ТИТЕЛ: Предвечерје на обали Тисе. На долми неколико шетача – рекреативаца и понеки заљубљени пар, а тик уз реку са својим камерама Љубиша Јовановић и Стеван Авгуштин, бележници локалних догађања. Обојица уперили објективе у реку и чекају да се појаве ројеви Тиског цвета.
Док је Љубиша сву пажњу усмерио на воду, на раме му је слетео леп примерак, који као да је желео да ту одмори своја крхка крила. Над водом се одвијала интезивна активност, рој ових инсеката у љубавном плесу користио је тренутке свога кратког живота да продужи врсту. Неколико десетина метара даље Стеван Авгуштин, пензионисани наставник руског језика, покушавао је да сними Тиски цвет који му је слетео на руку. И док неки годинама покушавају да успоставе овакав близак контакт са овим лепим инсектима, Љубиши и Стевану то је успело потпуно случајно.
Овогодишње „цветање Тисе“ кренуло је доста раније него претходних година.
За ретке неупућене читаоце, важно је да напоменемо да Тиски цвет није биљка него инсект (palingenia longicauda), један из породице водених цветова. Са дужином 8-12 центиметара и распоном предњих крила од 6-8 центиметара, највећи је у Европи. Некада му је станиште било знатно веће, а данас се Тиски цвет налази само у реци Тиси у Мађарској и Србији, у Бегеју у Србији и Румунији, у реци Прут у Румунији, као и у Укрини, реци у БиХ- у Републици Српској. Ларве Тиског цвета живе три године у глини на дну реке, а у време ројења, уз помоћ гаса који се налази у њиховој кошуљици, испливавају на површину воде ради продужетка врсте. Пре ројења одбацују кошуљицу из које излази прелеп инсект са крилима, чији живот траје мање од 24 сата.
Фото лов у друштву са Љубишом и Стеваном је био успешан и занимљив. Стеван Авгуштин, посебна је прича.
Овај бивши наставник руског језика јединствена је личност са бројним хобијима и интересовањима. Док је радио у школи био је правичан, строг и одговоран наставник. Фотографијом се бавио водећи фото секцију у школи. Учио је децу како да поставе филм у фото-апарат, како да подесе апарат за снимање у разним временским условима, одаберу кадар, развију филм, израде фотографије… Бавио се разним хобијима који осим пуно љубави и упорности нису захтевали много новца. Било је ту колекција разних чепова за флаше, џепних календара, поштанских маркица, плаката за разне догађаје, рекламних флашица за ретка пића и ко зна чега још. У његовој великој свесци “сваштари” записане су многе ствари које ће можда некоме некада затребати, а највероватније ни неће. Има ту разних рецепата за јела, за сокове, чајеве, компоте, има и бележака о догађајима који су се дешавали у Тителу, упутстава како отклонити неки проблем са компјутером, како отерати кртице из баште, направити природну „шпецију“ за кромпирову златицу итд, итд. На USB има похрањене неколико стотина хиљада фотографија за „ако некоме затреба“. Данас као пензионер пешачи километрима готово свакодневно, да би снимио неки њему занимљив догађај, нека дешавања, прве јаглаце и висибабе, занимљиво старо стабло, фазане и дивљач у пољу, орнаментику на старим кућама… Злобници кажу да је у младости волео да забележи неки леп торзо, али данас се определио за мање опасне ствари. Исти ти злобници кажу да је због нових тема, од супруге добио квалитетан фото-апарат. Он на те примедбе остаје тајанствен јер, како каже, није још време да се отворе све архиве.
Цветање Тисе осим могућности да видите ову занимљиву природну појаву, може да буде и прилика за занимљиве разговоре са људима који имају шта да кажу.
Текст и фото: Стево Диклић