Menu
Почетна / Вести / Култура / У НБ Стојан Трумић Тител представљена књига Дејана Ристића Митови српске историје
Александар Гајшек представио књиге Агапе Титељанима Тителско удружење пчелара организује предавање у средњој школи Српско-руско посело у Шајкашу У НБ Стојан Трумић Тител представљена књига Дејана Ристића Митови српске историје Учесници Велике народне скупштине Срба, Буњеваца и осталих Словена Баната, Барање и Бачке одржане 25. новембра 1918. године у Новом Саду на којој је проглашено уједињење Војводине и Србије Изложба фотографија из главног архива града Москве Одржана акција добровољног давања крви у Тителу Постављена спомен плоча невино пострадалим Виловчанима у злогласној Рацији Не играј на Енглезе у Дому културе у Тителу Удружење инвалида рада општине Тител обележило Међународни дан особа са инвалидитетом РВИ и породице палих бораца прославили своју славу Митровдан Митровдан је Празник и Титела и свих места општине и негдање Шајкашке Лазар Кузманов добитник награде за архитектуру Ђорђе Табаковић за 2019. годину Александaр Гајшек – Агапе у библиотеци у Тителу Митови српске историје Не играј на Енглезе Свечено обележен Митровдан, Дан општине Тител Још један успешан наступ АКУД-а Ђерам из Лока Мошоринци приредили изложбу Војводи Петру Бојовићу Најмлађи жабаљчани уживали уз припаднике Жандармерије Завршени археолошки радови у Локу Мошорин домаћин више радионица у Клубу финих заната Измењен ред вожње за бесплатан аутобуски превоз ученика и студената Радови на задужбини проте Светозара Влашкалића Представници Црвеног крста Тител на округлом столу 70 година од усвајања Женевских конвенција ТИТЕЛ ДАНАС поново пред читаоцима Тителски наставници у Лексикону Издавачке куће Klett из Београда Седамдесет пета година ослобођења Титела 22 октобра 1944 Тител ће обновити Тителски салон Малолетник возио без дозволе, убио једну, тешко повредио пет особа Обележена седамдесетпетогодишњица ослобођења Титела Отварање изложбе слика поводом 75. година ослобођења Титела у Другом светском рату Изложба – Војвода Петар Бојовић – Живот и победе Весело дружење пензионера у Локу Обележен Европски дан борбе против трговине људима Министар Шарчевић посетио Тител, Чуруг и Бачки Јарак (Не)Веселе цртице са Опленачке бербе и сабора изворног народног стваралаштва АКУД Ђерам из Лока на 56. Опленачкој берби Седница Управног одбора Црвеног крста Војводине одржана у просторијама Црвеног крста Тител Монодрама Има једна земља изведена у Дому културе у Тителу У Тителу одржана Трка за срећније детињство Бесплатан превоз за све студенте и ђаке Монодрама Има једна земља у Тителу Новости из Удружења ратних војних инвалида Тител Прeдсeдници Скупштинe oпштинe Tитeл уручена захвалница за успeшну сaрaдњу Донација Владе Јапана ЈКП Комуналац Тител већ донела позитивне резултате СТШ Милева Марић обележила Светски дан туризма ЈКП Комуналац Тител званично добија донацију Владе Јапана Слободан Ћустић одиграо представу Дервиш и смрт у Тителу У Мошорину приказани филмови са двадесете Смотре археолошког филма Манифестација Тестенијада и ваљушци по осми пут у Тителу Одржана вежба речних јединица Србије и Мађарске Гвоздени мачак у Тителу Тестенијада и ваљушци по осми пут у Тителу Завршена је ревизија књига у НБ Стојан Трумић у Тителу Одржан четврти Ловац на чеки у Чуругу Јавни час поводом Светског дана прве помоћи Представа Дервиш и смрт у понедељак 23. септембра у Дому културе у Тителу Награђени најбољи ученици средње школе из Титела Titel CARP – 2019 такмичење у риболову шарана Отворена фабрика за прераду поврћа у Госпођинцима Цртице са здружене тактичке вежбе БЕГЕЈ 2019 Одржан трећи гастро фестивал Укуси Војводине Директорици и наставници немачког језика СТШ Милева Марић Тител уручене еТwinning награде Здружена тактичка вежба БЕГЕЈ 2019 Ловац на чеки Чуруг 2019 Одржано такмичење у гађању глинених голубова Четири велике љубави Алена Исламовића Први одбојкашки турнир за девојчице у Тителу Једне Звезданe Ноћи – Mac Tire – Тител 2019 AКУД Joвaн Пoпoвић Тител организовао 19-ти Дeчjи кaрнeвaл Тител домаћин Међународне конференције BALKAN EARTH Базар здравља у Тителу Одржан међународни еко камп Кад је цветала Тиса Александра Жарковић одржала предавање на тему Жене композитори у српској музици XX века Љубо Панић именован за директора ЈКП Комуналац Тител Трансфузиомобил обилази места у општини Тител Котлић под Тителским брегом 2019 Акције добровољног давања крви у Тителу, Мошорину и Шајкашу Војвођански блуз бенд 9. августа на Брод театру у Новом Саду Очистимо Мошорин и Тител Великогоспојинскe свечаности Тител 2019 – Програм Ревизија библиотечког фонда у тителској библиотеци Освештана канцеларија Заједнице Срба Хрватске и Босне и Херцеговине Деца из Титела на летовању у Баошићима у Црној Гори НБ Стојан Трумић Тител представила прву књигу Драгане Младенов Трансфузиомобил у Гардиновцима BALKAN EARTH конференција и REGIO EARTH фестивал ТИТЕЛ – Невреме одгодило отварање канцеларије Заједнице Срба Хрватске и Босне и Херцеговине Зоран Боснић представио књигу Немир тишине и у Тителу СЕЋАЊЕ: Жикса – урбани херој Новог Сада Ванредна ситуација у Тителу – помоћ за угрожена домаћинства Незампаћено невреме погодило Тител Зоран Боснић представља пету књигу песама Немир тишине у библиотеци у Тителу Теодора Ђаковић и Радован Дејановић вуковци у СТШ Милева Марић Тител Дан мађарске кухиње у Тителу – ни врућина није проблем Непоправљиви папучар увесељавао Титељане Отровне змије у Тителу Концерт за јубилеј – Дан Русије Дан мађарске кухиње трећи пут у Тителу Тителски победник Тител 2019

