Menu
Почетна / Водимо вас... / Манифестације / Вертепи - мачкаре - Мошорин
Отворена изложба Страдање православних свештеника током Шајкашко-новосадске рације Ледена ружа Тител обележио годишњицу Рације Мошорин памти Вилово обележило годишњицу Рације Улица отвореног срца у Жабљу За Божић организовано ломљење чеснице у сва четири насељена места општине Жабаљ Помен жртвама Рације у Локу Вертепи – мачкаре – Мошорин Искре на радост Централним поменом у Бечеју обележена 78. годишњица Рације у јужној Бачкој Тител – клизалиште на радост деце и одраслих О буџету Општине Тител за 2020. годину Тителско удружење пчелара организује предавање у средњој школи Тител добија по први пут клизалиште од 360 квадрата Путеви Србије санирају Главну улицу у Тителу Нова вина Потисја Завршни концерт АКУД-а Ђерам Лок Александар Гајшек представио књиге Агапе Титељанима Александaр Гајшек – Агапе у библиотеци у Тителу Српско-руско посело у Шајкашу У НБ Стојан Трумић Тител представљена књига Дејана Ристића Митови српске историје Учесници Велике народне скупштине Срба, Буњеваца и осталих Словена Баната, Барање и Бачке одржане 25. новембра 1918. године у Новом Саду на којој је проглашено уједињење Војводине и Србије Митови српске историје Изложба фотографија из главног архива града Москве Одржана акција добровољног давања крви у Тителу Постављена спомен плоча невино пострадалим Виловчанима у злогласној Рацији Не играј на Енглезе у Дому културе у Тителу Удружење инвалида рада општине Тител обележило Међународни дан особа са инвалидитетом Не играј на Енглезе РВИ и породице палих бораца прославили своју славу Митровдан Митровдан је Празник и Титела и свих места општине и негдање Шајкашке Лазар Кузманов добитник награде за архитектуру Ђорђе Табаковић за 2019. годину Свечено обележен Митровдан, Дан општине Тител Још један успешан наступ АКУД-а Ђерам из Лока Мошоринци приредили изложбу Војводи Петру Бојовићу Најмлађи жабаљчани уживали уз припаднике Жандармерије Завршени археолошки радови у Локу Мошорин домаћин више радионица у Клубу финих заната Измењен ред вожње за бесплатан аутобуски превоз ученика и студената Радови на задужбини проте Светозара Влашкалића Представници Црвеног крста Тител на округлом столу 70 година од усвајања Женевских конвенција ТИТЕЛ ДАНАС поново пред читаоцима Тителски наставници у Лексикону Издавачке куће Klett из Београда Седамдесет пета година ослобођења Титела 22 октобра 1944 Тител ће обновити Тителски салон Малолетник возио без дозволе, убио једну, тешко повредио пет особа Обележена седамдесетпетогодишњица ослобођења Титела Отварање изложбе слика поводом 75. година ослобођења Титела у Другом светском рату Изложба – Војвода Петар Бојовић – Живот и победе Весело дружење пензионера у Локу Обележен Европски дан борбе против трговине људима Министар Шарчевић посетио Тител, Чуруг и Бачки Јарак (Не)Веселе цртице са Опленачке бербе и сабора изворног народног стваралаштва АКУД Ђерам из Лока на 56. Опленачкој берби Седница Управног одбора Црвеног крста Војводине одржана у просторијама Црвеног крста Тител Монодрама Има једна земља изведена у Дому културе у Тителу У Тителу одржана Трка за срећније детињство Бесплатан превоз за све студенте и ђаке Монодрама Има једна земља у Тителу Новости из Удружења ратних војних инвалида Тител Прeдсeдници Скупштинe oпштинe Tитeл уручена захвалница за успeшну сaрaдњу Донација Владе Јапана ЈКП Комуналац Тител већ донела позитивне резултате СТШ Милева Марић обележила Светски дан туризма ЈКП Комуналац Тител званично добија донацију Владе Јапана Слободан Ћустић одиграо представу Дервиш и смрт у Тителу У Мошорину приказани филмови са двадесете Смотре археолошког филма Манифестација Тестенијада и ваљушци по осми пут у Тителу Одржана вежба речних јединица Србије и Мађарске Гвоздени мачак у Тителу Тестенијада и ваљушци по осми пут у Тителу Завршена је ревизија књига у НБ Стојан Трумић у Тителу Одржан четврти Ловац на чеки у Чуругу Јавни час поводом Светског дана прве помоћи Представа Дервиш и смрт у понедељак 23. септембра у Дому културе у Тителу Награђени најбољи ученици средње школе из Титела Titel CARP – 2019 такмичење у риболову шарана Отворена фабрика за прераду поврћа у Госпођинцима Цртице са здружене тактичке вежбе БЕГЕЈ 2019 Одржан трећи гастро фестивал Укуси Војводине Директорици и наставници немачког језика СТШ Милева Марић Тител уручене еТwinning награде Здружена тактичка вежба БЕГЕЈ 2019 Ловац на чеки Чуруг 2019 Одржано такмичење у гађању глинених голубова Четири велике љубави Алена Исламовића Први одбојкашки турнир за девојчице у Тителу Једне Звезданe Ноћи – Mac Tire – Тител 2019 AКУД Joвaн Пoпoвић Тител организовао 19-ти Дeчjи кaрнeвaл Тител домаћин Међународне конференције BALKAN EARTH Базар здравља у Тителу Одржан међународни еко камп Кад је цветала Тиса Александра Жарковић одржала предавање на тему Жене композитори у српској музици XX века Љубо Панић именован за директора ЈКП Комуналац Тител Трансфузиомобил обилази места у општини Тител Котлић под Тителским брегом 2019 Акције добровољног давања крви у Тителу, Мошорину и Шајкашу Војвођански блуз бенд 9. августа на Брод театру у Новом Саду Очистимо Мошорин и Тител Великогоспојинскe свечаности Тител 2019 – Програм Ревизија библиотечког фонда у тителској библиотеци Освештана канцеларија Заједнице Срба Хрватске и Босне и Херцеговине

Манифестације, Мошорин

Вертепи – мачкаре – Мошорин

Препоручите пријатељима
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

МОШОРИН: Вертепи или вертепаши објављују и преносе вест о рођењу Исуса уочи Божића и првог дана једног од најрадоснијих хришћанских празника.

