tomislav-bratic-zvuci-sajkaske

Звуци Шајкашке међу нама

Препоручите пријатељима

ТИТЕЛ: Овог врелог лета Народна библиотека „Стојан Трумић“ из Титела обогатила је свој књижни фонд и фонд Завичајне збирке невеликом по обиму, а врло значајном по садржају књигом универзитетског професора у пензији Томислава Братића – „Звуци Шајкашке“.

Књигу је издала, званично, Библиотека, али је штампање финансирао Покрајински секретаријат за културу АП Војводине. Књига је посвећена музичком стваралаштву и ствараоцима Шајкашке и, како сам аутор каже, да би „музичку и ширу друштвену јавност упознао и подсетио на помало неправедно запостављену и заборављену значајну регију Бачке“. Поред тридесет осам биографија музичара, композитора, диригената, хоровођа, балетских уметника и певача из Шајкашке аутор је обрадио и краћи преглед развоја музике у Војводини, те како су „Шајкаши свирали, певали и музику стварали до половине 20. века“ у сваком од четрнаест насеља своје Шајкашке. Братић је у предговору књиге напоменуо да није обрађивао биографије музичара који су свирали у хотелима, кафанама и салонским оркестрима и музичара са естраде „не зато што их не цени (и сам се бавио таквим свиркама), већ зато што они заслужују посебну књигу у којој ће се обрадити њихов музички рад. На једном натпису из времена Новог египатског царства пише и ово: „Књига је вреднија од свих споменика, јер она сама гради споменике у срцу онога који ју чита“. Читајући Братићеву књигу, мени немузикалном, у глави су одзвањали звуци шајкашке „симфоније“.

Да подсетим, Томислав је син чувеног тителског хармоникаша Антона Братића, чика Туне, који је генерације дечака Титељана учио свирању на хармоници. Управо и Томислављевим жилама потекла је музичка крв, те је после средњошколског музичког образовања дипломирао на Музичкој академији у Београду, а у Скопљу магистрирао на Факултету уметности. После је радио у основним, средњим музичким и учитељским школама, Педагошкој академији у Алексинцу, Вишој музичкој школи и на Факултету уметности у Нишу, те на Факултету уметности у Приштини (Звечан), а у пензију је отишао са места редовног професора Учитељског факултета у Јагодини. Из области музичке педагогије и музичке уметности писао је стручне радове, уџбенике, приручнике, књиге, компоновао је и био хоровођа… Живи на релацији Тител – Алексинац.

И на крају, да се опет послужим речима умних људи. Неке књиге су незаслужено заборављене, ова (Звуци Шајкашке) неће бити незаслужено запамћена, рекао би Оден. Управо, ова књига сведочиће о времену које није за заборав, баш као и о људима који су својим делом имена насеља Шајкашке трајно исписали на музичкој мапи, која прераста границе локалног. И Братић је исписао име Титела и своме завичају обезбедио дуго трајање.

Књига је требало крајем септембра ове године да буде представљена јавности, али је због случаја са пандмијом одложено до даљег.

Аутор: Драган Колак

Оставите одговор