Menu
Почетна / Вести / Друштво / Проф. др Слободан Рељић гост Друштва српско-руског јединства Тител
Мере и препоруке за заштиту од настанка и ширења Корона вируса на територији општине Тител Активности Црвеног крста Тител у новонасталој ситуацији Позивни и волонтерски центар општине Жабаљ за помоћ старијим лицима у ванредном стању Апел грађанима општине Тител Обавештење за добровољне даваоце крви Важно обавештење за грађане општине Жабаљ Корона вирус COVID-19 Акција добровољног давања крви у Гардиновцима Агенција за безбедност саобраћаја одржала предавање за средњошколце из Жабља Наставнице и ученици школе у Каћу одрекли се поклона за 8. март и новац уплатили деци оболелој од рака Двадесет година изложбе Стварале су и стварају наше вредне руке Мошоринци позвани да посете Луганск Увид у бирачки списак – Избори 2020 Ученици завршних одељења СТШ Милева Марић из Титела посетили Сајам образовања у Новом Саду 700 евра просечна плата у општини Тител?! Потомци Мошоринаца из Луганска гостују у Мошорину Бесплатно учлањење у НБ Стојан Трумић Тител поводом 8. марта Општина Жабаљ наставља да улаже у предшколске установе Стипендије најбољим студентима Општина Жабаљ наградила најбоље и најзаслужније у спорту Ветерани РК Тител састали се 17-и пут Како пронаћи адекватан Кључ и победити стрес Игор Јурић одржао предавања на тему Украдена безбедност у Тителу Промоција књиге др Хасаја М. Алијева Кључ заштите од стреса Дан сећања на мошоринске великане Министар Недимовић у посети пољопривредницима у Жабљу и Чуругу Дан сећања на мошоринске великане Проф. др Слободан Рељић гост Друштва српско-руског јединства Тител Архитекта Лазар Кузманов о утисцима након изложбе својих радова у Тителу Лазар Кузманов представио своја дела родном месту Удружење Шајка прославило Дан Светог Трифуна Александар Прокин добитник покрајинског рукометног признања Руски одговор на покушаје ревизије резултата II светског рата Предавања на тему Украдена безбедност Акција добровољног давања крви у Тителу У току санација дела пута на излазу из Жабља ка Чуругу Лазар Кузманов архитекта и урбаниста представља своје радове у галерији библиотеке у Тителу Отварање изложбе Михаила Милета Кулачића у Галерији Архива Војводине Од сутра затворене школе и вртићи настава се обуставља од 12. до 21. фебруара Оснива се Сеоска библиотека Никола З. Недић у Гардиновцима Гардиновци – заједничким радом до успеха ОШ Светозар Милетић Тител обележила школску славу У СТШ Милева Марић Тител обележена школска слава Свети Сава Отворена изложба Страдање православних свештеника током Шајкашко-новосадске рације Ледена ружа Тител обележио годишњицу Рације Мошорин памти Вилово обележило годишњицу Рације Улица отвореног срца у Жабљу За Божић организовано ломљење чеснице у сва четири насељена места општине Жабаљ Помен жртвама Рације у Локу Вертепи – мачкаре – Мошорин Искре на радост Централним поменом у Бечеју обележена 78. годишњица Рације у јужној Бачкој Тител – клизалиште на радост деце и одраслих О буџету Општине Тител за 2020. годину Тител добија по први пут клизалиште од 360 квадрата Путеви Србије санирају Главну улицу у Тителу Нова вина Потисја Завршни концерт АКУД-а Ђерам Лок Александар Гајшек представио књиге Агапе Титељанима Тителско удружење пчелара организује предавање у средњој школи Александaр Гајшек – Агапе у библиотеци у Тителу Српско-руско посело у Шајкашу У НБ Стојан Трумић Тител представљена књига Дејана Ристића Митови српске историје Учесници Велике народне скупштине Срба, Буњеваца и осталих Словена Баната, Барање и Бачке одржане 25. новембра 1918. године у Новом Саду на којој је проглашено уједињење Војводине и Србије Митови српске историје Изложба фотографија из главног архива града Москве Одржана акција добровољног давања крви у Тителу Постављена спомен плоча невино пострадалим Виловчанима у злогласној Рацији Не играј на Енглезе у Дому културе у Тителу Удружење инвалида рада општине Тител обележило Међународни дан особа са инвалидитетом Не играј на Енглезе РВИ и породице палих бораца прославили своју славу Митровдан Митровдан је Празник и Титела и свих места општине и негдање Шајкашке Лазар Кузманов добитник награде за архитектуру Ђорђе Табаковић за 2019. годину Свечено обележен Митровдан, Дан општине Тител Још један успешан наступ АКУД-а Ђерам из Лока Мошоринци приредили изложбу Војводи Петру Бојовићу Најмлађи жабаљчани уживали уз припаднике Жандармерије Завршени археолошки радови у Локу Мошорин домаћин више радионица у Клубу финих заната Измењен ред вожње за бесплатан аутобуски превоз ученика и студената Радови на задужбини проте Светозара Влашкалића Представници Црвеног крста Тител на округлом столу 70 година од усвајања Женевских конвенција ТИТЕЛ ДАНАС поново пред читаоцима Тителски наставници у Лексикону Издавачке куће Klett из Београда Седамдесет пета година ослобођења Титела 22 октобра 1944 Тител ће обновити Тителски салон Малолетник возио без дозволе, убио једну, тешко повредио пет особа Обележена седамдесетпетогодишњица ослобођења Титела Отварање изложбе слика поводом 75. година ослобођења Титела у Другом светском рату Изложба – Војвода Петар Бојовић – Живот и победе Весело дружење пензионера у Локу Обележен Европски дан борбе против трговине људима Министар Шарчевић посетио Тител, Чуруг и Бачки Јарак (Не)Веселе цртице са Опленачке бербе и сабора изворног народног стваралаштва АКУД Ђерам из Лока на 56. Опленачкој берби Седница Управног одбора Црвеног крста Војводине одржана у просторијама Црвеног крста Тител Монодрама Има једна земља изведена у Дому културе у Тителу

