ТИТЕЛ: У непосредној близини плаже у Тителу и Тителског моста као и код Жабља и другим местима где протиче, река Тиса је процветала у уторак 04. јуна 2024. године. Овакав догађај дешава се свега једном годишње и траје неколико сати.
Тиски цвет (lat. Palingenia longicauda) представља инсекта који спада у водене цветове (Ephemeroptera). Дугачки су од 8 до 12 cm, а размак крила достиже од 6 до 7 cm. У Србији је строго заштићена, као и на међународном нивоу на основу Бернске конвенције. Овај феномен може се видети у јуну месецу на Тиси у Мађарској и Србији, на рекама Прут и Бега у Румунији, на реци Укрини у Босни и Херцеговини и у Кини на Жутој реци Хуангхо.
Ларве живе око три године у муљу на дну реке, након чега се уз помоћ гаса који се годинама скупљао испод њихових кошуљица издижу на површину, где живе свега 3 до 4 сата. На светлост дана прво излазе мужјаци који се у ројевима појављују на површину воде као ларве у беличастим чаурама. У року од само пар минута ове ружне ларве постају предивни лептири. Тада излећу на обалу, траже чврсто тло или лист на дрвету и потом се поново пресвлаче, да би се ослобођени кошуљице нашли на отвореном и започели свој свадбени плес. Око три године у дубокој, масној земљи на обалама и дну реке ови се инсекти припремају за само једну ствар коју би требало да постигну током једног дана, а то је продужење врсте. Над мирном, до пре неколико секунди, успаваном равничарском реком почињу да се ковитлају облаци инсеката, а од лепета крила десетине хиљада Тиских цветова више се не могу чути ни таласи реке.
После парења, женке се дижу увис и изнад средине реке обликују велику цевасту формацију и лете узводно 2 до 3 km да би тамо положили јаја, која ће се ношена током реке и својим слободним падом поново вратити на место парења, како би се за три године поново појавили на истом месту где су били и родитељи. Како припадници рода Palngenia longicauda немају уста или органе за варење, живе само док траје енергија хране коју су акумулирали док су били ларве. Свака женка Тиског цвета положи од 7.000 до 8.000 јајашаца. Из тих јајашаца за две до три недеље излегну се ларве које се укопавају у глиновити део корита реке и сазревају три године, за то време морају да се „пресвуку“ око двадесет пута, док им храну и кисеоник доноси вода.
Еколози тврде да је Тиски цвет показатељ колико је река чиста. Услови попут глиновитог тла у Тиси и недостатак природног непријатеља, уз бригу рибара, погодни су за опстанак Тиског цвета. Инсект се појављује у сумрак између 19 и 20 часова. Тиски цвет када на једном месту изумре ту се више не настањује, док је додатни разлог за нестанак инсекта загађење река.
Становници приобалних села ову појаву су некада називали „млечном маглом“ јер се одређеног дана усред лета друга обала реке не би видела од лета Тиског цвета. Вероватно су у та давна времена испричане приче о овој појави о којој се и дан данас говори, а тек ће се о њој више и писати као некој од литерарних тема „Панонске митологије“ нашег поднебља.
Текст и фото: Александар Мирков