Menu
Почетна / Водимо вас... / Манифестације / Вертепи - мачкаре - Мошорин
Таленат у служби хуманости Александар Мирков – трећа самостална изложба у Тителу Отворена нова читаоница у Чуругу Марија Франк, ученица 6-3 из Лока, освојила 3. место на 46-ој Песничкој штафети Ђаци СТШ Милева Марић Тител одиграли представу на тему здраве исхране поводом обележавања Дечије недеље Школски прибор за децу у Основној школи Ђура Јакшић у Чуругу Стигао покретни мамограф за бесплатно снимање Спроведена превентивна акција у циљу безбедности бициклиста у Жабљу Дечија недеља почела учлањењем првачића у библиотеку ЈКП Комуналац измуљава канале у Тителу Лазар Лаза Чурчић – награда за животно дело Нова соларна аутобуска стајалишта на подручју општине Жабаљ Одржано предавање о значају мамографије и превентивних прегледа Драгана Милошевић отворила Сабор културног стваралаштва у Жабљу Тителски брег домаћин параглајдерима Учесници јубиларне бициклистичке трке пројурили кроз Тител СТШ Милева Марић Тител спремна за почетак наставе у новој школској години НБ Стојан Трумић Тител издала монографију о уметнику чије име носи Конституисан нови сазив СО Тител и изабрано ново руководство општине Одржана конститутивна седница Скупштине општине Жабаљ ЛАЛА фестивал поново у Мошорину Драгана Којичић помаже у обнављању куће из половине 19. века Новосадска лига нови изазов за ФК Тител Акцијa добровољног давања крви у Жабљу Акције добровољног давања крви Епидемиолошка ситуација у општини Тител – корона вирус Граде се фабрике за прераду воде у сва четири места у Општини Жабаљ Локална самоуправа обезбедила нову опрему за Ватрогасну станицу у Жабљу Јавни позив за подношење захтева за остваривање права на регресирање трошкова превоза деце Нове мере Општинског штаба за ванредне ситуације општине Тител Општина Жабаљ обезбедила мобилни објекат за Дом здравља Опет суша у тителском водоводу Акција добровољног давања крви у Гардиновцима ЛАЛА фестивал у Мошорину одушевио посетиоце У Друштво српско руског јединства Тител стигле књиге – поклон Руског дома из Београда Пензионери Титела и Шајкаша посетили Кикинду, Ново Милошево и Бечеј Овогодишња Смотра ћириличке писмености прилагођена ситуацији Надежда Недељков, Милана Бореновић, Марко Ивковић и Борислав Трнинић најбољи спортисти општине Тител Подељени пакети помоћи најугроженијим ратним војним инвалидима и породицама палих бораца Никола Анчин освојио прво место на конкурсу Етичке дилеме Добровољни даваоци крви испунили очекивања Aкциje дoбрoвoљнoг дaвaњa крви у Тителу, Moшoрину и Шajкaшу Део Јединственог бирачког списка за подручје општине Тител излoжен на јавни увид Обележен Дан победе над фашизмом Обележен Светски Дан Црвеног крста Свакодневна помоћ најстаријим суграђанима Пензионери и самоизолација на селу Пензионерима са малим пензијама ускоро стижу пакети Свестрана породица Тапавица Не учим енглески, па… Корона вирус COVID-19 Мере и препоруке за заштиту од настанка и ширења Корона вируса на територији општине Тител Активности Црвеног крста Тител у новонасталој ситуацији Позивни и волонтерски центар општине Жабаљ за помоћ старијим лицима у ванредном стању Апел грађанима општине Тител Обавештење за добровољне даваоце крви Важно обавештење за грађане општине Жабаљ Акција добровољног давања крви у Гардиновцима Агенција за безбедност саобраћаја одржала предавање за средњошколце из Жабља Наставнице и ученици школе у Каћу одрекли се поклона за 8. март и новац уплатили деци оболелој од рака Двадесет година изложбе Стварале су и стварају наше вредне руке Мошоринци позвани да посете Луганск Увид у бирачки списак – Избори 2020 Ученици завршних одељења СТШ Милева Марић из Титела посетили Сајам образовања у Новом Саду 700 евра просечна плата у општини Тител?! Потомци Мошоринаца из Луганска гостују у Мошорину Бесплатно учлањење у НБ Стојан Трумић Тител поводом 8. марта Општина Жабаљ наставља да улаже у предшколске установе Стипендије најбољим студентима Општина Жабаљ наградила најбоље и најзаслужније у спорту Ветерани РК Тител састали се 17-и пут Како пронаћи адекватан Кључ и победити стрес Игор Јурић одржао предавања на тему Украдена безбедност у Тителу Промоција књиге др Хасаја М. Алијева Кључ заштите од стреса Дан сећања на мошоринске великане Министар Недимовић у посети пољопривредницима у Жабљу и Чуругу Дан сећања на мошоринске великане Проф. др Слободан Рељић гост Друштва српско-руског јединства Тител Архитекта Лазар Кузманов о утисцима након изложбе својих радова у Тителу Лазар Кузманов представио своја дела родном месту Удружење Шајка прославило Дан Светог Трифуна Александар Прокин добитник покрајинског рукометног признања Руски одговор на покушаје ревизије резултата II светског рата Предавања на тему Украдена безбедност Акција добровољног давања крви у Тителу У току санација дела пута на излазу из Жабља ка Чуругу Лазар Кузманов архитекта и урбаниста представља своје радове у галерији библиотеке у Тителу Отварање изложбе Михаила Милета Кулачића у Галерији Архива Војводине Од сутра затворене школе и вртићи настава се обуставља од 12. до 21. фебруара Оснива се Сеоска библиотека Никола З. Недић у Гардиновцима Гардиновци – заједничким радом до успеха ОШ Светозар Милетић Тител обележила школску славу У СТШ Милева Марић Тител обележена школска слава Свети Сава Отворена изложба Страдање православних свештеника током Шајкашко-новосадске рације Ледена ружа Тител обележио годишњицу Рације Мошорин памти Вилово обележило годишњицу Рације Улица отвореног срца у Жабљу За Божић организовано ломљење чеснице у сва четири насељена места општине Жабаљ

Манифестације, Мошорин

Вертепи – мачкаре – Мошорин

Препоручите пријатељима
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

МОШОРИН: Вертепи или вертепаши објављују и преносе вест о рођењу Исуса уочи Божића и првог дана једног од најрадоснијих хришћанских празника.