Похвалним песмама величају рођендан Христа, обилазе домове комшија, пријатеља, рођака и верује се да доносе благостање, радост и здравље домаћинима који их угосте. Обичај је некада био незаобилазан и распрострањен широм Србије.

Покуцавши на врата, вертепи поздрављају: „Христос се роди домаћине!” и питају: „Да ли примате вертепе у дом?” Нема насилног улажења. Уласком у кућу доносе срећу, добро расположење, здравље и богатство. Глава породице дарује их јабукама, орасима, бомбонама, колачима па и парицама.

– Име вертепа потиче од црквенословенске речи „вертеп” што значи пећина.

Вертепи

„Вертеп“ или „бетлехем“, „бетлем“ како га је ко звао помиње се у Војводини још прве половине XVIII века. Могуће је и његово старије порекло, јер су у средњем веку постојале српске игре сличне вертепу. Вертепска драма била је извођена у многим крајевима наше земље, али су за њу знали и други Словени.

У Војводини вертеп се у главном проносио на Бадње вече, први и други дан Божића, само по негде на Мали божић и Богојављење. Вертеп је израђиван у облику макете црквице са торњем и крстом, у чијој је унутрашњости представљена сцена Христовог рођења. Учесници у овој комликованој драми су 6 младића; четворица имају улоге царева – Ирод и три мудраца Гашпар, Валтазар и Мелхиор, они између себе носе макету. Њихова пратња су два пастира који су названи „губе“. Цареви су носили високе круне од картона и дугачке беле хаљине или мајице. Пастири су навлачили крзнене капе, кожухе, преко лица стављали маску од крзна, а око појаса су носили звоно или клепетушу како би домаћину најавили долазак вертепа.

Вертепаши би већ од улаза у дворишта отпочињали песму:

Витлејему славни граде од Бога, од Бога,
Највиши си ти од града свакога, свакога,…

Драма следи: вертеп се поставља на сред собе, а око њега се распоређују цареви док губе остају по страни. Дијалог између царева говори о њиховом сусрету и Христовом рођењу, а који је предходно научен из брошура. Цареви укрштају сабље изнад вертепа, а потом следи дијалог пастира – губа који је обично проткан шаљивом нотом и на рачун домаћина. Шалећи се са укућанима, а да ови не примете, пастири трпају у своје џакове што кобасица што сланине. Вертепска драма би се обично завршавала рециталом једног од пастира, након чега су сви певали неку од црквених песама, да би зажелевши срећу и здравље домаћину, примивши дарове од њега, напуштали кућу.

Коринђаши

Од друге половине XIX века, у свим селима Бачке и Баната, веома ретко и Срема, коледаре су заменили коринђаши. Деца, понекад у пратњи одраслих, која су у групама ишла од куће до куће певајући – коринђајући песме без рефрена – коледо. Често маскирани, подељени у групе, у напред су знали које улице и куће обилазе, ако би дошло до „уласка у туђу територију“ избиле би и туче међу групама малишана. Ако би се пак окупили врло мали коринђаши, морали би обавезно имати пратњу старије особе како би се осигурали од оних старијих који их вребају из мрака и отимају искоринђане ђаконије.

У коринђање се одлазило на Бадње вече, негде и после бадње вечере, јер нека домаћинства нису примала коринђаше пре завршетка вечере. Има делова где се коринђало и на Нову годину и Богојављење. При доласку код домаћина, обавезно је било питати „Је л’ слободно коринђати?“ после дозволе домаћина отпочиње:

Песма забележена у Мошорину, Тителу, Жабљу, Гардиновцима…

Седи деда на јендеку,

Чува моје сено,

Ја сено крави дам,

Крава мени млеко да,

Ја млеко ђаку дам,

Ђак мени књигу да,

Ја књигу богу дам,

Он мени срећу да,

Ја срећу па у врећу,

Тут, тут, тулијан,

Сто двадесет и један,

Ако ј’ жарач, да бегам,

Ако ј’ колач, да чекам.

У национално мешовитим срединама деца из православних домова коринђала су код становника католичке вере 24. децембра, а касније би католичка деца коринђала код Срба на 6. јануар. При том се често могло чути „Христос се роди на ваш Божић“, што је значило да су деца друге вере. За отпеване песмице добијали су се ораси, јабуке, слаткиши, понекад и која пара, ако би пак домаћини након отпеване песме, одбили да изнесу ђаконије, онда би им следило:

Колико сламе у котарици,

Толико ђавола у газдарици

Данас се ретко могу видети коринђаши, мада их још увек има како у Банату тако и Бачкој. Има их и у насељима општине Тител, нешто мање него предходних година, ал’још увек младо, па и старо коринђа. Деца ђаконије, а старији вино и ракију. Закоринђају се, па тако до раних јутарњих сати не би ли дочекали јутрење.

Извор: Др Мила Босић, Годишњи обичаји код Срба у Војводини, Нови Сад, 1996.

Приредила: Александра Николић

Видео: Драган Џамбас

drone-videos-dzambas

Post a Comment