Porodica-Nadežde-Petrović-kroz-19-vek-biblioteka-Titel

Представљена књига Породица Надежде Петровић кроз 19. век

Препоручите пријатељима

ТИТЕЛ: У галерији НБ „Стојан Трумић“ Тител, у среду 8. јуна 2022. године, представљена је књига „Породица Надежде Петровић кроз 19. век“, ауторке Драгане Божовић, историчарке уметности, кустоскиње у Уметничкој галерији „Надежда Петровић“ у Чачку, са звањем музејске саветнице.

Ова монографија која прати три генерације наше славне сликарке Надежде Петровић, изазвала је велико интересовање тителске публике иако је презентација одржана средином недеље, што је помало неуобичајено време за представљање таквих пројеката. Књигу је заједно са ауторком представио и проф. др Драган Булатовић, професор на Филозофском факултету Универзитета у Београду, који је био један од рецензената овога вредног дела.

„Надежда Петровић ( 11. октобар 1873, Чачак – 3. април 1915, Ваљево), била је српска сликарка и фотограф. Једна је од оснивача Кола српских сестара и први секретар организације. Њен опус обухвата скоро триста уља на платну, око стотину скица, студија и крокија, као и неколико акварела. Дела јој спадају у токове сецесије, симболизма, импресионизма и фовизма…“.

То је првих неколико реченица које о познатој уметници можемо да прочитамо на Википедији, енциклопедијском интернет пројекту.

Из даљњег текста можемо да закључимо да је Надежда један од бројних изданака образоване и патриотски настројене породице Димиптрија – Мите Петровића и Милеве рођене Зорић, сестричине Светозара Милетића.

Наравно да у тексту има још мноштво података о животу и раду познате уметнице, али оно што је у својој књизи учинила Драгана Божовић вредно је пажње и дивљења. Она је хронолошким редом паралелно пратила живот и дело породица Петровић и Зорић, толико педантно да је леву страницу књиге посвећивала нпр. породици Петровић, а десну породици Зорић. Понекад је то било веома тешко испоштовати јер се дешавало да је у одређеној години у једној породици било много занимљивих дешавања, а у другој јако мало. Неке од следећих година било је обрнута ситуација, па је и то изазивало одређени напор и умеће како све то уклопити у захтевну целину која се зове књига.

О томе како је дошло до тога да напише ову књигу, ауторка између осталог каже:

„Достигнућа Надежде Петровић и њених сестара и браће резултат су њихових талената, склоности, образовања, напорног рада, жеље за напредовањем, али и наслеђа која чине достигнућа Петровића из претходних генерација. Ова књига је специфична. Она не обрађује тему са гледишта само једне науке. Она обрађује живот и зато представља неку врсту споја историје, уметности, митологије… Као рецензенте сам узела пар стручњака који полазећи од својих примарних вокација истражују живот и друштво и кроз своја дела указују на значај нашег материјалног и духовног наслеђа и промовишу његово очување, што је била основа и ове монографије. То су др Милош Тимотијевић, историчар и саветник Народног музеја Чачак и овде присутни проф. др Драган Булатовић, професор на Филозофском факултету Универзитета у Београду на историји уметности.“

Професор Булатовић одржао је предавање о књизи одговарајући на питање ауторке колико је успела да правилно постави циљ овог истраживања који гласи истражити раније генерације и како би се пронашли корени Надеждиног талента и осталих особина и шта значи једно детаљно истраживање. Да ли може да се каже да без обзира колико знамо о некој особи свако ново истраживање може да донесе заиста нешто ново.

Професор Булатовић је о тој теми говорио опширно и виртуозно, у стилу великог зналца.

Иако се представљање књиге одужило, то није умањило задовољство присутних, напротив, било је неколико занимљивих питања упућених ауторки и рецензенту, што је још један од доказа да и у малим местима постоји значајан број људи које занимају различите теме као што су уметност, историја, филозофија, патриотизам, просветитељство…

Горан Поповић, директор НБ „Стојан Трумић“, веома је задовољан начином презентовања ове вредне књиге, али и реакцијом публике, што га учвршћује у намери да тителској публици приушти још оваквих догађаја.

Текст и фото: Стево Диклић

Оставите одговор