Menu
Почетна / Вести / Култура / У НБ Стојан Трумић Тител представљена књига Дејана Ристића Митови српске историје
Драган Колак – Оштро перо и бритак језик, тешка артиљерија Осамдесетогодишњица Рације у Шајкашкој Централна манифестација обележавања 80 година рације у Шајкашкој У Жабљу одржано предавање на тему Осамдесет година од Погрома у Бачкој Промоција књиге Српски добровољци из Баната, Бачке и Барање 1914-1918 Акција добровољног давања крви у Мошорину и Шајкашу Ледене гробнице неми сведоци злочина АКУД Јован Поповић за Стефаново лепше детињство Погром осликан четкицом, бојом и дечјим срцем НБ Стојан Трумић објавила књигу Звуци Шајкашке – Томислав Братић Завод за трансфузију крви задовољан одзивом давалаца у Тителу Акција добровољног давања крви у Тителу и Гардиновцима Дан општине Тител обележен свечаном седницом Данас у Тителу Шајкаши свечано обележили Митровдан Актив жена из Титела донео признања са манифестације Жене Срема, Баната и Бачке у срцу Београда Вежба Систем 2021 Обнова објекта предшколске установе Плави чуперак у Шајкашу Тител, Шајкаш и Гардиновци се представили на Сајму стваралаштва сеоских жена Освештан храм Свете Тројице СО Тител приступа изради Плана развоја општине Тител за период 2022 -2030 Формиран Општински одбор УГ Сви за Шајкашку Тител обележио годишњицу ослобођења Обележено 77 годинa од ослобођења Жабља Црквена општина мошоринска расписала књижевни конкурс поводом 80 година Рације Рапсодија боја у НБ Стојан Трумић Ликовна колонија Живи смо – Погром 1942 Генерал Ђорђе Стратимировић после 113 година сахрањен у Сремским Карловцима Тител домаћин 10. манифестације Тестенијада и ваљушци Дан мађарске кухиње на обали Тисе у Тителу Шекспир из Шајкаша победник манифестације Котлић под Тителским брегом Звуци Шајкашке међу нама Одржан пети Ловац на чеки Чуруг 2021 У Тителу отворена самоуслуга за прање возила Представљене књиге Драгана Вујичића Отворена изложба Шпацирање кроз Потисје Дејан Матић у тами Парадног трга у Тителу Тридесет година после – генерација матураната школске 1989/90. године Изложба слика Смиљане Чурић Мирко П Жигић: Лелек камена – Милени за златне године верности Великогоспојинске свечаности – Дечји карневал двадесети пут Прође првих двадесет година Дечјег карневала у Тителу Добра посећеност Базара здравља Двадесет година сећања Великогоспојинске свечаности у Тителу почеле Базаром здравља Деца из Титела и Лока на одмору и опоравку у одмаралишту Багремари Вeликoгoспojинске свeчaнoсти Tитeл 2021 Краљ Милутин – живот и дело Минијатурне куварице изум Анке Лозанов Акцијa добровољног давања крви у Жабљу Тител још једном оправдао очекивања Преминуо новосадски фоторепортер Јарослав Пап Традиција укорак са новим временом Донаторско вече поводом седам деценија АКУД Јован Поповић Тител АКУД Јован Поповић Тител се захвалио донаторима Гардиновци у песми и игри Акције добровољног давања крви у општини Тител Одржано лигашко такмичење у парастреличарству Outdoor Упозорење пчеларима – ваздушни третмани против комараца Положени венци на споменик Илији Нешину ЈКП Комуналац Тител добио похвале на десетој седници Скупштине општине Тител Нова машина за Јавно комунално предузеће Чистоћа Жабаљ Бисер камп у Чуругу Бранислав Недимовић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде посетио Тител Тителски плато археолошка ризница, књига Предрага Медовића пред читаоцима Радови на асфалтирању улица у Ђурђеву Представa Два мириса руже у Тителу ЛАЛА фестивал, обележен бројним радионицама, и, нажалост, невременом ФК Борац Шајкаш, остварио највећи успех, пласирао се у Српску лигу ЛАЛА фестивал, друго издање, почиње 15. јула у Мошорину Титељанин Душко Иконов излаже фотографије у Новом Саду Вранић Фарм поклонила 18 000 јаја најугроженијима Поклони ђацима генерације и вуковцима за остварен успех АКУД Ђерам Лок – Змају у походе трећи пут Гардиновци богатији за 3000 књига Изведена тактичка вежба Речне флотиле у Тителу Третман комараца са земље и из ваздуха СТШ Милева Марић Тител данас је испратила своје матуранте Тител и Тиса домаћини здружено тактичке вежбе Муњевити удар 2021 Укинута ванредна ситуација у општини Жабаљ Вукану за незаборав Укинута ванредна ситуација у општини Тител Одржана ликовна колонија у организацији Удружења инвалида рада Књига Поп право! изазвала велику пажњу Титељана Споменик природе Бели дуд у Гардиновцима Пољопривредници штите Тителски брег, контејнери пун погодак Представљање књиге ПОП ПРАВО кратак водич кроз филозофију права Упис у издвојено oдељење основне музичке школе у Тителу до 10. јуна ЈКП Комуналац Тител крпи ударне рупе у Тителу Тителски матуранти крај школовања прославили са трубачима Тителски победник окупио више од 400 такмичара из 30 клубова Јуниори репрезентације Србије у Тителу Браћа заувек Рукометни клуб Тител опстао Изабрани председници и заменици Савета месних заједница у општини Тител Смотра ћириличке писмености – Читај лепо пиши 19-ти пут У Вилову одржано Лигашко такмичење парастреличара Србије – Outdoor Душан Ђурић европски шампион из Титела АКУД Јован Поповић Тител почео са радом У Тителу даваоци крви премашили очекивања Тител ће имати издвојено одељење Музичке школе Јосип Славенски