Друштво, Тител

Проф. др Слободан Рељић гост Друштва српско-руског јединства Тител

Препоручите пријатељима
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

ТИТЕЛ: Проф. др Слободан Рељић гостовао је на трибини Друштва српско-руског јединства „Тител“ у сали Скупштине општине Тител.

Трибину је отворио Светозар Иконов, председник Друштва. Он је искористио присуство великог броја људи да би чланство и симпатизере упознао са планом активности Друштва у 2020. години, при томе дајући велики значај предстојећој посети Тителу амбасадора Руске Федерације у Србији, Александра Боцан Харченка. Високо место у Иконовом излагању заузима и информација о позиву Руског дома у Београду за гостовање Друпштва српско-руског јединства и представника општине Тител, 31. марта ове године. Иконов је открио део плана, који се нада да ће остварити уз помоћ господина Мирослава Лазанског, нашег амбасадора у Москви, по којем би била пронађена нека област или место у Русији, до 50 000 становника, са којом би општина Тител успоставила привредну, културну, спортску и сваку другу сарадњу. Такође је изнео део протокола за долазак и боравак у Тителу, господина Боцана Харченка чије присуство би могло да буде искоришћено за слање неког нашег талентованог детета на бесплатно школовање у Русију, али и гостовања у Тителу неких музичких и других уметника из Русије . На крају свог излагања, господин Иконов је најавио скоро гостовање Љубинке Милетић, главног и одговорног уредника Спутњика.

