Menu
Почетна / Вести / Култура / У НБ Стојан Трумић Тител представљена књига Дејана Ристића Митови српске историје
Опет суша у тителском водоводу Акција добровољног давања крви у Гардиновцима Овогодишња Смотра ћириличке писмености прилагођена ситуацији Надежда Недељков, Милана Бореновић, Марко Ивковић и Борислав Трнинић најбољи спортисти општине Тител Подељени пакети помоћи најугроженијим ратним војним инвалидима и породицама палих бораца Никола Анчин освојио прво место на конкурсу Етичке дилеме Добровољни даваоци крви испунили очекивања Aкциje дoбрoвoљнoг дaвaњa крви у Тителу, Moшoрину и Шajкaшу Део Јединственог бирачког списка за подручје општине Тител излoжен на јавни увид Обележен Дан победе над фашизмом Обележен Светски Дан Црвеног крста Свакодневна помоћ најстаријим суграђанима Пензионери и самоизолација на селу Пензионерима са малим пензијама ускоро стижу пакети Свестрана породица Тапавица Не учим енглески, па… Корона вирус COVID-19 Мере и препоруке за заштиту од настанка и ширења Корона вируса на територији општине Тител Активности Црвеног крста Тител у новонасталој ситуацији Позивни и волонтерски центар општине Жабаљ за помоћ старијим лицима у ванредном стању Апел грађанима општине Тител Обавештење за добровољне даваоце крви Важно обавештење за грађане општине Жабаљ Акција добровољног давања крви у Гардиновцима Агенција за безбедност саобраћаја одржала предавање за средњошколце из Жабља Наставнице и ученици школе у Каћу одрекли се поклона за 8. март и новац уплатили деци оболелој од рака Двадесет година изложбе Стварале су и стварају наше вредне руке Мошоринци позвани да посете Луганск Увид у бирачки списак – Избори 2020 Ученици завршних одељења СТШ Милева Марић из Титела посетили Сајам образовања у Новом Саду 700 евра просечна плата у општини Тител?! Потомци Мошоринаца из Луганска гостују у Мошорину Бесплатно учлањење у НБ Стојан Трумић Тител поводом 8. марта Општина Жабаљ наставља да улаже у предшколске установе Стипендије најбољим студентима Општина Жабаљ наградила најбоље и најзаслужније у спорту Ветерани РК Тител састали се 17-и пут Како пронаћи адекватан Кључ и победити стрес Игор Јурић одржао предавања на тему Украдена безбедност у Тителу Промоција књиге др Хасаја М. Алијева Кључ заштите од стреса Дан сећања на мошоринске великане Министар Недимовић у посети пољопривредницима у Жабљу и Чуругу Дан сећања на мошоринске великане Проф. др Слободан Рељић гост Друштва српско-руског јединства Тител Архитекта Лазар Кузманов о утисцима након изложбе својих радова у Тителу Лазар Кузманов представио своја дела родном месту Удружење Шајка прославило Дан Светог Трифуна Александар Прокин добитник покрајинског рукометног признања Руски одговор на покушаје ревизије резултата II светског рата Предавања на тему Украдена безбедност Акција добровољног давања крви у Тителу У току санација дела пута на излазу из Жабља ка Чуругу Лазар Кузманов архитекта и урбаниста представља своје радове у галерији библиотеке у Тителу Отварање изложбе Михаила Милета Кулачића у Галерији Архива Војводине Од сутра затворене школе и вртићи настава се обуставља од 12. до 21. фебруара Оснива се Сеоска библиотека Никола З. Недић у Гардиновцима Гардиновци – заједничким радом до успеха ОШ Светозар Милетић Тител обележила школску славу У СТШ Милева Марић Тител обележена школска слава Свети Сава Отворена изложба Страдање православних свештеника током Шајкашко-новосадске рације Ледена ружа Тител обележио годишњицу Рације Мошорин памти Вилово обележило годишњицу Рације Улица отвореног срца у Жабљу За Божић организовано ломљење чеснице у сва четири насељена места општине Жабаљ Помен жртвама Рације у Локу Вертепи – мачкаре – Мошорин Искре на радост Централним поменом у Бечеју обележена 78. годишњица Рације у јужној Бачкој Тител – клизалиште на радост деце и одраслих О буџету Општине Тител за 2020. годину Тител добија по први пут клизалиште од 360 квадрата Путеви Србије санирају Главну улицу у Тителу Нова вина Потисја Завршни концерт АКУД-а Ђерам Лок Александар Гајшек представио књиге Агапе Титељанима Тителско удружење пчелара организује предавање у средњој школи Александaр Гајшек – Агапе у библиотеци у Тителу Српско-руско посело у Шајкашу У НБ Стојан Трумић Тител представљена књига Дејана Ристића Митови српске историје Учесници Велике народне скупштине Срба, Буњеваца и осталих Словена Баната, Барање и Бачке одржане 25. новембра 1918. године у Новом Саду на којој је проглашено уједињење Војводине и Србије Митови српске историје Изложба фотографија из главног архива града Москве Одржана акција добровољног давања крви у Тителу Постављена спомен плоча невино пострадалим Виловчанима у злогласној Рацији Не играј на Енглезе у Дому културе у Тителу Удружење инвалида рада општине Тител обележило Међународни дан особа са инвалидитетом Не играј на Енглезе РВИ и породице палих бораца прославили своју славу Митровдан Митровдан је Празник и Титела и свих места општине и негдање Шајкашке Лазар Кузманов добитник награде за архитектуру Ђорђе Табаковић за 2019. годину Свечено обележен Митровдан, Дан општине Тител Још један успешан наступ АКУД-а Ђерам из Лока Мошоринци приредили изложбу Војводи Петру Бојовићу Најмлађи жабаљчани уживали уз припаднике Жандармерије Завршени археолошки радови у Локу Мошорин домаћин више радионица у Клубу финих заната Измењен ред вожње за бесплатан аутобуски превоз ученика и студената Радови на задужбини проте Светозара Влашкалића

