и задовољством обавља дужности саобраћајног полицајца у Новом Саду.

Син Сава, мастер туризмолог, поред несумњиво великог сликарског талента, радознала је и свестрана особа. Својевремено су га много занимале птице као кућни љубимци, затим се окушао у рецитацијама, плесу, фолклору, уметничкој фотографији… Слике које је до сада урадио, највећим је делом продао. Не веже се емотивно за урађено дело, јер га продаја подстиче на стварање новог. Тренутно је запослен као наставник у основној школи.

Отац породице, Александар Поповић, некада се са својим оцем, покојним Савом, бавио ковачким и браварским занатом. Дела њихових руку могу се видети на улазима у бројна дворишта у Тителу и околини, на црквеним објектима, као на Српској православној цркви у Тителу, у манастиру у Српској Костајници, цркви у Локу, католичкој цркви у Тителу…

sava-popovic-tapavica-titel

Ковачки и поткивачки занат је у одумирању, коњски рад су замениле машине, а нема више поправке ни обраде пољопривредних алата. Зато је Александар сада запослен у једној приватној фирми као бравар. За ковање и браварију у приватној режији има све мање времена, али не жели да прекине породичну традицију стару готово један и по век.

Његова мајка Миланка показала нам је последњи вез који је урадила на ручно тканом платну непосредно пре смрти свог супруга Саве. После његове смрти и губитка ћерке, изгубила је вољу за ручним радовима које је некада мајсторски радила и веома волела.

milanka-popovic-tapavica-titel

Можда би сва ова прича о свестраној породици Поповић донекле била обична да није оне већ поменуте век и по старе ковачке традиције. Још је нешто необично, а то је чињеница да када би неко из неког другог места питао за кућу Поповића, готово је сигурно да је не би нашао, али ако би тај странац упитао за Тапавице, могао би очекивати одговор скоро од сваког детета.

О пореклу презимена Тапавица, говорио нам је тиризмолог Сава, син Александров и Миличин и прапраунук Стевана Тапавице:

„Стеван Тапавица (1861-1937), пореклом је из Чуруга. Још као младић, долазио је често у Тител. Ту је упознао Љубицу Лочки. С обзиром да се јако заљубио у њу, одлучио је да је украде и одведе у Чуруг. Љубица је била јединица и имала је само 15 година, па су њени родитељи одлучили да позову свог зета и ћерку да се врате у Тител, обећавши да ће им оставити кућу и цело газдинство. Ту је Стеван отворио ковачницу и почео с радом. Као веома добар ковач-мајстор, брзо се прочуо у Тителу и околним местима. Стева и Љубица имали су троје деце-Шандора, Саву и Вукицу.

Ћерка Вукица удала се у Београд за Максу Поповића. Једно од њихових петоро деце, Станислав Поповић (1913-1987), није волео град. Више је волео да проводи време код бабе Љубице и деде Стеве на селу. Ту је уз деду полако учио и завршио ковачки и поткивачки занат. Презиме Тапавица остало је генерацијама упамћено у народу, па га се и данашње генерације Поповића с поносом сећају и драго им је када их неко тако зове.“

Да би ова прича била целовита, преносимо вам литерарни рад који је Татјана Поповић, Стеванова и Љубичина прапраунука , написала као студент прве године у Новом Саду 2010:

Ковачлук као породична традиција у Тителу

Јутра не почињу првим петловима, већ звонким ударцима чекића о усијано, врело гвожђе. Вихори уличне сеоске прашине подижу се остављајући траг времена давне 1886. године.

Тител. Цела природа ћути. Густи слојеви магле аветињски скривају уснуле куће. Калдрма задржава кораке покислих волова и крава. У неким кућама трепери петролејска лампа, тихо, затим распламсало као одраз једног живота, времена и људи.

Блатњаво двориште ковача Стевана Тапавице тог је јутра одисало устаљеним пословима. Шкрипнуше набрекла врата, а иза њих изби слаба светлост ватре, дим и мирис ситног угља. На супротној страни зида , дуге и светле сенке савијају се и усправљају једнолично, уз снажну симфонију меха који побољшава разгарање ватре. Покрети ковачеве десне руке су исти, снажни и вешти у обликовању потковица, које морају бити завршене пре изласка сунца. Весео пуцкара пламен и жеравице о чекић се одбијају, а веђе мајстора се поте, ватра му лице озари, зној му капље на чекић и убрзо се суши.

Потковице су симбол среће, а у кући Стевиној срећа ће бити преношење заната и његовог знања с колена на колено у будућих 140 година.

Летњи радови су се разликовали од зимских, било је је тежих и лакших, муштерија свакојаких, навек раздраганих, поштених, задовољних, али и оних других.

Године су се низале, рађали се и умирали, али звуци чекића и наковња су се још увек чули. Сава Поповић, праунук Стеве Тапавице, поред свог посла у фабрици металне галантерије, није се одрекао свог ковачког заната. Као оцу, деди и прадеди, живот му је био сличан, испуњен лепотом синова, кћери и унучади… Дани су му почињали удисањем светог дима ковачке ватре, а завршавали погледом на чуваркућу која је расла на ивици крова ковачнице.

Последњих деценија овог века, ковача је све мање, развојем механизације овај занат умире. Понекад се зачује кас коња, али без потковица.

После ове приче скоро заборависмо упитати Милицу за оне заштитне маске које је шила и разделила породици, комшијама и пријатељима. То смо учинили тек на изласку из дворишта куће ове свестране и вредне породице Поповић-Тапавица. Отишли смо у уверењу да ће ипак звук чекића и наковња надживети пошаст звану корона.

Текст: Стево Диклић

Фотографије Стево Диклић и архива породице Поповић

Post a Comment