Чуруг Помен жртвама Рације 1942.

У Чуругу обележена 71. годишњица злогласне рације

Препоручите пријатељима
Чуруг Помен жртвама Рације 1942.
Фото: Стефан Драгин

После богослужења које су, у Топаловом магацину – будућем Музеју жртава рације, одржаили локални свештеници Петар Тривуновић и Слободан Лазић, присутнима су се обратили амбашадор Мађарске у Београду Оскар Никовиц и саветница председника Републике Србије Јасмина Митровић Марић, саопштило је Меморијално друштво “Рација 1942”.

Амбасадор Никовиц је позвао на праштање и измирење, пожелевши да се то догоди у будућем музеју жртава рације у Чуругу. Никовиц је, како се наводи у саопштењу, обећао помоћ Мађарске како би тај музеј био што пре завршен и отворен за јавност.

Саветница председника Републике Јасмина Митровић Марић подржала је идеју о што скоријем завршетку Музеја жртава рације у Чуругу и обећала помоћ државе у остваривању тог пројекта.

Учесницима обележавања 71. годишњице чурушке рације обратили су се и председник Општине Жабаљ Чедомир Божић, бивша посланица у Скупштини Војводине Јулија Телеки, и председник и секретар Меморијалног друштва “Рација 1942” Милан Радомир и Јасмина Јуришин.

Топалов магацин је зграда у центру села, у коју су током рације довођени невини људи да би потом били свирепо убијани, а њихова тела бацана под лед оближње Тисе. Историчари су забележили да је рација у јужној Бачкој почела 4. јануара у Чуругу и Жабљу, а масовна убиства настављена су у другим местима Шајкашке области и у Новом Саду од 21. до 23. јануара. Повод за тај масовни и раније испланирани покољ цивилног становништва, била је једна акција припадника народноослободилачког покрета у том подручју, у којој су мађарске окупационе трупе имале десет погинулих.

Према подацима мађарских војних кругова, до којих је дошао посланик Странке малих поседника у ондашњем Парламенту Мађарске Ендре Бајчи Жилински, јануарска геноцидна рација однела је најмање 12.763 жртве.

Меморијално друштво “Рација 1942” је током четири године свог постојања и рада, дошло до докумената и сведочанстава која потврђују тачност тврдњи Жилинског, честитог и храброг човека, који је изгубио живот бранећи достојанство и права жртава рације.

Извор: ТАЊУГ

Оставите одговор