НОВИ САД: Када посматрате бетонски скелет који већ две деценије тужно посматра кровове града и када добијете ту част да вам се омогући да кроз идејно решење предложите архитектонску реанимацију ове старе зграде Радничког универзитета, тада вам емоције понуде више решења него архитектонско знање.
Није то обична зграда која је изграђена пре педесет пет година. Скоро да смо вршњаци. То је зграда коју су новосађани звали “ПЛАВИ НЕБОДЕР”. У тренуцима када нас напуштају они који су представљали идентитет града, ова зграда треба да остане симбол Града Новог Сада који је одувек била.
Кад сам био клинац, то је била прва зграда од стакла коју сам видео у животу.
У ту зграду смо ишли на прве часове енглеског или на учење неког од заната.
Моја прва изложба на Октобарском салону је била у холу зграде и она је вероватно и одредила чиме ћу се бавити у животу.
У сали на првом спрату сам био на првом предавању о архитектури, које је одржао професор Ранка Радовић.
Са врха те зграде се крајем деведесетих чуо глас слободе, глас који нам је кроз таласе Радија 021 уливао наду да ћемо је и доживети.
Те двехиљадите, док сам посматрао пожар стојећи у Стражиловској улици, са тринаестог спрата где је био смештен радио, мој друг Раде, новинар тог Радија, се спуштао низ громобрански кабел како би се спасао од ватрене стихије. И спасао се. Радио 021 и зграда Радничког нису. Нажалост.
Док није постала скелет, зграда Радничког универзитета је била симбол Новог Сада, симбол једног слободарског града отвореног за све људе, у племенитој мисији просвете грађана, архитектонски препознатљиви репер који је постао део колективног сећања многих генерација које су себе називале Новосађанима.
Што је говорио један мој гари: “Живео сам дуго у Васе Стајића и та зграда је за мене била New York”.
И зато је толико важна одлука компаније Vega IT да врати живот овој згради.
Идејни концепт нове архитектуре ПАЛАТЕ ВЕГА РАДНИЧКИ је очување идентитета објекта уз савремену обликовну препознатљивост и коришћење нових материјала и савремених облога.
Битна водиља код формирања идејног решења је била да се задржи вертикалност објекта како би се очувала виткост композиције. Увођење рама који обухвата објекат је имало и функционални и обликовни смисао. Тако конципиран рам даје карактер објекту, уоквирује га као слику, а опет функционално покрива елементе на фасади.
Главна опна објекта је фасада од стаклене зид завесе, која у свом растеру подсећа на ритам и поделу отвора коју је имао објекат у свом некадашњем изгледу. Вертикалној подели на фасади супростављене су јаке хоризонтале које су у основи померене у односу на постојећи габарит основе и на тај начин омогућавају да улични фронт објекта добије неопходну динамичност.
Прозрачне стаклене површине фасаде дају могућност да се амбијент унутрашњег простора осети и у спољашњем простору, односно сагледив је и из уличних визура.
Као допринос зеленој изградњи предвиђена је могућност озелењавања објекта. Јаке челичне хоризонтале су предвиђене да буду и жардињере са растињем. Поглед на зграду који би се сагледавао са позиције центра града односно из правца улице Модене, био би покривен том “зеленом завесом”.
Захвалио бих својим сарадницима, а пре свега колегама из креативног студија Case3D Proptech Solutions, који су ми помогли да визуелно прикажем своје решење на најбољи могући начин.
Захвалио бих се компанији Vega IT, што су ме позвали да учествујем на овом конкурсу. Ја сам покушао да им одговорим атрактивним изгледом објекта који сведеном архитектуром даје утисак елеганције, а карактером и јасном естетиком омогућава препознатљивост бренда који гради ова компанија.
Преузето са ФБ – Лазар Кузманов