Култура, Тител

У НБ Стојан Трумић Тител представљена књига Дејана Ристића Митови српске историје

Препоручите пријатељима
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

ТИТЕЛ: НБ „Стојан Трумић“ Тител, организовала је представљање књиге „Митови српске историје“, историчара Дејана Ристића. Присутне је кроз процес представљања књиге водио Љубомир Раданов, уредник рубрике културе у листу „Курир“. Књигу је издала издавачка кућа „Вукотић медиа“, а за непуна три месеца колико је протекло од изласка књиге, продата је у, за наше прилике, невероватних 6000 примерака.

Аутор књиге, историчар Дејан Ристић, говорећи о потребама народа да ствара митове, истакао је да наш народ није у томе усамљен. Митове имају сви народи света, а карактеристично је то да људи радије верују митовима него историјским фактима. Он је у књизи издвојио двадесет најчешћих митова укорењених у бићу српског народа. Митови описани у књизи обухватају период од немањићке Србије до најновијег доба. Из књиге можемо сазнати истине и заблуде о Косовском боју,о златним кашикама и виљушкама којима се наводно 1189. године служио српски жупан Стефан Немања приликом сусрета са римским царем и немачким краљем, Фридрихом I Барбаросом, о Долини јоргована, о Скадру на Бојани, о судбини војводе Петра Бојовића по доласку комунистичке власти, о епитету „Велики“ који су носили тројица српских владара,зашто нема петокраке на Титовом гробу…Књига, између осталог, открива да бој на Косову нису водили турски султан Мурат и српски цар Лазар него емир Мурат и кнез Лазар, да Вук Бранковић није био издајник, да је Милош Обилић, Кобилић, Кобиљевић, или под којим се све именом помиње, упитна личност…Епске песме какве познамо, настале су много после Косовског боја, па су често помешане чињенице и песничка имагинација. Тако је скоро потпуно заборављен Други косовски бој који се десио 1448. године када је мађарско-српски јунак, Јанош Хуњади- Сибињанин Јанко, повео мађарску војску ојачану влашким одредима у бој против Турака. Ђурађ Бранковић, други син Вука Бранковића оценио је да су Турци прејаки и одбио да се прикључи Хуњадију, па би заправо њега требало сматрати издајником, а не Вука Бранковића. Наравно, Турци су заиста били прејака сила и хришћанска војска је доживела тежак пораз, не само због издаје од стране Ђурђа Бранковића, већ и због тога што снаге Скендербега које су требале помоћи хришћанској војсци нису успеле да на време стигну у помоћ, јер су их Турци предухитрили.