Култура, Тител

У НБ Стојан Трумић Тител представљена књига Дејана Ристића Митови српске историје

Препоручите пријатељима
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

ТИТЕЛ: НБ „Стојан Трумић“ Тител, организовала је представљање књиге „Митови српске историје“, историчара Дејана Ристића. Присутне је кроз процес представљања књиге водио Љубомир Раданов, уредник рубрике културе у листу „Курир“. Књигу је издала издавачка кућа „Вукотић медиа“, а за непуна три месеца колико је протекло од изласка књиге, продата је у, за наше прилике, невероватних 6000 примерака.

Аутор књиге, историчар Дејан Ристић, говорећи о потребама народа да ствара митове, истакао је да наш народ није у томе усамљен. Митове имају сви народи света, а карактеристично је то да људи радије верују митовима него историјским фактима. Он је у књизи издвојио двадесет најчешћих митова укорењених у бићу српског народа. Митови описани у књизи обухватају период од немањићке Србије до најновијег доба. Из књиге можемо сазнати истине и заблуде о Косовском боју,о златним кашикама и виљушкама којима се наводно 1189. године служио српски жупан Стефан Немања приликом сусрета са римским царем и немачким краљем, Фридрихом I Барбаросом, о Долини јоргована, о Скадру на Бојани, о судбини војводе Петра Бојовића по доласку комунистичке власти, о епитету „Велики“ који су носили тројица српских владара,зашто нема петокраке на Титовом гробу…Књига, између осталог, открива да бој на Косову нису водили турски султан Мурат и српски цар Лазар него емир Мурат и кнез Лазар, да Вук Бранковић није био издајник, да је Милош Обилић, Кобилић, Кобиљевић, или под којим се све именом помиње, упитна личност…Епске песме какве познамо, настале су много после Косовског боја, па су често помешане чињенице и песничка имагинација. Тако је скоро потпуно заборављен Други косовски бој који се десио 1448. године када је мађарско-српски јунак, Јанош Хуњади- Сибињанин Јанко, повео мађарску војску ојачану влашким одредима у бој против Турака. Ђурађ Бранковић, други син Вука Бранковића оценио је да су Турци прејаки и одбио да се прикључи Хуњадију, па би заправо њега требало сматрати издајником, а не Вука Бранковића. Наравно, Турци су заиста били прејака сила и хришћанска војска је доживела тежак пораз, не само због издаје од стране Ђурђа Бранковића, већ и због тога што снаге Скендербега које су требале помоћи хришћанској војсци нису успеле да на време стигну у помоћ, јер су их Турци предухитрили.