Најављујући проф. др Слободана Рељића, истакао је да је он познати социолог и новинар. Дипломирао је журналистику на факултету политичких наука у Београду, а магистрирао на Филозофском факултету, Одељења за социологију у Источном Сарајеву. Био је главни уредник НИН-а у периоду 2002-2009. године. Завршио је специјалистички курс Медији и демократија на америчком универзитету Дарам у Северној Каролини. Године 2010. одбранио је докторску дисертацију под насловом : „Промена карактера медија у савременом капитализму: узроци , актери и последице“. Објавио је књиге: Одумирање слободних медија, Криза медија и медији кризе и Медији и Трећи светски рат – сматрајте се мобилисаним.

Говорећи о теми на овој трибини: „Руски одговор на покушаје ревизије резултата Другог светског рата“, професор Рељић је цитирао Џорџа Орвела: „Ко контролише прошлост, контролише садашњост. Ко контролише садашњост, контролише будућност“. У току занимљивог предавања додирнуо се многих тема које је немогуће пренети у кратком новинарском тексту, па их само овлаш дотичемо.

Пољски премијер Матеуш Моровјецки, поводом непозивања Путина (Вучића такође) на обележавање 80 година од избијања сукоба у Другом светском рату, изјавио је да ће се „Пољска оштро супроставити настојању Русије да оживи стаљинистичку визију савремене историје“. За Пољску је велик ударац био недолазак америчког председника Доналда Тампа који је свој недолазак „оправдао“ доласком урагана Доријана и његовом потребом да у том случају буде у Америци „код куће“. Пољској је честитао јер је „лепа земља“. Русија и Путин, као и још неки у свету, упитали су да ли се на Рајхстагу 1945. завијорила америчка или руска застава, да ли су 600 000 погинулих бораца Црвеноармејаца у Пољској ништа, да ли су Руси били ослободиоци или освајачи и многа друга питања.

Данас се поставља питање да ли је Запад уопште био за пораз Хитлера, а у прилог тој сумњи иде и чињеница да бомбардовања Немачке скоро у току целог рата, уопште нису била усмеравана на војне циљеве, уништавање фабрика оружја, муниције и војне опреме, него на радничка насеља и слично. Циљ је био да се Руси и Немци што више истребе и да сукоб потраје што дуже, па је помоћ издашно стизала увек оној страни која губи. Одмах по завршетку рата планиран је напад на СССР, па је у тим удруженим снагама требало да учествује и десет наоружаних немачких дивизија.

Данас запад покушава да изједначи улогу Хитлера и Стаљина. Истовремено Стаљин у Русији има све већи рејтинг. Тако је за њега 1989. било тек 12% Руса, 2012. 42%, а 2015. године 52% Руса сматрају га позитивном личношћу. Истовремено 52% Руса, Борису Јељцину не може да пронађе ниједно позитивно достигнуће. Стаљин, какав год да је био, у Русији је симбол победе и индустријализације. Сам Черчил једном приликом је рекао да су у заблуди сви они који мисле да народ таквог човека може заборавити.

Данас је у Русији на делу историјско помирење комунизма и цркве. Ни Зјуганов више не поставља услов да се у Уставу не помиње Бог. Народ у русији враћа се хришћанским вредностима. У историји, на западу никад није било друштва које је било атеистичко иако је било појединаца и група, али није постојао атеистички систем.

Парада, 9. маја на Црвеном тргу биће коначан обрачун са свима онима који желе да прекроје историју. Професор доктор Слободан Рељић, за Немачку је рекао да је она најокупиранија земља у Европи, па отуда његово чуђење како Србија може да од ње очекује помоћ у решењу питања Косова. Немци чине само оно што им је допуштено. За Енглезе је рекао да су политички веома интелигентна нација, да су ушли у Европску унију онда када им је то одговарало и да сада излазе кад ту за себе не виде перспективу. Од њих не можемо очекивати никакву добру намеру. Биле су ово само цртице извучене из стручног и обимног предавања које је одржао проф. др Слободан Рељић.

Текст и фото: Стево Диклић

Post a Comment