Култура, Тител

У НБ Стојан Трумић Тител представљена књига Дејана Ристића Митови српске историје

Препоручите пријатељима
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

ТИТЕЛ: НБ „Стојан Трумић“ Тител, организовала је представљање књиге „Митови српске историје“, историчара Дејана Ристића. Присутне је кроз процес представљања књиге водио Љубомир Раданов, уредник рубрике културе у листу „Курир“. Књигу је издала издавачка кућа „Вукотић медиа“, а за непуна три месеца колико је протекло од изласка књиге, продата је у, за наше прилике, невероватних 6000 примерака.

Аутор књиге, историчар Дејан Ристић, говорећи о потребама народа да ствара митове, истакао је да наш народ није у томе усамљен. Митове имају сви народи света, а карактеристично је то да људи радије верују митовима него историјским фактима. Он је у књизи издвојио двадесет најчешћих митова укорењених у бићу српског народа. Митови описани у књизи обухватају период од немањићке Србије до најновијег доба. Из књиге можемо сазнати истине и заблуде о Косовском боју,о златним кашикама и виљушкама којима се наводно 1189. године служио српски жупан Стефан Немања приликом сусрета са римским царем и немачким краљем, Фридрихом I Барбаросом, о Долини јоргована, о Скадру на Бојани, о судбини војводе Петра Бојовића по доласку комунистичке власти, о епитету „Велики“ који су носили тројица српских владара,зашто нема петокраке на Титовом гробу…Књига, између осталог, открива да бој на Косову нису водили турски султан Мурат и српски цар Лазар него емир Мурат и кнез Лазар, да Вук Бранковић није био издајник, да је Милош Обилић, Кобилић, Кобиљевић, или под којим се све именом помиње, упитна личност…Епске песме какве познамо, настале су много после Косовског боја, па су често помешане чињенице и песничка имагинација. Тако је скоро потпуно заборављен Други косовски бој који се десио 1448. године када је мађарско-српски јунак, Јанош Хуњади- Сибињанин Јанко, повео мађарску војску ојачану влашким одредима у бој против Турака. Ђурађ Бранковић, други син Вука Бранковића оценио је да су Турци прејаки и одбио да се прикључи Хуњадију, па би заправо њега требало сматрати издајником, а не Вука Бранковића. Наравно, Турци су заиста били прејака сила и хришћанска војска је доживела тежак пораз, не само због издаје од стране Ђурђа Бранковића, већ и због тога што снаге Скендербега које су требале помоћи хришћанској војсци нису успеле да на време стигну у помоћ, јер су их Турци предухитрили.

