Kulturna-stanica-Baštinar-Mlin-Perlez

Стари Машински млин у Перлезу простор који оплемењује душу

Препоручите пријатељима

ПЕРЛЕЗ: У петак, 9. јуна 2023. године, у организацији Друштва „Баштинар“ из Перлеза, уприличено је свечано отварање Културне станице „Баштинар“ – Млин у Перлезу.

Стари Машински млин у Перлезу одавно је изгубио своју првобитну намену па је на иницијативу Друштва „Баштинар“, чији је идејни творац и председник архитекта Зоран Стојачић, Музеј науке и технике из Београда зграду старог Машинског млина прогласио културним добром (индустријским наслеђем) Републике Србије.

Друштво „Баштинар“ преузело је, у духу своје мисије, обавезу да ће доследно чувати и штитити културно наслеђе у једној малој средини као што је Перлез. То ће остварити између осталог и старатељством над објектом старог Машинског млина.

Будући да стари Машински млин у Перлезу више никада неће обављати своју некадашњу улогу, потребно је пратити савремене трендове адаптивне пренамене како се то модерним језиком каже, рециклирати простор, задатак који је свакако близак председнику Друштва „Баштинар“, архитекти Зорану Стојачићу.

Поштујући савремени концепт заштите културног наслеђа објекат старог Машинског млина трансформисан је у модерни одрживи мултифункционални културни простор.

Свечаном отварању Културне станице „Баштинар“ – Млин у Перлезу и промоцији Збирке ваљних столица Машинског млина у Перлезу као културног добра индустријског наслеђа Републике Србије присуствовало је много угледних званица, а и један део радозналих посетилаца, тако да је мултифункционална сала и галерија у којој се налази збирка Машинских млинова, стручно названих Ваљне столице, дупке попуњена.

На отварању које је било на високом интелектуалном и културном нивоу, говорили су: Мр Рифат Куленовић, археолог, музеј историје Југославије, Београд: „Збирка машина у Перлезу у контексту индустријског наслеђа Србије“, Зоран Стојачић диа, Друштво „Баштинар“ Пeрлез: „Наслеђе Перлеза као интегрални део кандидатуре Зрењанина за Националну престоницу културе републике Србије за 2025. годину“, Петар Жебељан, књижевник: „Исидорин клавир у млину – легат породице Жебељан“ и најава пројекта „Исидорина с(ц)ена у перлеском парку“. У музичком делу учествовали су Ненад Стојачић, клавир, Љубомир Живков и Благоје Куручки.

Програм је ненаметљиво и стручно водио Зоран Стојачић. Верујемо да је читаоцима занимљив податак да је Ненад Стојачић брат близанац Зорана Стојачића. Онима који више прате спорт познато је да је Зоран Стојачић био веома успешан кошаркаш који је играо у некада јаком КК „Пролетер“ и другим клубовима, али је и отац бившег кошаркаша Стефана Стојачића и Страхиње Стојачића најбољег играча на недавно завршеном Светском првенству у баскету 3×3.

Мултифункционалну салу у којој се одвијао програм красила је изложба Душана Маринковића, вишег кустоса-мастер фотографа из Народног музеја Зрењанин. Назив изложбе: „Индустријски млинови на подручју Средњег Баната“ и фрагменти изложбе „Млинови на подручју Средњег Баната од преисторије до 1941“.

У публици је било доста јавних личности, књижевника, политичара, музичара… Између осталих ту је био Горан Кнежевић, истакнути члан СНС, некадашњи градоначелник Зрењанина и министар у Влади Србије, Мирјана Бобић Мојсиловић, књижевница и телевизијска водитељка, а као занимљивост може да се помене и присуство Зорице Томић, Мирјанине сестре близнакиње, која се бави комуникологијом, а позната је и по томе што не воли да се експонира у јавности. Наравно, било је ту још доста познатих личности које не помињемо јер би нам то заузело много простора.

Након званичног дела следио је коктел и музика, Дружење су улепшали „Милош Митић трио“ који је овом приликом био без једног члана, па су Милош и млада певачица Јована Вејновић заправо били дуо.

Они су публику забавили избором стране музике и хитова као што су Englishman in New York, Sexbomb и других, а након њих наступио је „Banat Blues Band“ који су „прашили“ у жестоком ритму, на задовољство присутних свих генерација.

Присуство оваквим догађајима обогаћује човека знањем, али и оплемењује душу, па је Друштво „Баштинар“ већ до сада оправдало своје постојање и пробудило наду да ће људи више да цене културну баштину свога краја и наше шире заједнице.

Текст и фото: Стево Диклић

Оставите одговор