Иако је био леп, радни новембарски дан Виловчани су на скроман начин обележили своју храмовну славу 24. новембар, Свети Стефан Дечански. Истим поводом обележено је 200 година изградње храма, а 2009. године напуниће се 460 година од првог писаном помена Вилова.
На дан славе одржана је света литургија коју је служио архијерејски намесник жабаљски Јовица Јовановић са административним свештеником парохије јерејем Иваном Вачеком, јерејем Бранком Милојевићем привременим парохом у Шајкашу и јерејем Жарком Благојевићем из горњег Ковиља. Након обављеног трокатног опхода око храма присутним верницима обратио се архијерејски намесник речима:
– Стефан Дечански био је син краља Милутина и отац цара Душана. Пет година је био у заточеништву што је било уобичајено за то време у борби за престол. Одликовао се светошћу живота и подвига. Његове, и са њим, увек су биле мудрост и љубав и зато је и проглашен за свеца, рекао је архијерејски намесник Јовановић и додао да је Стефан Дечански умро 1336. године, а да му је највећа задужбина била манастир Дечани коме се и дан данас дивимо. На крају говора честитао је Виловчанима славу и јубилеј 200 година од подизања храма.
У поподневним часовима (16 часова), када је служено вечерње, обављено је и резање славског колача, а тај чин урадио је свештеник из Лока Александар Басара са јерејом Бранком Милојевићем, свештеником Стеваном Лукићем из Ковиља и ђаконом Стојаном Марићем из Жабља. Овогодишњи кум славе који је припремио славски колач били су Рада Бојанић узорни пољопривредник и председник Савета Месне заједнице Вилово и његова жена Ружица, а осим бројних верника у храму је био присутан и председник Скупштине општине Тител Милан Настасић. Након резања славског колача и освештања кољива у светосавском дому је настављено обележавање славу уз припремљено послужење.
На улицама Вилова поводом сеоске славе било је веома живо, много више је било присутно и грађана као и продаваца дечијих играчака и свих осталих који су нудили своје производе, а занимљиво је да је било дост њих који су продавали кућне љубимце. Увече кафане су биле пуне, а овако доброј, до сада незабележеној, посети требало би захвалити и лепом времену које је било ових дана.
Ж. Марковић