Један од најемотивнијих српских митова је прича о Долини јоргована. Мит говори о томе како је српски краљ Урош I Немањић, желећи да обрадује своју будућу супругу, француску принцезу Јелену Анжујску, наредио да се пре њеног доласка, дуж долине Ибра засаде јорговани који би је подсећали на родну Провансу. Истина је потпуно другачија: Краљица Јелена Анжујска уопште није била Францускиња, а није припадала ни војводству Анжу.

Јеленин отац био је војвода Срема, Јован Анђео, син византијског цара Исака II Анђела, а мајка јој је била угарска принцеза Маргарета- ћерка угарског краља Беле III. Једино је Јеленина баба била Францускиња, али не из породице Анжу. Дакле, Јелена је била Сремица и није требала да прође никаквом Долином јоргована да би стигла до свога будућег супруга.

Веровали или не, мит о Долини јоргована настао је тек 1991. године када је познати српски писац Тиодор Росић, ту причу у потпуности измислио и обајковио, тако да може да иде раме уз раме са светски познатом причом о Ромеу и Јулији, љубавницима из Вероне, насталом у машти великог Вилијама Шекспира. Прича је још уверљивија јер је написана архаичним српским језиком, што даје утисак да је писана у Урошево време. Без обзира на историјске чињенице, у Краљеву су муњевито реаговали, па је тако настала предивна манифестација „Долина јоргована“.

Чувени прича о зидању Скадра на Бојани и узиђивање младе Гојковице у зидине, је такође мит који нема основе у хришћанској традицији и то се није догодило.

Прича да су комунистичке власти тукле чувеног војводу Петра Бојовића и да је он умро од последица те тортуре, је такође неистинита. Истина је да је да су га у новембру 1944. позвали на разговор и задржали га три дана, испитујући га за његово писмо подршке које је 1941. године упутио генералу Драгољубу Дражи Михајловићу, команданту Југословенске војске у отаџбини, а друго питање односило се на његовог сина Добрицу и његово ангажовање у тој војсци. Након три дана вратио се кући без икаквих видљивих трагова насиља. Истина се заснива на аутентичном сведочењу Косте Ракића, који је био послужитељ у кући Бојовића. Истина, неколико дана касније дошли су један партизански официр и један војник, који су се према војводи понашали веома дрско, али је Добрица ударио официра који се стропоштао низ басамаке и побегао заједно са војником. При томе су узели војводину сабљу и калпак који једино недостају уз униформу коју је Коста Ракић добио са свим војводиним одликовањима и касније (2016.) поклонио држави Србији. Такође је истина да је саслушање и каснији упад војника и официра комунистичке војске, јако погодио војводу,који је реаговао емотивно одбијајући да једе, па је убрзо умро, 19. јануара 1945. године од обостране упале плућа. Истина је такође да су власти породици сугерисале да се сахрана обави скромно у кругу породице. Војних почасти није било, а истини за вољу, није имао ко ни да му ода почаст, јер у то време партизански покрет је био само покрет, а не војска, а војска којој је војвода Бојовић припадао више није постојала.

Недавно је у медијима поводом отварања аутопута „Милош Велики“ покренута расправа да ли је Милош Обреновић заиста носио тај епитет и да ли га је дао сам себи. Доктор Ристић у књизи објашњава да су три српска владара имали тај епитет. То су краљ Стефан I Урош Велики , којему је тај епитет дао његов народ, те кнез Милош Велики и Краљ Петар I Велики – Ослободилац којима је епитет доделила државна Скупштина, после њихове смрти.

Ово су само неке дилеме о митовима и историјским истинама. Свако може да одлучи коме ће веровати.

„Историчари пишу за оне који желе да знају,а публицисти за оне који желе да верују!“, речи су професора Радивоја Радића, шефа катедре за византологију, Одељења за историју на Филозофском факултету Универзитета у Београду.

Текст и фото: Стево Диклић

Post a Comment