Један од најемотивнијих српских митова је прича о Долини јоргована. Мит говори о томе како је српски краљ Урош I Немањић, желећи да обрадује своју будућу супругу, француску принцезу Јелену Анжујску, наредио да се пре њеног доласка, дуж долине Ибра засаде јорговани који би је подсећали на родну Провансу. Истина је потпуно другачија: Краљица Јелена Анжујска уопште није била Францускиња, а није припадала ни војводству Анжу.

Јеленин отац био је војвода Срема, Јован Анђео, син византијског цара Исака II Анђела, а мајка јој је била угарска принцеза Маргарета- ћерка угарског краља Беле III. Једино је Јеленина баба била Францускиња, али не из породице Анжу. Дакле, Јелена је била Сремица и није требала да прође никаквом Долином јоргована да би стигла до свога будућег супруга.

Веровали или не, мит о Долини јоргована настао је тек 1991. године када је познати српски писац Тиодор Росић, ту причу у потпуности измислио и обајковио, тако да може да иде раме уз раме са светски познатом причом о Ромеу и Јулији, љубавницима из Вероне, насталом у машти великог Вилијама Шекспира. Прича је још уверљивија јер је написана архаичним српским језиком, што даје утисак да је писана у Урошево време. Без обзира на историјске чињенице, у Краљеву су муњевито реаговали, па је тако настала предивна манифестација „Долина јоргована“.

Чувени прича о зидању Скадра на Бојани и узиђивање младе Гојковице у зидине, је такође мит који нема основе у хришћанској традицији и то се није догодило.

Прича да су комунистичке власти тукле чувеног војводу Петра Бојовића и да је он умро од последица те тортуре, је такође неистинита. Истина је да је да су га у новембру 1944. позвали на разговор и задржали га три дана, испитујући га за његово писмо подршке које је 1941. године упутио генералу Драгољубу Дражи Михајловићу, команданту Југословенске војске у отаџбини, а друго питање односило се на његовог сина Добрицу и његово ангажовање у тој војсци. Након три дана вратио се кући без икаквих видљивих трагова насиља. Истина се заснива на аутентичном сведочењу Косте Ракића, који је био послужитељ у кући Бојовића. Истина, неколико дана касније дошли су један партизански официр и један војник, који су се према војводи понашали веома дрско, али је Добрица ударио официра који се стропоштао низ басамаке и побегао заједно са војником. При томе су узели војводину сабљу и калпак који једино недостају уз униформу коју је Коста Ракић добио са свим војводиним одликовањима и касније (2016.) поклонио држави Србији. Такође је истина да је саслушање и каснији упад војника и официра комунистичке војске, јако погодио војводу,који је реаговао емотивно одбијајући да једе, па је убрзо умро, 19. јануара 1945. године од обостране упале плућа. Истина је такође да су власти породици сугерисале да се сахрана обави скромно у кругу породице. Војних почасти није било, а истини за вољу, није имао ко ни да му ода почаст, јер у то време партизански покрет је био само покрет, а не војска, а војска којој је војвода Бојовић припадао више није постојала.

Недавно је у медијима поводом отварања аутопута „Милош Велики“ покренута расправа да ли је Милош Обреновић заиста носио тај епитет и да ли га је дао сам себи. Доктор Ристић у књизи објашњава да су три српска владара имали тај епитет. То су краљ Стефан I Урош Велики , којему је тај епитет дао његов народ, те кнез Милош Велики и Краљ Петар I Велики – Ослободилац којима је епитет доделила државна Скупштина, после њихове смрти.

Ово су само неке дилеме о митовима и историјским истинама. Свако може да одлучи коме ће веровати.

„Историчари пишу за оне који желе да знају,а публицисти за оне који желе да верују!“, речи су професора Радивоја Радића, шефа катедре за византологију, Одељења за историју на Филозофском факултету Универзитета у Београду.

Текст и фото: Стево Диклић

Post a Comment