Један од најемотивнијих српских митова је прича о Долини јоргована. Мит говори о томе како је српски краљ Урош I Немањић, желећи да обрадује своју будућу супругу, француску принцезу Јелену Анжујску, наредио да се пре њеног доласка, дуж долине Ибра засаде јорговани који би је подсећали на родну Провансу. Истина је потпуно другачија: Краљица Јелена Анжујска уопште није била Францускиња, а није припадала ни војводству Анжу.

Јеленин отац био је војвода Срема, Јован Анђео, син византијског цара Исака II Анђела, а мајка јој је била угарска принцеза Маргарета- ћерка угарског краља Беле III. Једино је Јеленина баба била Францускиња, али не из породице Анжу. Дакле, Јелена је била Сремица и није требала да прође никаквом Долином јоргована да би стигла до свога будућег супруга.

Веровали или не, мит о Долини јоргована настао је тек 1991. године када је познати српски писац Тиодор Росић, ту причу у потпуности измислио и обајковио, тако да може да иде раме уз раме са светски познатом причом о Ромеу и Јулији, љубавницима из Вероне, насталом у машти великог Вилијама Шекспира. Прича је још уверљивија јер је написана архаичним српским језиком, што даје утисак да је писана у Урошево време. Без обзира на историјске чињенице, у Краљеву су муњевито реаговали, па је тако настала предивна манифестација „Долина јоргована“.

Чувени прича о зидању Скадра на Бојани и узиђивање младе Гојковице у зидине, је такође мит који нема основе у хришћанској традицији и то се није догодило.

Прича да су комунистичке власти тукле чувеног војводу Петра Бојовића и да је он умро од последица те тортуре, је такође неистинита. Истина је да је да су га у новембру 1944. позвали на разговор и задржали га три дана, испитујући га за његово писмо подршке које је 1941. године упутио генералу Драгољубу Дражи Михајловићу, команданту Југословенске војске у отаџбини, а друго питање односило се на његовог сина Добрицу и његово ангажовање у тој војсци. Након три дана вратио се кући без икаквих видљивих трагова насиља. Истина се заснива на аутентичном сведочењу Косте Ракића, који је био послужитељ у кући Бојовића. Истина, неколико дана касније дошли су један партизански официр и један војник, који су се према војводи понашали веома дрско, али је Добрица ударио официра који се стропоштао низ басамаке и побегао заједно са војником. При томе су узели војводину сабљу и калпак који једино недостају уз униформу коју је Коста Ракић добио са свим војводиним одликовањима и касније (2016.) поклонио држави Србији. Такође је истина да је саслушање и каснији упад војника и официра комунистичке војске, јако погодио војводу,који је реаговао емотивно одбијајући да једе, па је убрзо умро, 19. јануара 1945. године од обостране упале плућа. Истина је такође да су власти породици сугерисале да се сахрана обави скромно у кругу породице. Војних почасти није било, а истини за вољу, није имао ко ни да му ода почаст, јер у то време партизански покрет је био само покрет, а не војска, а војска којој је војвода Бојовић припадао више није постојала.

Недавно је у медијима поводом отварања аутопута „Милош Велики“ покренута расправа да ли је Милош Обреновић заиста носио тај епитет и да ли га је дао сам себи. Доктор Ристић у књизи објашњава да су три српска владара имали тај епитет. То су краљ Стефан I Урош Велики , којему је тај епитет дао његов народ, те кнез Милош Велики и Краљ Петар I Велики – Ослободилац којима је епитет доделила државна Скупштина, после њихове смрти.

Ово су само неке дилеме о митовима и историјским истинама. Свако може да одлучи коме ће веровати.

„Историчари пишу за оне који желе да знају,а публицисти за оне који желе да верују!“, речи су професора Радивоја Радића, шефа катедре за византологију, Одељења за историју на Филозофском факултету Универзитета у Београду.

Текст и фото: Стево Диклић

Post a Comment