Похвалним песмама величају рођендан Христа, обилазе домове комшија, пријатеља, рођака и верује се да доносе благостање, радост и здравље домаћинима који их угосте. Обичај је некада био незаобилазан и распрострањен широм Србије.

Покуцавши на врата, вертепи поздрављају: „Христос се роди домаћине!” и питају: „Да ли примате вертепе у дом?” Нема насилног улажења. Уласком у кућу доносе срећу, добро расположење, здравље и богатство. Глава породице дарује их јабукама, орасима, бомбонама, колачима па и парицама.

– Име вертепа потиче од црквенословенске речи „вертеп” што значи пећина.

Вертепи

„Вертеп“ или „бетлехем“, „бетлем“ како га је ко звао помиње се у Војводини још прве половине XVIII века. Могуће је и његово старије порекло, јер су у средњем веку постојале српске игре сличне вертепу. Вертепска драма била је извођена у многим крајевима наше земље, али су за њу знали и други Словени.

У Војводини вертеп се у главном проносио на Бадње вече, први и други дан Божића, само по негде на Мали божић и Богојављење. Вертеп је израђиван у облику макете црквице са торњем и крстом, у чијој је унутрашњости представљена сцена Христовог рођења. Учесници у овој комликованој драми су 6 младића; четворица имају улоге царева – Ирод и три мудраца Гашпар, Валтазар и Мелхиор, они између себе носе макету. Њихова пратња су два пастира који су названи „губе“. Цареви су носили високе круне од картона и дугачке беле хаљине или мајице. Пастири су навлачили крзнене капе, кожухе, преко лица стављали маску од крзна, а око појаса су носили звоно или клепетушу како би домаћину најавили долазак вертепа.

Вертепаши би већ од улаза у дворишта отпочињали песму:

Витлејему славни граде од Бога, од Бога,
Највиши си ти од града свакога, свакога,…

Драма следи: вертеп се поставља на сред собе, а око њега се распоређују цареви док губе остају по страни. Дијалог између царева говори о њиховом сусрету и Христовом рођењу, а који је предходно научен из брошура. Цареви укрштају сабље изнад вертепа, а потом следи дијалог пастира – губа који је обично проткан шаљивом нотом и на рачун домаћина. Шалећи се са укућанима, а да ови не примете, пастири трпају у своје џакове што кобасица што сланине. Вертепска драма би се обично завршавала рециталом једног од пастира, након чега су сви певали неку од црквених песама, да би зажелевши срећу и здравље домаћину, примивши дарове од њега, напуштали кућу.

Коринђаши

Од друге половине XIX века, у свим селима Бачке и Баната, веома ретко и Срема, коледаре су заменили коринђаши. Деца, понекад у пратњи одраслих, која су у групама ишла од куће до куће певајући – коринђајући песме без рефрена – коледо. Често маскирани, подељени у групе, у напред су знали које улице и куће обилазе, ако би дошло до „уласка у туђу територију“ избиле би и туче међу групама малишана. Ако би се пак окупили врло мали коринђаши, морали би обавезно имати пратњу старије особе како би се осигурали од оних старијих који их вребају из мрака и отимају искоринђане ђаконије.

У коринђање се одлазило на Бадње вече, негде и после бадње вечере, јер нека домаћинства нису примала коринђаше пре завршетка вечере. Има делова где се коринђало и на Нову годину и Богојављење. При доласку код домаћина, обавезно је било питати „Је л’ слободно коринђати?“ после дозволе домаћина отпочиње:

Песма забележена у Мошорину, Тителу, Жабљу, Гардиновцима…

Седи деда на јендеку,

Чува моје сено,

Ја сено крави дам,

Крава мени млеко да,

Ја млеко ђаку дам,

Ђак мени књигу да,

Ја књигу богу дам,

Он мени срећу да,

Ја срећу па у врећу,

Тут, тут, тулијан,

Сто двадесет и један,

Ако ј’ жарач, да бегам,

Ако ј’ колач, да чекам.

У национално мешовитим срединама деца из православних домова коринђала су код становника католичке вере 24. децембра, а касније би католичка деца коринђала код Срба на 6. јануар. При том се често могло чути „Христос се роди на ваш Божић“, што је значило да су деца друге вере. За отпеване песмице добијали су се ораси, јабуке, слаткиши, понекад и која пара, ако би пак домаћини након отпеване песме, одбили да изнесу ђаконије, онда би им следило:

Колико сламе у котарици,

Толико ђавола у газдарици

Данас се ретко могу видети коринђаши, мада их још увек има како у Банату тако и Бачкој. Има их и у насељима општине Тител, нешто мање него предходних година, ал’још увек младо, па и старо коринђа. Деца ђаконије, а старији вино и ракију. Закоринђају се, па тако до раних јутарњих сати не би ли дочекали јутрење.

Извор: Др Мила Босић, Годишњи обичаји код Срба у Војводини, Нови Сад, 1996.

Приредила: Александра Николић

Видео: Драган Џамбас

drone-videos-dzambas

Post a Comment